Sramota!

To je prava rec za moje ponasanje! Ne rekoh ni da je,  u februaru, bila 7.godisnjica mog bloga. 🙄

Nisam se dugo javljala. Poslednje se bile zelje za Deda mraza. Pa, nesto se ostvarilo…

Malo me zdravlje muci. Konacno sam morala i do doktora. Nista strasno ali je obavezno pijenje, manje, sake, lekova.

Vreme, utice na moje zivce. Hambo se namucio sa sapama a, bogami, i ja. I dalje smo redovni kod veterinara.

Klinci su super, veliki…

A kako ste mi, vi, dragi prijatelji, blogeri.

Stvarno me je sramota. Sada sam navucena na FB. I dalje sve radim na samsungu. E,  i to je novost. Novi! 😊

Ne mogu da postavljam fotografije. Ili ne znam…

Puno vas pozdravljam! 😙😙😙

MATORA‚ O’ LADI(na finjaka)

Moderno doba, donelo mnostvo tehnike, vrlo pametne. Mene je to sve snaslo u, vec, izvesnim, godinama. Uspela sam da se snadjem.Bilo je i pomocu stapa i kanapa, pomoci prijatelja, cerki, komsija…
Najteze mi je palo ovo kuckanje jednim prstom, jer sam,po profesiji, daktilograf.Uzasno mnogo gresim.

E, sad, sta hocu da kazem. Saljem poruke i dopisujem se i sa cerkama. Preko whats.app. Ja sam uvek dostupna, naravno. A kada ja zelim da pitam nesto, bilo koju od njih dve, prvo pogledam koliko je sati,sta li koja radi. Onda, dobro razmislim da li da pisem, pitam ili potvrdim, nesto.

I, drznem se da pitam: micka, kako si? Odmah usledi odgovor: boli me glava, ili frka, ili dobro sam, posle ovog treceg odgovora, ohrabrena, pitam jos nesto. Zajebem se! To je bilo previse pitanja. Tajaccc

Dooobro, oladicu! Necu vas smarati, uvek u pogresno vreme.

Samo, ne zaboravite, deco, i vasa stara majka, jos uvek uci.

Naucila vec, da iskljuci zvuk (bas kao i sada, cekajuci odgovor na vrlo bitno pitanje(. Pa ce mo se cerati!

To sam htela da vam kazem. Ma, znam da ste znali.

Ljubim vas! 😘

NE ZNAM KAKO JE VAMA…

 

 

moje dvorište

ali, ja se osećam, prilično, raspadnuto. Zglobovi bole, svi, od malog prsta do atlasa (mada nije baš ni zglob), uključujući tu i ruke, naravno. Ova vrućinčina, iznenada, učinila je svima neku štetu. Moja, mladja cerka, ima, svakodnevne migrene i to one prave. Kako raste temperatura, tako raste i njena migrena. Ako opada temperatura, opet radi migrena. Haos od meteoropatije. Nema leka, ama baš nikakvog. Samo amigreni, imigreni, avamigrani i sl., ali u duplim dozama. Šta li će joj uništiti, jer nešto, sigurno hoće. Naravno, niko to ne želi, pogotovo ja, kao majka, ali, nemoguće je izdržati takav bol i raditi, a popodne se družiti sa dvoje, još uvek, male, dece.

Stariju ćerku, isto boli,  vrlo često,  glava, mada ima i drugih zdravstvenih problema, na koje utiče ovo iznenadno, leto.

Sedim bosonoga, vrata od terase širom otvorena, samo mi još komarci fale. 🙂

Sve je već dobrano ozelenilo, rascvetalo se, polako vadim letnje majice ali, zimsko još ne sklanjam, jer, nekako, nisam baš sigurna da je zaista prošlo hladno vreme.

Dunavski kej u Novom Sadu

Ovo je kej pored Dunava u Novom Sadu, za one koji ne znaju. Iza ovog zelenila je, voda.

Šetam se, skoro svaki dan, sa prijateljicom i Hambom. Jedin o što on ne sme još u duge šetnje. Pokušala sam dva puta i posle obe šetnje je prokrvario. I eto, sada po malo šetamo, onda sedimo na klupi, a on meni u krilu, kao neka kvočka. Dobro bi ga bilo nasaditi na jaja, samo što je težak, pa od pilića ništa ne bi bilo. Malo lupetam!

Kako ste mi vi, dragi moji prijatelji, blogeri?

Puno pozdrava od mene! 🙂

 

 

 

 

6. RODJENDAN

mog Bloga.

Cestitam sebi, kao vlasnici istog, a vama, koji posecujete moj blog, veliko HVALA.

Neka on pozivi, bar koliko i ja. Ljubim vas.

🎈 Happy Birthday!

🔥      🔥      🔥

📍      📍      📍

📍      📍      📍

🎂🎂🎂🎂🎂🎂🎂🎂

🎂🍓🎂🍓🎂🍓🎂🍓

🍓🎂🍓🎂🍓🎂🍓🎂

🎂🎂🎂🎂🎂🎂🎂🎂

🎂🎂🎂🎂🎂🎂🎂🎂

 

 

 

IGRICA

Ljubicanstvena me je tagovala pa sam odgovorila na njena pitanja https://zatvorenosrce.wordpress.com/ pa evo, postavljam i ja svojih 11.

Malo da se igramo i upoznamo, bolje.

 

1. Da li sebe smatrate, pomalo, lucidnim?

2. Verujete li astrolozima?

3. Kad bi napravili grad pod kupolom, na drugoj planeti, da li biste bili njegov stanovnik i        koga biste poveli sa sobom?

4. Da li možete da spavate, dok vam komarac zuji pored uva?

5. Cega se najviše plašite?

6. Imate li svoju „mantru“?

7. Koju biste egzotičnu zivotinju držali u stanu ili kući, a da imate uslova za to?

8. Koja boje odeće dominira u vašem ormanu?

9. Koja knjiga vas je nervirala, dok ste je čitali, ali ste je ipak završili?

10. U kom gradu biste pokušali da živite, ako imate takvu želju?

11. A slatkiši, a? Koji?

A sad tagujem:

Agroekonomiju

Labilnu, moju dragu,

Dedodoflima

Nenu

Zoju

Ljubičanstvenu Mysty

Sinišu

Draganudinčić76

Savetu

Malubreskvu

Milovanović Sinišu

Charoliju

Buki blog

Branka Bacovića

Zoricu

Shunjalicu

 

Ako sam nekog preskočila, slobodno neka odgovri na pitanja. Pa to je samo igra. Operator komp

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

POGLED U NAZAD

Vec nedelju dana citam svoj blog, skoro, od pocetka. Bogami, svasta sam pisala, razne dogodovstine iz zivota. Naravno, bilo je i teskih tema. Dodjoh do posta Kab bih ja imala salas. Bas sam se lepo zanosila, mastala, radovala, zamisljala nas sve tamo, muzika se razlivala salasem ali i crnicom, oko njega, pa sve do, do…, bog zna, dokle.

Eh, nista od toga. Sedim u podstanarskom stanu, za promenu. Tako je moralo da bude. Moralo se od neceg ziveti. Uloziti pare, od prodatog stana, u posao.

Uvek mogu „otici“ na moj salas, samo zatvorim oci i uzivam.

Onaj dasa, koji je patio za mnom (a ima salas) celog zivota, nije me pronasao. Nije mi zao. Dugo sam sama, svojeglava, samoziva, pa, kome takva i trebam.

Mnogi blogeri mi nedostaju: Veshticanstvena, Dolly, Sanja kokica, Sanja Dedina, Sara, Afrodita, Shunjalica, Makarona, Advokatica, Ivan, Cakulanje, Crna perla, Charolija, Zmajcek (neka mu je laka crna zemlja) i sigurno cu nekog preskociti. Bilo je to lepo vreme, pisanja, komentarisanja, druzenja.

🔥💋💋🔥💋💋🔥

💋💋💋💋💋💋💋

💋💋💋💋💋💋💋

🔥💋💋💋💋💋🔥

🔥🔥💋💋💋🔥🔥

🔥🔥🔥💋🔥🔥🔥

Miss you so much!

 

Volela bih da mi se jave, svi oni, da cujem kako su.

Puno hvala Agroekonomiji, Neni, Sindzi, Dragani Dincic, Dedodoflimu, Zorici, Ljubicanstvenoj, Zoji, odskora i Breskvici, koji su redovni na mom blogu, kao i novim blogerima,  koji me prate.

Malo sete, ne skodi. 🙂

 

 

 

 

ZIMA NA PRAGU

GOLE GRANE, JESEN

Prosto je neverovatno, da je na ovim granama, do, pre neki dan, bilo divno, žuto, lišće. Kako se temperatura spuštala, tako je sve više lišća bilo ispod granja, na travi.

Na granama je ostalo neko semenje, koje, ovim golubovima, služi kao hrana, jedino što teško do njega dolaze. Uglavnom su bobice na vrhu grančica, koje ne mogu da izdrže težinu goluba, pa se oni, jadni, muče, istežući se da do hrane, ipak dodju.

…..

U pretprošlom postu sam vam spominjala macu, koju sam hranila na ulici i pravila joj kutije, sa tapacirungom, koje je neko, redovno bacao.
P51028-134455

Medjutim, nisam ja neko, ko lako odustaje. Svaki put sam stavila novu kutiju maci i hranila je tri puta dnevno. No, zima se približava a sa njom i moja muka, što se mace tiče. Ako joj napravim „preteranu“
kutiju, neko će je maznuti, kao što je maznuo i ovu na fotki.

Moj zet je predložio da macu preselimo na Telep u kuću koja se gradi. I, tako, napravim ja maci kutiju, obloženu, iznutra, stiroporom, ubacim joj vuneni šal unutra, obložim je sa dva sloja najlona, napravim nadstrešnicu i mali ulaz, da joj bude što toplije.
Odnese je moj zetonja u kuću i čim je pustio napolje, ona pobeže. No, malo po malo, vidjali su je radnici na gradilištu, kako se šunja ka hrani. Bila bi ona slobodnija, da na placu nije i jedan kuca, jako stari, pa, još i njega da upozna, biće joj super.

P51026-080324-001-001

Sa Hambom se odlično družila, skakala mu na ledja, „šamarala“ ga šapicama, a on se pravio kao da maca ne postoji.

Ludih li i slatkih životinjica!