Архиве аутора: dudaelixir

NE ZNAM KAKO JE VAMA…

 

 

moje dvorište

ali, ja se osećam, prilično, raspadnuto. Zglobovi bole, svi, od malog prsta do atlasa (mada nije baš ni zglob), uključujući tu i ruke, naravno. Ova vrućinčina, iznenada, učinila je svima neku štetu. Moja, mladja cerka, ima, svakodnevne migrene i to one prave. Kako raste temperatura, tako raste i njena migrena. Ako opada temperatura, opet radi migrena. Haos od meteoropatije. Nema leka, ama baš nikakvog. Samo amigreni, imigreni, avamigrani i sl., ali u duplim dozama. Šta li će joj uništiti, jer nešto, sigurno hoće. Naravno, niko to ne želi, pogotovo ja, kao majka, ali, nemoguće je izdržati takav bol i raditi, a popodne se družiti sa dvoje, još uvek, male, dece.

Stariju ćerku, isto boli,  vrlo često,  glava, mada ima i drugih zdravstvenih problema, na koje utiče ovo iznenadno, leto.

Sedim bosonoga, vrata od terase širom otvorena, samo mi još komarci fale.:)

Sve je već dobrano ozelenilo, rascvetalo se, polako vadim letnje majice ali, zimsko još ne sklanjam, jer, nekako, nisam baš sigurna da je zaista prošlo hladno vreme.

Dunavski kej u Novom Sadu

Ovo je kej pored Dunava u Novom Sadu, za one koji ne znaju. Iza ovog zelenila je, voda.

Šetam se, skoro svaki dan, sa prijateljicom i Hambom. Jedin o što on ne sme još u duge šetnje. Pokušala sam dva puta i posle obe šetnje je prokrvario. I eto, sada po malo šetamo, onda sedimo na klupi, a on meni u krilu, kao neka kvočka. Dobro bi ga bilo nasaditi na jaja, samo što je težak, pa od pilića ništa ne bi bilo. Malo lupetam!

Kako ste mi vi, dragi moji prijatelji, blogeri?

Puno pozdrava od mene!:)

 

 

 

 

SAMO NEK’ JE VESELO

 

 

 

 

 

 

Sutra je jedan,  vrlo važan, dan. Moja unuka, Lia, puni dve godine i krsti se u Almaškoj crkvi u Novom Sadu. Sve će se odvijati u najužem krugu porodice, no, ne znam samo kako ćemo Liu nagovoriti da je drži kuma, em je velika, em, nevidjeni, vrtiguz. Da imaju lustere u stanu, već bi se odavno ljuljala na njima. A kada je mama u blizini, ne odvaja se od nje, kao školjka prilepak. Inače je jako velika opasnica. Svima nam tepa i mazi se: mamise, bakise, Jejise (zove Vasilija Jeje), tatise, i td.

Jako se „matora“, sve radi, briše, širi veš, jede sama, ohohooooo, već odavno, a brljama i prosipanju, neću sada. Neka joj je srećan sutrašnji dan.

Rodjendan ćemo proslaviti u ponedeljak u igraonici uz obaveznu torticu u obliku „nina“, što znači meda, a zašto, zato!. Tako ona želi!

Lia, decembar 2015.

Pričacu vam posle, kako je bilo.

Nisam vam rekla da je Hambo, jadničak, nagrabusio.

U januaru je kastriran. Lepo se oporavio, a onda su počeli novi problemi. Počeo je da urinira po stanu, nekontrolisano. I u snu. Posavetujem se sa veterinarom, odnesemo urin na analizu, kad ono, pesak i kamenje, razne veličine. Odredjena mu terapija, promenjena hrana za razbijanje kamenja, ali, sve je bilo uzalud. Zaglavljivalo mu se kamenje, kateterom mu vraćali isto u bešiku i tako danima, dok na kraju, nismo rešili da ga operišu.

Hambo, 13.1.2016.

 

 

Ultrazvukom i rtg je utvrdjeno da ima kamenja  i u uretri. I tako, 25. februara je operisan. Profesor iz Beograda mu je ugradio u bešiku bakarnu kariku, koja onemogućava da se stvara novo kamenje i pesak. Videćemo koliko će to biti uspešno.

Dva reza. Jedan na donjem stomaku a iznad penisa, a drugi, sredinom penisa, da bi mu izvadili zaglavljeno kamenje. Uf, teško njemu, teško meni. Krvarenje, teško kontrolisanje urina, i sve to do pre par dana, kada je, konačno, počeo da se normalizuje u svemu. Danas su mu izvadjena dva konca sa stomaka, u ponedeljak i ostatak, a sa penisa, neće još.

Kamenje će biti poslato u Ameriku na analizu. To sve radi Hills, besplatno, ako pas jede njihovu hranu. Onda, na osnovu analiza, odredjuju terapiju.

Hambovo kamenje

Ovo gore je kamenje koje izvadjeno iz bešike, dok je ovaj dole levo, najveći, bio zaglavljen u uretri. Uh, ne mogu vam opisati koliko sam se nervirala. Omršavili smo oboje od muke.

Od pranja stana, hodnika, krpa, terase, briska, dobila sam žuljeve, verujte mi. Bilo je sve jako strašno. No, i to je iza nas.

Svaki dan je sve bolje. Najgore je prošao ovaj tepih na kome Hambo leži. Sav je na tufnice, kao posledica njegove operacije. Treba da ga dam na čišćenje, za koji dan.

A šta kažete na vreme, ovo usrano, s’oproštenjem. Jako se nerviram, nije mi dobro, sve me boli, moja ćerka ima, skoro svakodnevne migrene, užas jedan, a ništa ne možemo promeniti, sem uživati u procvetalom voću.

procvat, februar

A pre neki dan, šetam hamba u dvorištu i čujem kuckanje. Spazim detlića, kako radi na drvetu. U tom momentu, doleti na drvo iznad moje glave. Dohvatim telefon i fotkam ga. E, sada, da li je to baš on, nisam sigurna od svog granja. Bio je na istom mestu i posle fotkanja.

Detlic

Imam još puno fotki rascvetalog drveća, no, neće da mi se otvore fotke. Biće ih još.

Toliko od mene. Sve vas puno pozdravljam i želim sve najlepše!:)

 

 

 

 

 

6. RODJENDAN

mog Bloga.

Cestitam sebi, kao vlasnici istog, a vama, koji posecujete moj blog, veliko HVALA.

Neka on pozivi, bar koliko i ja. Ljubim vas.

🎈 Happy Birthday!

🔥      🔥      🔥

📍      📍      📍

📍      📍      📍

🎂🎂🎂🎂🎂🎂🎂🎂

🎂🍓🎂🍓🎂🍓🎂🍓

🍓🎂🍓🎂🍓🎂🍓🎂

🎂🎂🎂🎂🎂🎂🎂🎂

🎂🎂🎂🎂🎂🎂🎂🎂

 

 

 

IGRICA

Ljubicanstvena me je tagovala pa sam odgovorila na njena pitanja https://zatvorenosrce.wordpress.com/ pa evo, postavljam i ja svojih 11.

Malo da se igramo i upoznamo, bolje.

 

1. Da li sebe smatrate, pomalo, lucidnim?

2. Verujete li astrolozima?

3. Kad bi napravili grad pod kupolom, na drugoj planeti, da li biste bili njegov stanovnik i        koga biste poveli sa sobom?

4. Da li možete da spavate, dok vam komarac zuji pored uva?

5. Cega se najviše plašite?

6. Imate li svoju „mantru“?

7. Koju biste egzotičnu zivotinju držali u stanu ili kući, a da imate uslova za to?

8. Koja boje odeće dominira u vašem ormanu?

9. Koja knjiga vas je nervirala, dok ste je čitali, ali ste je ipak završili?

10. U kom gradu biste pokušali da živite, ako imate takvu želju?

11. A slatkiši, a? Koji?

A sad tagujem:

Agroekonomiju

Labilnu, moju dragu,

Dedodoflima

Nenu

Zoju

Ljubičanstvenu Mysty

Sinišu

Draganudinčić76

Savetu

Malubreskvu

Milovanović Sinišu

Charoliju

Buki blog

Branka Bacovića

Zoricu

Shunjalicu

 

Ako sam nekog preskočila, slobodno neka odgovri na pitanja. Pa to je samo igra. Operator komp

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

POGLED U NAZAD

Vec nedelju dana citam svoj blog, skoro, od pocetka. Bogami, svasta sam pisala, razne dogodovstine iz zivota. Naravno, bilo je i teskih tema. Dodjoh do posta Kab bih ja imala salas. Bas sam se lepo zanosila, mastala, radovala, zamisljala nas sve tamo, muzika se razlivala salasem ali i crnicom, oko njega, pa sve do, do…, bog zna, dokle.

Eh, nista od toga. Sedim u podstanarskom stanu, za promenu. Tako je moralo da bude. Moralo se od neceg ziveti. Uloziti pare, od prodatog stana, u posao.

Uvek mogu „otici“ na moj salas, samo zatvorim oci i uzivam.

Onaj dasa, koji je patio za mnom (a ima salas) celog zivota, nije me pronasao. Nije mi zao. Dugo sam sama, svojeglava, samoziva, pa, kome takva i trebam.

Mnogi blogeri mi nedostaju: Veshticanstvena, Dolly, Sanja kokica, Sanja Dedina, Sara, Afrodita, Shunjalica, Makarona, Advokatica, Ivan, Cakulanje, Crna perla, Charolija, Zmajcek (neka mu je laka crna zemlja) i sigurno cu nekog preskociti. Bilo je to lepo vreme, pisanja, komentarisanja, druzenja.

🔥💋💋🔥💋💋🔥

💋💋💋💋💋💋💋

💋💋💋💋💋💋💋

🔥💋💋💋💋💋🔥

🔥🔥💋💋💋🔥🔥

🔥🔥🔥💋🔥🔥🔥

Miss you so much!

 

Volela bih da mi se jave, svi oni, da cujem kako su.

Puno hvala Agroekonomiji, Neni, Sindzi, Dragani Dincic, Dedodoflimu, Zorici, Ljubicanstvenoj, Zoji, odskora i Breskvici, koji su redovni na mom blogu, kao i novim blogerima,  koji me prate.

Malo sete, ne skodi.:)

 

 

 

 

MOJ MALI KASTRAT

 

 

Moj Hambo je napunio sedam godina u novembru. Znate i sami da se desio neki klik u njegovoj glavici, tako da se rodio, nekako, neobičan. Nožice su mu kraće nego što bi trebalo, glava veća, nego što bi trebalo, a samim tim i ogromne zubekanje, a naročito očnjaci. Nije bio zainteresovan za parenje, ali, kada mu je uradjen ultrazvuk, videlo se da mu je uvecana prostata.

A što se tiče zuba, sve više ih je koristio da mene izujeda. Uglavnom, nije mu bas jako uspevalo, ali, imala sam par rana. I to sve iz bezveze. I tako, sve češće smo ratovali, tako da sam se konsultovala sa veterinarkom i zakazala kastraciju. Sve je obavljeno kako valja.

On je sada rekonvalescent. Dobija antibiotike i analgetike. Ide prilično polako, ali jede, kao da nije operisan. Nosim ga niz i uz stepenice. Ostalo obavlja sam, polako, ali sigurno.

Moj mali kastrat, još samo da mi zapeva!!!

Hambo, 13.1.2016.

TRESLA SE GORA…

images1-500x332

Sem petardi, petardi, petardi, vatrometa, raketica ( sad bih najradije sočno psovala na sav glas, čega je još bilo), ništa novo za doček.

Kažu da je u Novom Sadu bilo očajno. U tri sata, posle dočeka, nigde nikoga u centru. Posla u našoj trafici je bilo „čabar“. Zašto je to tako? Verovatno su izvodjači precenili svoje svirke, pa se pristupilo „najjefinijoj varijanti“.

Mene baš briga. Odnosno, da nema tih ogavnih petardi, možda bih i odšetala do grada, ovako sam sedela u stanu i slušala detonacije, dala Hambu tabletu za smirenje, gledala svoje uobičajene programe, jer je na svim ostalim, domaćim, bilo „selo, veselo“, isto sve, kao i svake godine. Ja stvarno ne znam, da li mi zaista nemamo pametnih glava da smisle neki lep novogodišnji program, da se smejemo, celo veče, bar mi koji sedimo uz tv? Ovo je sve strašno i odvratno.

I eto, dočekasmo novo slavlje, Badnje veče, Božić, petarde ne prestaju.

Taman sam, oko pola osam, izvela psa da obavi svoje fiziološke potrebe, opizdila kašikara, nedaleko od nas, Hambo počeo da beži ka ulici, a tamo, preko puta, opalile još dve. Popizdela sam, totalno, nije uspeo ništa da uradi. Eno ga, jadničak, sedi kod vrata i čeka. Ne znam šta više da radim.

Samo se nadam da će dočekati proleće, tj. preživeti ovo bombardovanje!

Srećmo vam Badje veče i Božić!😕