Sramota!

To je prava rec za moje ponasanje! Ne rekoh ni da je,  u februaru, bila 7.godisnjica mog bloga. 🙄

Nisam se dugo javljala. Poslednje se bile zelje za Deda mraza. Pa, nesto se ostvarilo…

Malo me zdravlje muci. Konacno sam morala i do doktora. Nista strasno ali je obavezno pijenje, manje, sake, lekova.

Vreme, utice na moje zivce. Hambo se namucio sa sapama a, bogami, i ja. I dalje smo redovni kod veterinara.

Klinci su super, veliki…

A kako ste mi, vi, dragi prijatelji, blogeri.

Stvarno me je sramota. Sada sam navucena na FB. I dalje sve radim na samsungu. E,  i to je novost. Novi! 😊

Ne mogu da postavljam fotografije. Ili ne znam…

Puno vas pozdravljam! 😙😙😙

Sponsored Post Learn from the experts: Create a successful blog with our brand new courseThe WordPress.com Blog

Are you new to blogging, and do you want step-by-step guidance on how to publish and grow your blog? Learn more about our new Blogging for Beginners course and get 50% off through December 10th.

WordPress.com is excited to announce our newest offering: a course just for beginning bloggers where you’ll learn everything you need to know about blogging from the most trusted experts in the industry. We have helped millions of blogs get up and running, we know what works, and we want you to to know everything we know. This course provides all the fundamental skills and inspiration you need to get your blog started, an interactive community forum, and content updated annually.

ZELJE…I…ZELJE

christmasdinner

I, eto, ostade jos par dana do kraja, ove, vec,.bajate, godine.

Ne mogu da kazem da mi je bila bas super, no prezivih. Sve se to odrazilo na zdravlje, visokim pritiskom. Upravo nosim holter da mi odrede lekove. No, bice bolje.

Evo, reci cu i ja Deda mrazu, neke zelje, mozda mi ih ispuni.

-da mi se stabilizuje pritisak i da zivim normalno,

-da mi tutne u kovertu lovice da popravim masinu za ves, kompjuter i neka sijalicna mesta,

-da mi deca budu zdrava, jer im je u ovoj godini, bilo dosta problematicno,

-da moji balavci prestanu to da budu,

-da komsijino dvoje dece nadju zajednicki jezik, prestanu svadje i dernjava i da bebac ima svoj mir, da svi budu zdravi,

-da mi moja Micra ide kao avion,

-da moja familija bude i dalje u odlicnim odnosima i da budu svi zdravi i srecni,

-da se petarde izbace iz upotrebe i da konacno svi mirno zivimo od sredine novembra pa do iza Uskrsa, a i nasim ljubimcima da bude lepsi zivot,

-da vam se ispune sve zelje,

-da budete voljeni i da vole vas!

 

SRECAN VAM BOZIC, NOVA GODINA, pa opet BOZIC.

Saljem vam puno poljubaca 💋💋💋💋💋

 

 

 

 

 

 

 

ZA KRAJ GODINE

Dragi moji blogeri. Rekoh li vam da mi kompjuter ne radi vec duuugo a preko ovog pametnjakovica sve ide tesko.
Bio je i on u kvaru. Jedno popravili, drugo pokvarili. Nemam migucnosti ni njega ponovo da popravljam a ne mogu da odgovaram na e mailove. Sve sto mi saljete, vidim, hvala vam puno, ali ja vama ne mogu nista. Do daljnjeg.
Bila sam sa cerkom na Zlatiboru u novembru, pet dana. Bilo je i malo snega. Starija cerka je operisala stitnu zlezdu, super se oporavila.
Ja sam i dalje aktivna, hvala bogu.
Ali, nije sve lako, kao nekad. Opomenuo me je pad. Prostrla sam se celom duzinom na stomak, sa sve Hambom u rukama. Bol u desnom kolenu i levom laktu, osecam i posle mesec dana. No, jurcam i dalje. I opet se borim protiv kandide. No, dobijam JA bitku. 😂
Otvorila sam profil na FB (Branislava Duda Tarbuk). Razlog je opravdan. Novcanik, sa sve dokumentima, pronasla je devojka, koja je, sa fb, prepoznala sa slike iz novcanika, moju cerku,te joj javila za isti. Nasle smo se i ja sam joj se neizmerno, zahvaljivala.
Eto, ukapirala sam da je korisno imati svoj profil. Pronasla sam mnogo starih i stekla mnogo novih, prijatelja. Naravno, vas necu zaboraviti, nikada. Ako me Deda mraz obraduje nekom kovertom sa paricama, prvo popravljam komp, pa onda sve ostalo.
Lhubim vas i zelim vav dobro zdravlje i srecu!

SPREJ

Ovo je istinita prica, smesna ali i tuzna.

Njih tri, tri generacije, zivele su zajedno.

Najstarija, baka Mara, resila da obavi ginekoloski pregled, jer, nije dugo. Nazvala je cerka sa posla da je pita da li ima tremu. Naravno da je imam, malo sam se „sisnula, tamo dole“, stavila sprej…

Sprej, zamisli se cerka, koji sprej jos imamo u kupatilu. Moj dezodorans je u mojoj tasni… hm, videcu!

Kada su se nasle kod kuce, pita cerka majku:

  • Kako je bilo?
  • Rekao mi je doktor, kada sam legla na sto, jao, jao, zasto ste se tako sredjivali? Ne znam sta mu je to znacilo.

Cerka se zamisli, seti se spreja, ode u kupatilo, pregleda sve ormancice i police i spazi SPREJ. Raznobojne sitne sljokice koje he stavljala cerki na kosu, za neku priredbu!!! 😳

Uzela ga, dosla do majke i pokazala joj koji je sprej stavila „dole“. Ona, jadna, pocrvenela i odmaj joj bi jasno, na sta je doktor mislio pod tim da se nije trebala toliko sredjvati.

Obe su se smejale a cerka joj je rekla da se pripremi na to, da ce cEo grad, brujati o njenom „sredjivanju“. 😜

Konstatujem da, sve sto smo starije, sve smo ludje, da ne kazem, izgubljenije!

Pazite se, moje vrsnjakinje, koji cete sprej upotrebiti, gore a koji dole! 😂

ODAKLE da pocnem?

Volela bih da vam pricam o predivno provedenom vremenu na grckom moru, ili o brckanju u nekom finom bazenu, ili o boravku na nekoj nasoj ili NJIHOVOJ planini pa cak i o odlasku na Strand, najlepsu plazu na citavom toku Dunava! Ali, cvrc, prc, nista od svega toga mi se nije desilo, niti ce se desiti. Realno! Bednom penzioneru ostaje samo ono sto je za Dz. Znaci, setnja kejom, sedenje na klupi i gledanje u reku, koja tece, ne brze od zivota. Pomislim, da imam moc, da legnem na njenu povrsinu i pustim je, da me nosi, nosi, nosi… negde, gde je zivot laksi…

I onda se trgnem, podseti me kandida, kurblajuci mi u stomaku, da sam, jos uvek, u ovozemaljskom, jebenom, zivotu.

I, da, bas mi je lepo (malo da lazem samu sebe), pa sta, imam kola, ali retko za benzin love, imam decu, unucice, volim ih beskrajno, psa, vernog prijatelja (sve mi i on teze pada), imam i jednu divnu prijateljicu cija su deca u inostranstvu, tako da je vise tamo, nego ovde, na zalost, imam stan (podstanarski), sto bi rekli „krov nad glavom“… Sa lovom, sve teze i teze. A koliko me to sve kosta zivaca, vidite po ponovljenoj kandidi. I umrecu sa njom, garant. Dva meseca lecenja, gladovanja, monotone ishrane, fuj, bljak, a njoj lepo i nece da me se mane. Omrsavila, za sad, 2,5 kg. Prosli put sam spala na 47 kg, zivi les. Eto, sad znate. Uzasno je dosadna i ako nekom hocete da bacite kletvu, samo mu recite: zapatio kandidu, da bog da! Strasno! Sve mi je bez veze, lose sam volje, postala sam prava placipicka. Ne prodje ni jedan dan da ne odvalim turu dreke. Takav mi, faking, period, sto vama ne zelim, nikako.

I kompjuter mi je crknut, tablet sam poklonila unuki (razbijen posle mesec dana), pisem na pametnjakovicu i nisam sigurna da cu uSpeti da posaljem ovaj post.

Volim vas i ljubim!

 

 

MATORA‚ O’ LADI(na finjaka)

Moderno doba, donelo mnostvo tehnike, vrlo pametne. Mene je to sve snaslo u, vec, izvesnim, godinama. Uspela sam da se snadjem.Bilo je i pomocu stapa i kanapa, pomoci prijatelja, cerki, komsija…
Najteze mi je palo ovo kuckanje jednim prstom, jer sam,po profesiji, daktilograf.Uzasno mnogo gresim.

E, sad, sta hocu da kazem. Saljem poruke i dopisujem se i sa cerkama. Preko whats.app. Ja sam uvek dostupna, naravno. A kada ja zelim da pitam nesto, bilo koju od njih dve, prvo pogledam koliko je sati,sta li koja radi. Onda, dobro razmislim da li da pisem, pitam ili potvrdim, nesto.

I, drznem se da pitam: micka, kako si? Odmah usledi odgovor: boli me glava, ili frka, ili dobro sam, posle ovog treceg odgovora, ohrabrena, pitam jos nesto. Zajebem se! To je bilo previse pitanja. Tajaccc

Dooobro, oladicu! Necu vas smarati, uvek u pogresno vreme.

Samo, ne zaboravite, deco, i vasa stara majka, jos uvek uci.

Naucila vec, da iskljuci zvuk (bas kao i sada, cekajuci odgovor na vrlo bitno pitanje(. Pa ce mo se cerati!

To sam htela da vam kazem. Ma, znam da ste znali.

Ljubim vas! 😘

DANAS je divan dan

Meni je 63. Rodjendan.

Imam srece sto sam ga dozivela. Moja majka, nije. Napunila je 56 i otisla, za svojim muzem, mojom ocem, na onaj svet.

Puno je za reci. Ne osecam se tako staro, mada, fizicki, osecam godine, koje su mi na ledjim, teske.

Danas sam ga obelezilA sa cerkom, zetom i unucima. Lepo je bilo!

Sutra ga slavim kao „devojacko“ vece.

Nece biti prisutna, jedna, meni vrlo draga, drugarica iz osnovne skole, da kojom sam se srela pre nesto manje od godine dana i nastavile smo da se druzimo kao u osnovnoj skoli. Moja Ljilja. Otputovala je, morala je. Opravdano.

Red Roses Heart-839609

Zelim sebi da se mslo bolje osecam, da imam vise snage za moju decu i pomazem im, dogod me snaga ne izda.

Ljubim vas, tek toliko da znate. 😘

 

 

 

NE ZNAM KAKO JE VAMA…

 

 

moje dvorište

ali, ja se osećam, prilično, raspadnuto. Zglobovi bole, svi, od malog prsta do atlasa (mada nije baš ni zglob), uključujući tu i ruke, naravno. Ova vrućinčina, iznenada, učinila je svima neku štetu. Moja, mladja cerka, ima, svakodnevne migrene i to one prave. Kako raste temperatura, tako raste i njena migrena. Ako opada temperatura, opet radi migrena. Haos od meteoropatije. Nema leka, ama baš nikakvog. Samo amigreni, imigreni, avamigrani i sl., ali u duplim dozama. Šta li će joj uništiti, jer nešto, sigurno hoće. Naravno, niko to ne želi, pogotovo ja, kao majka, ali, nemoguće je izdržati takav bol i raditi, a popodne se družiti sa dvoje, još uvek, male, dece.

Stariju ćerku, isto boli,  vrlo često,  glava, mada ima i drugih zdravstvenih problema, na koje utiče ovo iznenadno, leto.

Sedim bosonoga, vrata od terase širom otvorena, samo mi još komarci fale. 🙂

Sve je već dobrano ozelenilo, rascvetalo se, polako vadim letnje majice ali, zimsko još ne sklanjam, jer, nekako, nisam baš sigurna da je zaista prošlo hladno vreme.

Dunavski kej u Novom Sadu

Ovo je kej pored Dunava u Novom Sadu, za one koji ne znaju. Iza ovog zelenila je, voda.

Šetam se, skoro svaki dan, sa prijateljicom i Hambom. Jedin o što on ne sme još u duge šetnje. Pokušala sam dva puta i posle obe šetnje je prokrvario. I eto, sada po malo šetamo, onda sedimo na klupi, a on meni u krilu, kao neka kvočka. Dobro bi ga bilo nasaditi na jaja, samo što je težak, pa od pilića ništa ne bi bilo. Malo lupetam!

Kako ste mi vi, dragi moji prijatelji, blogeri?

Puno pozdrava od mene! 🙂

 

 

 

 

SAMO NEK’ JE VESELO

 

 

 

 

 

 

Sutra je jedan,  vrlo važan, dan. Moja unuka, Lia, puni dve godine i krsti se u Almaškoj crkvi u Novom Sadu. Sve će se odvijati u najužem krugu porodice, no, ne znam samo kako ćemo Liu nagovoriti da je drži kuma, em je velika, em, nevidjeni, vrtiguz. Da imaju lustere u stanu, već bi se odavno ljuljala na njima. A kada je mama u blizini, ne odvaja se od nje, kao školjka prilepak. Inače je jako velika opasnica. Svima nam tepa i mazi se: mamise, bakise, Jejise (zove Vasilija Jeje), tatise, i td.

Jako se „matora“, sve radi, briše, širi veš, jede sama, ohohooooo, već odavno, a brljama i prosipanju, neću sada. Neka joj je srećan sutrašnji dan.

Rodjendan ćemo proslaviti u ponedeljak u igraonici uz obaveznu torticu u obliku „nina“, što znači meda, a zašto, zato!. Tako ona želi!

Lia, decembar 2015.

Pričacu vam posle, kako je bilo.

Nisam vam rekla da je Hambo, jadničak, nagrabusio.

U januaru je kastriran. Lepo se oporavio, a onda su počeli novi problemi. Počeo je da urinira po stanu, nekontrolisano. I u snu. Posavetujem se sa veterinarom, odnesemo urin na analizu, kad ono, pesak i kamenje, razne veličine. Odredjena mu terapija, promenjena hrana za razbijanje kamenja, ali, sve je bilo uzalud. Zaglavljivalo mu se kamenje, kateterom mu vraćali isto u bešiku i tako danima, dok na kraju, nismo rešili da ga operišu.

Hambo, 13.1.2016.

 

 

Ultrazvukom i rtg je utvrdjeno da ima kamenja  i u uretri. I tako, 25. februara je operisan. Profesor iz Beograda mu je ugradio u bešiku bakarnu kariku, koja onemogućava da se stvara novo kamenje i pesak. Videćemo koliko će to biti uspešno.

Dva reza. Jedan na donjem stomaku a iznad penisa, a drugi, sredinom penisa, da bi mu izvadili zaglavljeno kamenje. Uf, teško njemu, teško meni. Krvarenje, teško kontrolisanje urina, i sve to do pre par dana, kada je, konačno, počeo da se normalizuje u svemu. Danas su mu izvadjena dva konca sa stomaka, u ponedeljak i ostatak, a sa penisa, neće još.

Kamenje će biti poslato u Ameriku na analizu. To sve radi Hills, besplatno, ako pas jede njihovu hranu. Onda, na osnovu analiza, odredjuju terapiju.

Hambovo kamenje

Ovo gore je kamenje koje izvadjeno iz bešike, dok je ovaj dole levo, najveći, bio zaglavljen u uretri. Uh, ne mogu vam opisati koliko sam se nervirala. Omršavili smo oboje od muke.

Od pranja stana, hodnika, krpa, terase, briska, dobila sam žuljeve, verujte mi. Bilo je sve jako strašno. No, i to je iza nas.

Svaki dan je sve bolje. Najgore je prošao ovaj tepih na kome Hambo leži. Sav je na tufnice, kao posledica njegove operacije. Treba da ga dam na čišćenje, za koji dan.

A šta kažete na vreme, ovo usrano, s’oproštenjem. Jako se nerviram, nije mi dobro, sve me boli, moja ćerka ima, skoro svakodnevne migrene, užas jedan, a ništa ne možemo promeniti, sem uživati u procvetalom voću.

procvat, februar

A pre neki dan, šetam hamba u dvorištu i čujem kuckanje. Spazim detlića, kako radi na drvetu. U tom momentu, doleti na drvo iznad moje glave. Dohvatim telefon i fotkam ga. E, sada, da li je to baš on, nisam sigurna od svog granja. Bio je na istom mestu i posle fotkanja.

Detlic

Imam još puno fotki rascvetalog drveća, no, neće da mi se otvore fotke. Biće ih još.

Toliko od mene. Sve vas puno pozdravljam i želim sve najlepše! 🙂

 

 

 

 

 

6. RODJENDAN

mog Bloga.

Cestitam sebi, kao vlasnici istog, a vama, koji posecujete moj blog, veliko HVALA.

Neka on pozivi, bar koliko i ja. Ljubim vas.

🎈 Happy Birthday!

🔥      🔥      🔥

📍      📍      📍

📍      📍      📍

🎂🎂🎂🎂🎂🎂🎂🎂

🎂🍓🎂🍓🎂🍓🎂🍓

🍓🎂🍓🎂🍓🎂🍓🎂

🎂🎂🎂🎂🎂🎂🎂🎂

🎂🎂🎂🎂🎂🎂🎂🎂