Архиве аутора: dudaelixir

HRISTOS VASKRESE!

Uskrsnji sto, Mima

Srećan vam Uskrs, dragi moji prijatelji.

Želim vam, da ga lepo i veselo proslavite, sa vašom familijom.

Puno vas pozdravljam!

USPAVLJIVANJE, iz inata

24.X, u bakinim kolima

Malo ću da pišem o mom unuku. Neću vas previše daviti, već samo da se malo pravim važna. Ovo je moj blog pa mi se može! :D :D :D

Moj unuk ima skoro tri godine. Nikada sa njim nije bilo problema sa uspavljivanjem. Već dugo ga uspavljujemo uz crtani i pesmice. To je uglavnom bila moja dužnost, ali za spavanje oko 14 h.

Pre jedno desetak dana, moje ćerke promenile tajming u odvozu i dovozu moje zamene, tako da je ta čast pripala tetki ili mami.

No, ni jednoj nije polazilo za rukom. „Sve“ su pokušavale, ali ništa. Ne mogu da kažem da je patio za mnom, ali, da imam više mašte od obe moje ćerke, to mogu da kažem, što sam danas i dokazala.

Mali je on i treba mu malo sna, baš u to vreme. I, naoružam se strpljenje i pripremim se za frku.

Ubedim ga da legnemo, zamračim, malo sam upotrebila i „čiku“ (nekog, koga se boji iz hodnika, ali ga nikada nije video, niti je to istina, pouzdano znamo). Gledao je neke trke na „babletu“, kako ga on zove, a ja pronašla crtani na mom mob telefonu, koji on obožava.

I počinje priča:
– Neće Jeje pava!
– Neće, neće Jeje da spava, samo malo da odmoriš oči!
– Neeeeeeće, neeeeeće, i počinje da ustaje.

Grabim ga za ruku i pričam dok on vrišti: ehej, čekaj Jeje, nemoj da te čuje čika, on ne voli kada deca plaču. Utišava se malo, a ja nastavljam: jao, jel znaš kako je došla kod nas na vrata maca i rekla kako hoće da se igra sa Hambom (moj pas). On i dalje plače, rita se, otima, a ja samo meljem: i rekla ona tako jaoooo, Hambo hajde malo da se igramo i tako su oni otišli na terasu, a onda je maca tražila da jede i ja sam joj dala granule. Pa su se oni tako jako smejali i igrali na terasi.

Prestao da plače i sluša.

– A jesam li ti pričala onu priču o devojčici i crvu? Aaaaa, nisam: pa da, zagrizla devojčica jabuku, kad začuje, hej, stani, pojela si mi pola kuće.  Juuuu, upita devojčica, ko to priča? Pa ja, zar me ne vidiš, ja sam crvić iz jabuke? Joooooj, izvini, što sam ti pojela kuću, evo, doneću ti novu jabuku.

Jeje se okreće na stomak i diše onako, kao da će da zaplače.

Ja ga mazim po čelu i počinjem da pevam, sve tako, jedno za drugim.

Pevam mu „tata, kupi mi traktor, bicikl i jedan bager“… a on diše sve dublje.

Pevam mu pesmicu o golubu….. i
čujem kako ujednačeno diše, oznojan. Spava, kao da se nije ništa ni dešavalo. :D

Moja misija je obavljena!

Nije lako biti dete, a bogami ni baba, tvrdoglava kao mazga. No, pošto smo oboje blizanci, verovatno se zato tako dobro i slažemo.

Izlazim iz sobe kao pobednik, dok moja ćerka, sedi i krsti se, ne veruje da joj je sin zaspao.

SAVET: Upornost, upornost i upornost. Ne može trogodišnjak biti jači od nas, zar ne?

UPROLEĆILI SMO SE

22. mart, ukrasno šiblje

Činilo mi se da nikada neće stići! No, još uvek se zima ne povlači. Zgadili su mi se već zimski kaputi i čizme.

Ove, poslednje, sam spakovala, ostavila samo gumenjake i neke kratke čizmize, koje, trenutno, nosim.

I orman sam počela, polako, da raspremam, još pre neki dan, jer, sručila mi se polica na glavu, na kojoj je bilo i „kurte i murte“. Verovatno je tako trebalo. Malo sam ga rasteretila a iz drugog ormančića, vadim polako letnje stvari i peruckam.

Naravno, puno toga je bilo i za izbacivanje iz ormana. Nekada sam nosila po ustanovama garderobu i cipele, no, sada, zaista nemam vremena, pa sve ostavljam pored kontejnera. Ne stoji dugo, jer, dok izvedem Hamba, stvari su već nestale. Neka, nekom će biti dobre. Meni su lepo služile dok sam bila deblja, nekih trinaestak kila.

I kao što rekoh, kako se priroda budi, tako sam ja sve umornija i sve me boli.

Verovatno ne bih trebala da se spuštam niz tobogan sa mojim unucima, puzim, vijam se sa njima, ali, šta da radim. Kada čujem: bako, ‘ijaj Jeju (sebe Vasilije zove Jeje), ja ne mogu da odolim. Isto tako i malena. Batrga onim nožicama, trči i ona, udara se, pada, plače i ne plače, i tako u krug.

A kada stignem kući, zadovoljna  i beskrajno umorna, napunjenih baterija ljubavlju mojih najbližih, ležem u krevet i kmečim i smejem se. No, jutro donosi boljitak i idemo „Jovo, nanovo“, sve dok ima života u meni.

Samonikle ljubičice, 22. 3.

Ovo su ljubičice iznikle na nekoj bezveznoj površini. Lepe su, ma gde bile.

Srećno vam proleće, dragi moji prijatelji! :D

DODATAK NA STARI POST

tari

SEĆATE SE OVOG POSTA:https://dudaelixir.wordpress.com/2009/08/03/desetogodisnjica/

Pročitali ste ga!

Pre neki dan sam čula, da su se njih dvoje pomirili i ponovo žive u istoj kući. Posle,ne znam tačno, oko 14, 15 godina, razdvojenog života.

I on je imao veze i ona je imala veze, pa rešili da se ponovo spoje. Ovoga puta, zaista im želim da dočekaju duboku starost, zajedno!

Očigledno je to njihova sudbina!

E, šta je život!

Meni se to sigurno ne bi moglo desiti!

SREĆAN VAM PRAZNIK, ŽENSKE!

buket za 8.mart

Pošto sam ovih dana u silnim slavljima, kasnim da vam poželim srećan 8. mart i da se uvek slavi, kako, tako.

Videla sam po ulicama da su žene išle sa cvećem i poklončićima. To me raduje, jer mi se čini da se ovom prazniku opet posvećuje pažnja. Zašto da ne? Što bi muškarci rekli, ja to ne radim SAMO za osmi mart, ja to činim cele godine, misleći na cveće i poklone. Nešto baš nisam sigurna u to, ali, ‘ajd.

Ovaj buket sam ja dobila od moje ćerke. Predivan je i hvala joj na pažnji!

Inače, moja deca su imala godišnjicu braka, pa je moja unuka napunila godinu dana, pa je danas i rodjendan mom zetonji. Eto, sve neki lepi dani.

Ovako je izgledala torta moje unuke!

Liina prva torta

Predivna, ali, njeno lice, kada je videla svećicu i tortu i čula rodjendansku pesmu, neopisivo je. To treba doživeti!

Ljubim vas sve!

DUH

casper

U taj stan sam se uselila, pre mnogo godina. No, mi nismo bili prvi stanari u njemu, već treći. Posle dovoljno godina provedenih u njemu, prodala sam ga i kupila manji.

Sa porodicom, koja se u njega uselila, ostala sam u odličnim odnosima, naročito sa godspodjom Cicom, sa kojom se i danas družim.

E, kada smo živeli u njemu, stalno smo imali problema sa komšijama ispod nas. Stalno im je nešto smetalo: od njihovog zagušenja sudopere (obzirom da nisu imali toplu vodu u kuhinji), do curenja vode iz cevi, na sredini dnevne sobe (što je apsurd, jer tako nešto ni ja ne bih projektovala, kao totalni duduk). Uglavnom sam se ja svadjala sa komšijom, koga je supruga poslala da reši stvar. Bio je izuzetno odvratan čovek, bog da mu dušu prosti. Posle mnogo godina od našeg iseljenja, on je umro, kod kuće.

I, pre neki dan, dodje meni Cica u posetu. Jako smo se smejale, ćaskale i u jednom momentu, pita ona mene, da li je u tom (mom bivšem) stanu, neko umro. Juuuu, ja se zaprepastim i odgovorim odrečno. I tako, redom, pretesala sam ko je sve živeo u njemu i zaključismo da nije niko umro. Pitam prijateljicu što to pita, a ona mi odgovori da misli da imaju DUHA u stanu. Ja se izbuljim, zaprepastim i skamenim. Pa, po čemu ste to zaključili, upitah je?

Reče mi ona da se čudne stvari dešavaju u stanu, noću, naravno. Kao da nešto padne, zaškripi a najgore je bilo kada je iz sna probudio osećaj da je neko vuče za pidžamu. Jooooj, skroz sam se frapirala!!!

Baš sam se začudila, jer mi ne liči na ženu koja veruje u duhove. Rekla mi je da SVE O ČEMU LJUDI PRIČAJU, IMA ISTINE U TOME!

Pošto niko nije umro u tom stanu, ja sam se našalila (crnjak) da je sigurno došao pokojni komšija (onaj ispod), kod nje. Ona u smeh, pa reče, zašto baš on i šta traži kod mene? Verovatno je pogrešio sprat, odgovorih joj!

Obe smo se nasmejale, a mene i dalje proganja misao o DUHOVIMA. :?

Šta vi mislite? Da li postoje?

5. BLOGORODJENDAN

Standardna-torta-16

Dana, 8. februara, pre pet godina, počela sam sa pisanjem ovog bloga.

Ne mogu da se pohvalim intenzivnim pisanjem, ali, ponosna sam na sebe što nisam odustala od njega, kao mnogi! Žao mi je što nema više Ivana, Ćakulanja, Doli Bel, Dragane, Nene…, ali, to je njihov izbor i verovatno, jaki razlozi za brisanje bloga.

Ukapirala sam da, od kada sam u penziji, mnogo manje toga imam da vam kažem. Verovatno zato, što mi je društveni život ravan kecu (što je bolje od 0), ali mi je zato, porodični, fantastičan.

No, o unucima ne mogu puno da vam pišem sem da su predivni, uživam u njima a i oni u meni. Dajem se, 100 posto. Hvala ćerki i zetu na divnom porodu!

Evo, tortica je tu, pa, poslužite se, makar u mašti!

Ljubim vas sve i hvala vam što ste svraćali kod mene i time me podržavali!

:D

PS: Ovo je 487. post! Vrlo važno! ;)