Архиве аутора: dudaelixir

DUH

casper

U taj stan sam se uselila, pre mnogo godina. No, mi nismo bili prvi stanari u njemu, već treći. Posle dovoljno godina provedenih u njemu, prodala sam ga i kupila manji.

Sa porodicom, koja se u njega uselila, ostala sam u odličnim odnosima, naročito sa godspodjom Cicom, sa kojom se i danas družim.

E, kada smo živeli u njemu, stalno smo imali problema sa komšijama ispod nas. Stalno im je nešto smetalo: od njihovog zagušenja sudopere (obzirom da nisu imali toplu vodu u kuhinji), do curenja vode iz cevi, na sredini dnevne sobe (što je apsurd, jer tako nešto ni ja ne bih projektovala, kao totalni duduk). Uglavnom sam se ja svadjala sa komšijom, koga je supruga poslala da reši stvar. Bio je izuzetno odvratan čovek, bog da mu dušu prosti. Posle mnogo godina od našeg iseljenja, on je umro, kod kuće.

I, pre neki dan, dodje meni Cica u posetu. Jako smo se smejale, ćaskale i u jednom momentu, pita ona mene, da li je u tom (mom bivšem) stanu, neko umro. Juuuu, ja se zaprepastim i odgovorim odrečno. I tako, redom, pretesala sam ko je sve živeo u njemu i zaključismo da nije niko umro. Pitam prijateljicu što to pita, a ona mi odgovori da misli da imaju DUHA u stanu. Ja se izbuljim, zaprepastim i skamenim. Pa, po čemu ste to zaključili, upitah je?

Reče mi ona da se čudne stvari dešavaju u stanu, noću, naravno. Kao da nešto padne, zaškripi a najgore je bilo kada je iz sna probudio osećaj da je neko vuče za pidžamu. Jooooj, skroz sam se frapirala!!!

Baš sam se začudila, jer mi ne liči na ženu koja veruje u duhove. Rekla mi je da SVE O ČEMU LJUDI PRIČAJU, IMA ISTINE U TOME!

Pošto niko nije umro u tom stanu, ja sam se našalila (crnjak) da je sigurno došao pokojni komšija (onaj ispod), kod nje. Ona u smeh, pa reče, zašto baš on i šta traži kod mene? Verovatno je pogrešio sprat, odgovorih joj!

Obe smo se nasmejale, a mene i dalje proganja misao o DUHOVIMA. :?

Šta vi mislite? Da li postoje?

5. BLOGORODJENDAN

Standardna-torta-16

Dana, 8. februara, pre pet godina, počela sam sa pisanjem ovog bloga.

Ne mogu da se pohvalim intenzivnim pisanjem, ali, ponosna sam na sebe što nisam odustala od njega, kao mnogi! Žao mi je što nema više Ivana, Ćakulanja, Doli Bel, Dragane, Nene…, ali, to je njihov izbor i verovatno, jaki razlozi za brisanje bloga.

Ukapirala sam da, od kada sam u penziji, mnogo manje toga imam da vam kažem. Verovatno zato, što mi je društveni život ravan kecu (što je bolje od 0), ali mi je zato, porodični, fantastičan.

No, o unucima ne mogu puno da vam pišem sem da su predivni, uživam u njima a i oni u meni. Dajem se, 100 posto. Hvala ćerki i zetu na divnom porodu!

Evo, tortica je tu, pa, poslužite se, makar u mašti!

Ljubim vas sve i hvala vam što ste svraćali kod mene i time me podržavali!

:D

PS: Ovo je 487. post! Vrlo važno! ;)

PASULJ

pasulj

U mom životu se ne dešavaju čuda. Svaki dan protiče isto. Smanjene su mi „obaveze“ kod ćerke i unučića, tako da se, posle podne, prilično, dosadjujem. Da je bar neko lepo vreme, pa da šetam debeljucu Hamba, ali, ovako, sve je na brzaka, što se Hambovih potreba, tiče.

Elem, znate i sami da sam ja od onih žena, koje najviše vole kuću i decu, da redovno kuvam (sem jedanput nedeljno, kada sa starijom ćerkom idem na ručak) i nije mi teško.

No, moja familija ne voli baš često da jede pasulj, dok ga ja obožavam. Tu, kod mene u komšiluku, ima expres restoran sa predivnom domaćom kuhinjom. Jedno vreme, doduše, kratko, hranila sam se tu. Isprobala sve i svašta, ali, pasulj im je, fantastičan. Lepa porcija, plus kupus salata, plus pola somuna i kolač, košta, 300 dinara. To je akcijski ručak! Sve mi odgovara. Dodam papričicu, kao na fotki i ludilo od uživancije.

I, tako, nedavno, rešim ja da ne jedem ono što sam skuvala kod ćerke, nego se naoštrim na pasulj. Aha, sećam se, utorkom i petkom je pasulj. Ok, zaputim se tamo, kad ono, „nidje“ pasulja. Odlepim, totalno! Pitam, pa kako nema pasulja i dobijem odgovor da je ponedeljkom i petkom na meniju! Jaoooooo, znači, poblesavim, izadjem napolje, ritajući se od besa. Ništa drugo nisam htela da jedem.

I tako, napišem ćerki poruku da sam ostala gladna (jela sam slanine i paradajza)! Malo sam izdramila.:D

No, nema veze. Čekam petak, no, opet, zajeb! Kako su mi svi dani isti, opet se preračunam i odem u četvrtak, po pasulj, naravno!

Udjem, imam šta i da vidim. Opet nema table sa AKCIJSKIM RUČKOM! Zašto, zato! Došla u četvrtak, umesto u petak. Opet ista priča, ritanje i bes. Kupim usput picu, bednu zamenu!

I, uspela sam, jedanput, sledeće nedelje da ga ulovim, sem što sam zaboravila da kupim papričicu!

Bio je divan!

***

I, opet, treći za redom u tri nedelje, propliv!

Odem u ponedeljak u 15 h, u moj expres food po pasulj, opet isti zabezek na mom licu. NEEEEEMA PASULJA!
Preveslam celu vitrinu, tražeći ga pogledom, pretresem dane u nedelji, sve štima, ali pasulja NEEEEMA!
Pitam: pa gde je pasulj, dobijem odgovor, da ga nema već dva sata. Sve prodali!!! Da li je moguće da nemam sreće sa pasuljem! Rekli su mi da mogu da rezervišem porciju, koja će me čekati!

Eh, pitam se, da li ovo ima veze sa vremenom :D, ili je u pitanju, nešto, vezano za krštenicu?

A kako ste vi?

MIR BOŽIJI, HRISTOS SE RODI!

božić

Srećno Badnje veče i Božić, da ga svi u miru i ljubavi proslavimo!

Ljubim vas!

MOŽDA NISTE ZNALI…

da,  moje tašne,  imaju vrlo siromašan sadržaj! (u množini zato, što, ih menjam)

Da, osim novčanika, maramica, ogledalca, sijaset ključeva, važno mesto zauzimaju šrafcigeri, glinerica i multi alatka, ona sa plavim drškama.

alat

Verovatno ćete se zapitati otkud toliko zanimanje za ovu vrstu alata? Nemam pojma, verovatno mi je to zapisano negde u zvezdama, ali, sećam se, da sam, još, kao devojka, volela male šrafcigere. Onda su došla deca, pa je sva pažnja i ljubav usmerena ka njima, mada sam volela i kaktuse (nasledno od oca), ali, nisam mogla da ih gajim u stanu, iz razumljivih razloga. Imam ih dva, trenutno, ali su visoko na polici da ne može moj unuk da ih dohvati.

Elem, vraćam se na alat. Kada sam počela da nosim cvikere, imala sam neki okvir na kome su se stalno odvrtali šrafovi, tako da sam bila prinudjena da sa sobom imam šrafciger, jer bi mi se bez njega, cvikeri samo složili i pali u krilo ili na pod. E, taj šrafciger više nemam, jer sam ga poklonila, ali sam zato, zapatila, ona dva sa sivim drškicama i onaj crni, krstak.

Glinericu sam slučajno ubacila u tašnu, da zavrnem nešto kod ćerke. No, inače, volim sama da prčkam oko gajtana, tačnije, da promenim gajtan na pegli, stonoj lampi, prekidač na istoj, utikač, da sama montiram crevo na mašini za pranje veša, da zavrćem šrafove gde god to treba. Na dečijem krevetiću se stalno odvrće jedan te isti, tako da moja glinerica radi, svaki čas.

Pre neki dan, kada sam htela da krenem kod ćerke, kola, crkla. Ne mogu na dugmence ni da ih otključam, mada lampica pokazuje da ima beterije u ključu. Pozovem komšiju koji se razume u automobile, da mi pomogne. Dodje on, pokuša, ne kapira šta se dešava. Konstatuje da se ispraznio akumulator. Medjutim, treba ući u auto. Pokuša da skine plastiku sa brave u koju će ući kontakt ključ, ali, nema čim da je skine. Hm, vadim ja moj „šrafciger“ iz tašne, na šta se on začudio i nasmejao. Skinuo plastiku, istim,
i dalje, nema veze, upalio auto preko kablova. Šta mu je bilo, niko ne zna!

I eto, skratili smo vreme tim što sam imala alat kod sebe.

Dečije igračke, naročito za one male, toliko su pričvršćene za kartom, em žicama, em šrafovima, da su potrebni baš specijalni i krstaci i obični, šrafcigeri da se iste oslobode.

Ova alatka sa plavim drškama, retko mi treba, jer, nisu se baš proslavili kvalitetom, no, možda zatrebaju kleštice, za nešto.

Volela bih da imam i bušilicu na punjenje, pa da sama bušim rupe u ormanima i po zidovima, da vešam police i radim šta mi je volja. Možda mi se jednom i ispuni želja.

Da, zamalo zaboravih da je i moja starija ćerka „povukla“ na mene. Prošle godine smo ostale zaključane u ovom delu gde ja stanujem. Blokirala brava.

Ona dograbila šrafciger, skinula bravu, nešto tamo prčnula unutra i otključala nas. Posle je sve vratila na svoje mesto.

Pa, eto, ako vam zatreba majstorica za neke sitne popravke ili promenu utikača na gajtanu, za podmazivanje vrata, zamenu osigurača, sijalica, znate koga ćete zvati!

Čisto da znate da nije svaka ženska tašna „bunar bez dna“, sa sto nekih ženskih stvarčica.

Puno vas pozdravljam!

SREĆNO!

čestitka

EVO NAS U POSLEDNJEM DANU OVE, 2014. GODINE.
SVAKO OD NAS BI MOGAO PUNO TOGA DA KAŽE O NJOJ, KAO ŠTO SAM JA, NO, REČE NEKO, NE TREBA GLEDATI UNAZAD, VEĆ SAMO NAPRED.

ZATO VAM, DRAGI MOJI PRIJATELJI, BLOGERI, ŽELIM SVE ONO ŠTO BISTE I SAMI SEBI POŽELELI:

DOBRO ZDRAVLJE, MIR, ŠTO MANJE STRESOVA, NOVCA, NARAVNO, SAMO MALO VIŠE, DA ŽIVIMO KAO NORMALAN SVET.
DA NE ZAVISIMO OD DECE, DECA OD RODITELJA I SLIČNO.

ŽELIM ONIMA, KOJI NEMAJU POSAO, DA GA PRONADJU, DA BUDU STRPLJIVI.

LJUBIM VAS SVE I PIŠEMO SE U NOVOJ, 2015. godini! :D :D :D

SRETAN BOŽIĆ

christmasdinner

DRAGI MOJI PRIJATELJI, SRETNO VAM BADNJE VEČE I SUTRAŠNJI BOŽIĆ,
SA ŽELJOM DA GA PROVEDETE U SREĆI, MIRU, LJUBAVI I BLAGOSTANJU.

PUNO POZDRAVA! :D