Sramota!

To je prava rec za moje ponasanje! Ne rekoh ni da je,  u februaru, bila 7.godisnjica mog bloga. 🙄

Nisam se dugo javljala. Poslednje se bile zelje za Deda mraza. Pa, nesto se ostvarilo…

Malo me zdravlje muci. Konacno sam morala i do doktora. Nista strasno ali je obavezno pijenje, manje, sake, lekova.

Vreme, utice na moje zivce. Hambo se namucio sa sapama a, bogami, i ja. I dalje smo redovni kod veterinara.

Klinci su super, veliki…

A kako ste mi, vi, dragi prijatelji, blogeri.

Stvarno me je sramota. Sada sam navucena na FB. I dalje sve radim na samsungu. E,  i to je novost. Novi! 😊

Ne mogu da postavljam fotografije. Ili ne znam…

Puno vas pozdravljam! 😙😙😙

Advertisements

ZELJE…I…ZELJE

christmasdinner

I, eto, ostade jos par dana do kraja, ove, vec,.bajate, godine.

Ne mogu da kazem da mi je bila bas super, no prezivih. Sve se to odrazilo na zdravlje, visokim pritiskom. Upravo nosim holter da mi odrede lekove. No, bice bolje.

Evo, reci cu i ja Deda mrazu, neke zelje, mozda mi ih ispuni.

-da mi se stabilizuje pritisak i da zivim normalno,

-da mi tutne u kovertu lovice da popravim masinu za ves, kompjuter i neka sijalicna mesta,

-da mi deca budu zdrava, jer im je u ovoj godini, bilo dosta problematicno,

-da moji balavci prestanu to da budu,

-da komsijino dvoje dece nadju zajednicki jezik, prestanu svadje i dernjava i da bebac ima svoj mir, da svi budu zdravi,

-da mi moja Micra ide kao avion,

-da moja familija bude i dalje u odlicnim odnosima i da budu svi zdravi i srecni,

-da se petarde izbace iz upotrebe i da konacno svi mirno zivimo od sredine novembra pa do iza Uskrsa, a i nasim ljubimcima da bude lepsi zivot,

-da vam se ispune sve zelje,

-da budete voljeni i da vole vas!

 

SRECAN VAM BOZIC, NOVA GODINA, pa opet BOZIC.

Saljem vam puno poljubaca 💋💋💋💋💋

 

 

 

 

 

 

 

ZA KRAJ GODINE

Dragi moji blogeri. Rekoh li vam da mi kompjuter ne radi vec duuugo a preko ovog pametnjakovica sve ide tesko.
Bio je i on u kvaru. Jedno popravili, drugo pokvarili. Nemam migucnosti ni njega ponovo da popravljam a ne mogu da odgovaram na e mailove. Sve sto mi saljete, vidim, hvala vam puno, ali ja vama ne mogu nista. Do daljnjeg.
Bila sam sa cerkom na Zlatiboru u novembru, pet dana. Bilo je i malo snega. Starija cerka je operisala stitnu zlezdu, super se oporavila.
Ja sam i dalje aktivna, hvala bogu.
Ali, nije sve lako, kao nekad. Opomenuo me je pad. Prostrla sam se celom duzinom na stomak, sa sve Hambom u rukama. Bol u desnom kolenu i levom laktu, osecam i posle mesec dana. No, jurcam i dalje. I opet se borim protiv kandide. No, dobijam JA bitku. 😂
Otvorila sam profil na FB (Branislava Duda Tarbuk). Razlog je opravdan. Novcanik, sa sve dokumentima, pronasla je devojka, koja je, sa fb, prepoznala sa slike iz novcanika, moju cerku,te joj javila za isti. Nasle smo se i ja sam joj se neizmerno, zahvaljivala.
Eto, ukapirala sam da je korisno imati svoj profil. Pronasla sam mnogo starih i stekla mnogo novih, prijatelja. Naravno, vas necu zaboraviti, nikada. Ako me Deda mraz obraduje nekom kovertom sa paricama, prvo popravljam komp, pa onda sve ostalo.
Lhubim vas i zelim vav dobro zdravlje i srecu!

SPREJ

Ovo je istinita prica, smesna ali i tuzna.

Njih tri, tri generacije, zivele su zajedno.

Najstarija, baka Mara, resila da obavi ginekoloski pregled, jer, nije dugo. Nazvala je cerka sa posla da je pita da li ima tremu. Naravno da je imam, malo sam se „sisnula, tamo dole“, stavila sprej…

Sprej, zamisli se cerka, koji sprej jos imamo u kupatilu. Moj dezodorans je u mojoj tasni… hm, videcu!

Kada su se nasle kod kuce, pita cerka majku:

  • Kako je bilo?
  • Rekao mi je doktor, kada sam legla na sto, jao, jao, zasto ste se tako sredjivali? Ne znam sta mu je to znacilo.

Cerka se zamisli, seti se spreja, ode u kupatilo, pregleda sve ormancice i police i spazi SPREJ. Raznobojne sitne sljokice koje he stavljala cerki na kosu, za neku priredbu!!! 😳

Uzela ga, dosla do majke i pokazala joj koji je sprej stavila „dole“. Ona, jadna, pocrvenela i odmaj joj bi jasno, na sta je doktor mislio pod tim da se nije trebala toliko sredjvati.

Obe su se smejale a cerka joj je rekla da se pripremi na to, da ce cEo grad, brujati o njenom „sredjivanju“. 😜

Konstatujem da, sve sto smo starije, sve smo ludje, da ne kazem, izgubljenije!

Pazite se, moje vrsnjakinje, koji cete sprej upotrebiti, gore a koji dole! 😂

ODAKLE da pocnem?

Volela bih da vam pricam o predivno provedenom vremenu na grckom moru, ili o brckanju u nekom finom bazenu, ili o boravku na nekoj nasoj ili NJIHOVOJ planini pa cak i o odlasku na Strand, najlepsu plazu na citavom toku Dunava! Ali, cvrc, prc, nista od svega toga mi se nije desilo, niti ce se desiti. Realno! Bednom penzioneru ostaje samo ono sto je za Dz. Znaci, setnja kejom, sedenje na klupi i gledanje u reku, koja tece, ne brze od zivota. Pomislim, da imam moc, da legnem na njenu povrsinu i pustim je, da me nosi, nosi, nosi… negde, gde je zivot laksi…

I onda se trgnem, podseti me kandida, kurblajuci mi u stomaku, da sam, jos uvek, u ovozemaljskom, jebenom, zivotu.

I, da, bas mi je lepo (malo da lazem samu sebe), pa sta, imam kola, ali retko za benzin love, imam decu, unucice, volim ih beskrajno, psa, vernog prijatelja (sve mi i on teze pada), imam i jednu divnu prijateljicu cija su deca u inostranstvu, tako da je vise tamo, nego ovde, na zalost, imam stan (podstanarski), sto bi rekli „krov nad glavom“… Sa lovom, sve teze i teze. A koliko me to sve kosta zivaca, vidite po ponovljenoj kandidi. I umrecu sa njom, garant. Dva meseca lecenja, gladovanja, monotone ishrane, fuj, bljak, a njoj lepo i nece da me se mane. Omrsavila, za sad, 2,5 kg. Prosli put sam spala na 47 kg, zivi les. Eto, sad znate. Uzasno je dosadna i ako nekom hocete da bacite kletvu, samo mu recite: zapatio kandidu, da bog da! Strasno! Sve mi je bez veze, lose sam volje, postala sam prava placipicka. Ne prodje ni jedan dan da ne odvalim turu dreke. Takav mi, faking, period, sto vama ne zelim, nikako.

I kompjuter mi je crknut, tablet sam poklonila unuki (razbijen posle mesec dana), pisem na pametnjakovicu i nisam sigurna da cu uSpeti da posaljem ovaj post.

Volim vas i ljubim!

 

 

MATORA‚ O’ LADI(na finjaka)

Moderno doba, donelo mnostvo tehnike, vrlo pametne. Mene je to sve snaslo u, vec, izvesnim, godinama. Uspela sam da se snadjem.Bilo je i pomocu stapa i kanapa, pomoci prijatelja, cerki, komsija…
Najteze mi je palo ovo kuckanje jednim prstom, jer sam,po profesiji, daktilograf.Uzasno mnogo gresim.

E, sad, sta hocu da kazem. Saljem poruke i dopisujem se i sa cerkama. Preko whats.app. Ja sam uvek dostupna, naravno. A kada ja zelim da pitam nesto, bilo koju od njih dve, prvo pogledam koliko je sati,sta li koja radi. Onda, dobro razmislim da li da pisem, pitam ili potvrdim, nesto.

I, drznem se da pitam: micka, kako si? Odmah usledi odgovor: boli me glava, ili frka, ili dobro sam, posle ovog treceg odgovora, ohrabrena, pitam jos nesto. Zajebem se! To je bilo previse pitanja. Tajaccc

Dooobro, oladicu! Necu vas smarati, uvek u pogresno vreme.

Samo, ne zaboravite, deco, i vasa stara majka, jos uvek uci.

Naucila vec, da iskljuci zvuk (bas kao i sada, cekajuci odgovor na vrlo bitno pitanje(. Pa ce mo se cerati!

To sam htela da vam kazem. Ma, znam da ste znali.

Ljubim vas! 😘

DANAS je divan dan

Meni je 63. Rodjendan.

Imam srece sto sam ga dozivela. Moja majka, nije. Napunila je 56 i otisla, za svojim muzem, mojom ocem, na onaj svet.

Puno je za reci. Ne osecam se tako staro, mada, fizicki, osecam godine, koje su mi na ledjim, teske.

Danas sam ga obelezilA sa cerkom, zetom i unucima. Lepo je bilo!

Sutra ga slavim kao „devojacko“ vece.

Nece biti prisutna, jedna, meni vrlo draga, drugarica iz osnovne skole, da kojom sam se srela pre nesto manje od godine dana i nastavile smo da se druzimo kao u osnovnoj skoli. Moja Ljilja. Otputovala je, morala je. Opravdano.

Red Roses Heart-839609

Zelim sebi da se mslo bolje osecam, da imam vise snage za moju decu i pomazem im, dogod me snaga ne izda.

Ljubim vas, tek toliko da znate. 😘