MATORA‚ O’ LADI(na finjaka)

Moderno doba, donelo mnostvo tehnike, vrlo pametne. Mene je to sve snaslo u, vec, izvesnim, godinama. Uspela sam da se snadjem.Bilo je i pomocu stapa i kanapa, pomoci prijatelja, cerki, komsija…
Najteze mi je palo ovo kuckanje jednim prstom, jer sam,po profesiji, daktilograf.Uzasno mnogo gresim.

E, sad, sta hocu da kazem. Saljem poruke i dopisujem se i sa cerkama. Preko whats.app. Ja sam uvek dostupna, naravno. A kada ja zelim da pitam nesto, bilo koju od njih dve, prvo pogledam koliko je sati,sta li koja radi. Onda, dobro razmislim da li da pisem, pitam ili potvrdim, nesto.

I, drznem se da pitam: micka, kako si? Odmah usledi odgovor: boli me glava, ili frka, ili dobro sam, posle ovog treceg odgovora, ohrabrena, pitam jos nesto. Zajebem se! To je bilo previse pitanja. Tajaccc

Dooobro, oladicu! Necu vas smarati, uvek u pogresno vreme.

Samo, ne zaboravite, deco, i vasa stara majka, jos uvek uci.

Naucila vec, da iskljuci zvuk (bas kao i sada, cekajuci odgovor na vrlo bitno pitanje(. Pa ce mo se cerati!

To sam htela da vam kazem. Ma, znam da ste znali.

Ljubim vas! 😘

DANAS je divan dan

Meni je 63. Rodjendan.

Imam srece sto sam ga dozivela. Moja majka, nije. Napunila je 56 i otisla, za svojim muzem, mojom ocem, na onaj svet.

Puno je za reci. Ne osecam se tako staro, mada, fizicki, osecam godine, koje su mi na ledjim, teske.

Danas sam ga obelezilA sa cerkom, zetom i unucima. Lepo je bilo!

Sutra ga slavim kao „devojacko“ vece.

Nece biti prisutna, jedna, meni vrlo draga, drugarica iz osnovne skole, da kojom sam se srela pre nesto manje od godine dana i nastavile smo da se druzimo kao u osnovnoj skoli. Moja Ljilja. Otputovala je, morala je. Opravdano.

Red Roses Heart-839609

Zelim sebi da se mslo bolje osecam, da imam vise snage za moju decu i pomazem im, dogod me snaga ne izda.

Ljubim vas, tek toliko da znate. 😘

 

 

 

NE ZNAM KAKO JE VAMA…

 

 

moje dvorište

ali, ja se osećam, prilično, raspadnuto. Zglobovi bole, svi, od malog prsta do atlasa (mada nije baš ni zglob), uključujući tu i ruke, naravno. Ova vrućinčina, iznenada, učinila je svima neku štetu. Moja, mladja cerka, ima, svakodnevne migrene i to one prave. Kako raste temperatura, tako raste i njena migrena. Ako opada temperatura, opet radi migrena. Haos od meteoropatije. Nema leka, ama baš nikakvog. Samo amigreni, imigreni, avamigrani i sl., ali u duplim dozama. Šta li će joj uništiti, jer nešto, sigurno hoće. Naravno, niko to ne želi, pogotovo ja, kao majka, ali, nemoguće je izdržati takav bol i raditi, a popodne se družiti sa dvoje, još uvek, male, dece.

Stariju ćerku, isto boli,  vrlo često,  glava, mada ima i drugih zdravstvenih problema, na koje utiče ovo iznenadno, leto.

Sedim bosonoga, vrata od terase širom otvorena, samo mi još komarci fale.🙂

Sve je već dobrano ozelenilo, rascvetalo se, polako vadim letnje majice ali, zimsko još ne sklanjam, jer, nekako, nisam baš sigurna da je zaista prošlo hladno vreme.

Dunavski kej u Novom Sadu

Ovo je kej pored Dunava u Novom Sadu, za one koji ne znaju. Iza ovog zelenila je, voda.

Šetam se, skoro svaki dan, sa prijateljicom i Hambom. Jedin o što on ne sme još u duge šetnje. Pokušala sam dva puta i posle obe šetnje je prokrvario. I eto, sada po malo šetamo, onda sedimo na klupi, a on meni u krilu, kao neka kvočka. Dobro bi ga bilo nasaditi na jaja, samo što je težak, pa od pilića ništa ne bi bilo. Malo lupetam!

Kako ste mi vi, dragi moji prijatelji, blogeri?

Puno pozdrava od mene!🙂

 

 

 

 

SAMO NEK’ JE VESELO

 

 

 

 

 

 

Sutra je jedan,  vrlo važan, dan. Moja unuka, Lia, puni dve godine i krsti se u Almaškoj crkvi u Novom Sadu. Sve će se odvijati u najužem krugu porodice, no, ne znam samo kako ćemo Liu nagovoriti da je drži kuma, em je velika, em, nevidjeni, vrtiguz. Da imaju lustere u stanu, već bi se odavno ljuljala na njima. A kada je mama u blizini, ne odvaja se od nje, kao školjka prilepak. Inače je jako velika opasnica. Svima nam tepa i mazi se: mamise, bakise, Jejise (zove Vasilija Jeje), tatise, i td.

Jako se „matora“, sve radi, briše, širi veš, jede sama, ohohooooo, već odavno, a brljama i prosipanju, neću sada. Neka joj je srećan sutrašnji dan.

Rodjendan ćemo proslaviti u ponedeljak u igraonici uz obaveznu torticu u obliku „nina“, što znači meda, a zašto, zato!. Tako ona želi!

Lia, decembar 2015.

Pričacu vam posle, kako je bilo.

Nisam vam rekla da je Hambo, jadničak, nagrabusio.

U januaru je kastriran. Lepo se oporavio, a onda su počeli novi problemi. Počeo je da urinira po stanu, nekontrolisano. I u snu. Posavetujem se sa veterinarom, odnesemo urin na analizu, kad ono, pesak i kamenje, razne veličine. Odredjena mu terapija, promenjena hrana za razbijanje kamenja, ali, sve je bilo uzalud. Zaglavljivalo mu se kamenje, kateterom mu vraćali isto u bešiku i tako danima, dok na kraju, nismo rešili da ga operišu.

Hambo, 13.1.2016.

 

 

Ultrazvukom i rtg je utvrdjeno da ima kamenja  i u uretri. I tako, 25. februara je operisan. Profesor iz Beograda mu je ugradio u bešiku bakarnu kariku, koja onemogućava da se stvara novo kamenje i pesak. Videćemo koliko će to biti uspešno.

Dva reza. Jedan na donjem stomaku a iznad penisa, a drugi, sredinom penisa, da bi mu izvadili zaglavljeno kamenje. Uf, teško njemu, teško meni. Krvarenje, teško kontrolisanje urina, i sve to do pre par dana, kada je, konačno, počeo da se normalizuje u svemu. Danas su mu izvadjena dva konca sa stomaka, u ponedeljak i ostatak, a sa penisa, neće još.

Kamenje će biti poslato u Ameriku na analizu. To sve radi Hills, besplatno, ako pas jede njihovu hranu. Onda, na osnovu analiza, odredjuju terapiju.

Hambovo kamenje

Ovo gore je kamenje koje izvadjeno iz bešike, dok je ovaj dole levo, najveći, bio zaglavljen u uretri. Uh, ne mogu vam opisati koliko sam se nervirala. Omršavili smo oboje od muke.

Od pranja stana, hodnika, krpa, terase, briska, dobila sam žuljeve, verujte mi. Bilo je sve jako strašno. No, i to je iza nas.

Svaki dan je sve bolje. Najgore je prošao ovaj tepih na kome Hambo leži. Sav je na tufnice, kao posledica njegove operacije. Treba da ga dam na čišćenje, za koji dan.

A šta kažete na vreme, ovo usrano, s’oproštenjem. Jako se nerviram, nije mi dobro, sve me boli, moja ćerka ima, skoro svakodnevne migrene, užas jedan, a ništa ne možemo promeniti, sem uživati u procvetalom voću.

procvat, februar

A pre neki dan, šetam hamba u dvorištu i čujem kuckanje. Spazim detlića, kako radi na drvetu. U tom momentu, doleti na drvo iznad moje glave. Dohvatim telefon i fotkam ga. E, sada, da li je to baš on, nisam sigurna od svog granja. Bio je na istom mestu i posle fotkanja.

Detlic

Imam još puno fotki rascvetalog drveća, no, neće da mi se otvore fotke. Biće ih još.

Toliko od mene. Sve vas puno pozdravljam i želim sve najlepše!🙂

 

 

 

 

 

6. RODJENDAN

mog Bloga.

Cestitam sebi, kao vlasnici istog, a vama, koji posecujete moj blog, veliko HVALA.

Neka on pozivi, bar koliko i ja. Ljubim vas.

🎈 Happy Birthday!

🔥      🔥      🔥

📍      📍      📍

📍      📍      📍

🎂🎂🎂🎂🎂🎂🎂🎂

🎂🍓🎂🍓🎂🍓🎂🍓

🍓🎂🍓🎂🍓🎂🍓🎂

🎂🎂🎂🎂🎂🎂🎂🎂

🎂🎂🎂🎂🎂🎂🎂🎂

 

 

 

IGRICA

Ljubicanstvena me je tagovala pa sam odgovorila na njena pitanja https://zatvorenosrce.wordpress.com/ pa evo, postavljam i ja svojih 11.

Malo da se igramo i upoznamo, bolje.

 

1. Da li sebe smatrate, pomalo, lucidnim?

2. Verujete li astrolozima?

3. Kad bi napravili grad pod kupolom, na drugoj planeti, da li biste bili njegov stanovnik i        koga biste poveli sa sobom?

4. Da li možete da spavate, dok vam komarac zuji pored uva?

5. Cega se najviše plašite?

6. Imate li svoju „mantru“?

7. Koju biste egzotičnu zivotinju držali u stanu ili kući, a da imate uslova za to?

8. Koja boje odeće dominira u vašem ormanu?

9. Koja knjiga vas je nervirala, dok ste je čitali, ali ste je ipak završili?

10. U kom gradu biste pokušali da živite, ako imate takvu želju?

11. A slatkiši, a? Koji?

A sad tagujem:

Agroekonomiju

Labilnu, moju dragu,

Dedodoflima

Nenu

Zoju

Ljubičanstvenu Mysty

Sinišu

Draganudinčić76

Savetu

Malubreskvu

Milovanović Sinišu

Charoliju

Buki blog

Branka Bacovića

Zoricu

Shunjalicu

 

Ako sam nekog preskočila, slobodno neka odgovri na pitanja. Pa to je samo igra. Operator komp

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

POGLED U NAZAD

Vec nedelju dana citam svoj blog, skoro, od pocetka. Bogami, svasta sam pisala, razne dogodovstine iz zivota. Naravno, bilo je i teskih tema. Dodjoh do posta Kab bih ja imala salas. Bas sam se lepo zanosila, mastala, radovala, zamisljala nas sve tamo, muzika se razlivala salasem ali i crnicom, oko njega, pa sve do, do…, bog zna, dokle.

Eh, nista od toga. Sedim u podstanarskom stanu, za promenu. Tako je moralo da bude. Moralo se od neceg ziveti. Uloziti pare, od prodatog stana, u posao.

Uvek mogu „otici“ na moj salas, samo zatvorim oci i uzivam.

Onaj dasa, koji je patio za mnom (a ima salas) celog zivota, nije me pronasao. Nije mi zao. Dugo sam sama, svojeglava, samoziva, pa, kome takva i trebam.

Mnogi blogeri mi nedostaju: Veshticanstvena, Dolly, Sanja kokica, Sanja Dedina, Sara, Afrodita, Shunjalica, Makarona, Advokatica, Ivan, Cakulanje, Crna perla, Charolija, Zmajcek (neka mu je laka crna zemlja) i sigurno cu nekog preskociti. Bilo je to lepo vreme, pisanja, komentarisanja, druzenja.

🔥💋💋🔥💋💋🔥

💋💋💋💋💋💋💋

💋💋💋💋💋💋💋

🔥💋💋💋💋💋🔥

🔥🔥💋💋💋🔥🔥

🔥🔥🔥💋🔥🔥🔥

Miss you so much!

 

Volela bih da mi se jave, svi oni, da cujem kako su.

Puno hvala Agroekonomiji, Neni, Sindzi, Dragani Dincic, Dedodoflimu, Zorici, Ljubicanstvenoj, Zoji, odskora i Breskvici, koji su redovni na mom blogu, kao i novim blogerima,  koji me prate.

Malo sete, ne skodi.🙂