ZA KRAJ GODINE

Dragi moji blogeri. Rekoh li vam da mi kompjuter ne radi vec duuugo a preko ovog pametnjakovica sve ide tesko.
Bio je i on u kvaru. Jedno popravili, drugo pokvarili. Nemam migucnosti ni njega ponovo da popravljam a ne mogu da odgovaram na e mailove. Sve sto mi saljete, vidim, hvala vam puno, ali ja vama ne mogu nista. Do daljnjeg.
Bila sam sa cerkom na Zlatiboru u novembru, pet dana. Bilo je i malo snega. Starija cerka je operisala stitnu zlezdu, super se oporavila.
Ja sam i dalje aktivna, hvala bogu.
Ali, nije sve lako, kao nekad. Opomenuo me je pad. Prostrla sam se celom duzinom na stomak, sa sve Hambom u rukama. Bol u desnom kolenu i levom laktu, osecam i posle mesec dana. No, jurcam i dalje. I opet se borim protiv kandide. No, dobijam JA bitku. 😂
Otvorila sam profil na FB (Branislava Duda Tarbuk). Razlog je opravdan. Novcanik, sa sve dokumentima, pronasla je devojka, koja je, sa fb, prepoznala sa slike iz novcanika, moju cerku,te joj javila za isti. Nasle smo se i ja sam joj se neizmerno, zahvaljivala.
Eto, ukapirala sam da je korisno imati svoj profil. Pronasla sam mnogo starih i stekla mnogo novih, prijatelja. Naravno, vas necu zaboraviti, nikada. Ako me Deda mraz obraduje nekom kovertom sa paricama, prvo popravljam komp, pa onda sve ostalo.
Lhubim vas i zelim vav dobro zdravlje i srecu!

SPREJ

Ovo je istinita prica, smesna ali i tuzna.

Njih tri, tri generacije, zivele su zajedno.

Najstarija, baka Mara, resila da obavi ginekoloski pregled, jer, nije dugo. Nazvala je cerka sa posla da je pita da li ima tremu. Naravno da je imam, malo sam se „sisnula, tamo dole“, stavila sprej…

Sprej, zamisli se cerka, koji sprej jos imamo u kupatilu. Moj dezodorans je u mojoj tasni… hm, videcu!

Kada su se nasle kod kuce, pita cerka majku:

  • Kako je bilo?
  • Rekao mi je doktor, kada sam legla na sto, jao, jao, zasto ste se tako sredjivali? Ne znam sta mu je to znacilo.

Cerka se zamisli, seti se spreja, ode u kupatilo, pregleda sve ormancice i police i spazi SPREJ. Raznobojne sitne sljokice koje he stavljala cerki na kosu, za neku priredbu!!! 😳

Uzela ga, dosla do majke i pokazala joj koji je sprej stavila „dole“. Ona, jadna, pocrvenela i odmaj joj bi jasno, na sta je doktor mislio pod tim da se nije trebala toliko sredjvati.

Obe su se smejale a cerka joj je rekla da se pripremi na to, da ce cEo grad, brujati o njenom „sredjivanju“. 😜

Konstatujem da, sve sto smo starije, sve smo ludje, da ne kazem, izgubljenije!

Pazite se, moje vrsnjakinje, koji cete sprej upotrebiti, gore a koji dole! 😂

DANAS je divan dan

Meni je 63. Rodjendan.

Imam srece sto sam ga dozivela. Moja majka, nije. Napunila je 56 i otisla, za svojim muzem, mojom ocem, na onaj svet.

Puno je za reci. Ne osecam se tako staro, mada, fizicki, osecam godine, koje su mi na ledjim, teske.

Danas sam ga obelezilA sa cerkom, zetom i unucima. Lepo je bilo!

Sutra ga slavim kao „devojacko“ vece.

Nece biti prisutna, jedna, meni vrlo draga, drugarica iz osnovne skole, da kojom sam se srela pre nesto manje od godine dana i nastavile smo da se druzimo kao u osnovnoj skoli. Moja Ljilja. Otputovala je, morala je. Opravdano.

Red Roses Heart-839609

Zelim sebi da se mslo bolje osecam, da imam vise snage za moju decu i pomazem im, dogod me snaga ne izda.

Ljubim vas, tek toliko da znate. 😘

 

 

 

SAMO NEK’ JE VESELO

 

 

 

 

 

 

Sutra je jedan,  vrlo važan, dan. Moja unuka, Lia, puni dve godine i krsti se u Almaškoj crkvi u Novom Sadu. Sve će se odvijati u najužem krugu porodice, no, ne znam samo kako ćemo Liu nagovoriti da je drži kuma, em je velika, em, nevidjeni, vrtiguz. Da imaju lustere u stanu, već bi se odavno ljuljala na njima. A kada je mama u blizini, ne odvaja se od nje, kao školjka prilepak. Inače je jako velika opasnica. Svima nam tepa i mazi se: mamise, bakise, Jejise (zove Vasilija Jeje), tatise, i td.

Jako se „matora“, sve radi, briše, širi veš, jede sama, ohohooooo, već odavno, a brljama i prosipanju, neću sada. Neka joj je srećan sutrašnji dan.

Rodjendan ćemo proslaviti u ponedeljak u igraonici uz obaveznu torticu u obliku „nina“, što znači meda, a zašto, zato!. Tako ona želi!

Lia, decembar 2015.

Pričacu vam posle, kako je bilo.

Nisam vam rekla da je Hambo, jadničak, nagrabusio.

U januaru je kastriran. Lepo se oporavio, a onda su počeli novi problemi. Počeo je da urinira po stanu, nekontrolisano. I u snu. Posavetujem se sa veterinarom, odnesemo urin na analizu, kad ono, pesak i kamenje, razne veličine. Odredjena mu terapija, promenjena hrana za razbijanje kamenja, ali, sve je bilo uzalud. Zaglavljivalo mu se kamenje, kateterom mu vraćali isto u bešiku i tako danima, dok na kraju, nismo rešili da ga operišu.

Hambo, 13.1.2016.

 

 

Ultrazvukom i rtg je utvrdjeno da ima kamenja  i u uretri. I tako, 25. februara je operisan. Profesor iz Beograda mu je ugradio u bešiku bakarnu kariku, koja onemogućava da se stvara novo kamenje i pesak. Videćemo koliko će to biti uspešno.

Dva reza. Jedan na donjem stomaku a iznad penisa, a drugi, sredinom penisa, da bi mu izvadili zaglavljeno kamenje. Uf, teško njemu, teško meni. Krvarenje, teško kontrolisanje urina, i sve to do pre par dana, kada je, konačno, počeo da se normalizuje u svemu. Danas su mu izvadjena dva konca sa stomaka, u ponedeljak i ostatak, a sa penisa, neće još.

Kamenje će biti poslato u Ameriku na analizu. To sve radi Hills, besplatno, ako pas jede njihovu hranu. Onda, na osnovu analiza, odredjuju terapiju.

Hambovo kamenje

Ovo gore je kamenje koje izvadjeno iz bešike, dok je ovaj dole levo, najveći, bio zaglavljen u uretri. Uh, ne mogu vam opisati koliko sam se nervirala. Omršavili smo oboje od muke.

Od pranja stana, hodnika, krpa, terase, briska, dobila sam žuljeve, verujte mi. Bilo je sve jako strašno. No, i to je iza nas.

Svaki dan je sve bolje. Najgore je prošao ovaj tepih na kome Hambo leži. Sav je na tufnice, kao posledica njegove operacije. Treba da ga dam na čišćenje, za koji dan.

A šta kažete na vreme, ovo usrano, s’oproštenjem. Jako se nerviram, nije mi dobro, sve me boli, moja ćerka ima, skoro svakodnevne migrene, užas jedan, a ništa ne možemo promeniti, sem uživati u procvetalom voću.

procvat, februar

A pre neki dan, šetam hamba u dvorištu i čujem kuckanje. Spazim detlića, kako radi na drvetu. U tom momentu, doleti na drvo iznad moje glave. Dohvatim telefon i fotkam ga. E, sada, da li je to baš on, nisam sigurna od svog granja. Bio je na istom mestu i posle fotkanja.

Detlic

Imam još puno fotki rascvetalog drveća, no, neće da mi se otvore fotke. Biće ih još.

Toliko od mene. Sve vas puno pozdravljam i želim sve najlepše! 🙂

 

 

 

 

 

MOJ MALI KASTRAT

 

 

Moj Hambo je napunio sedam godina u novembru. Znate i sami da se desio neki klik u njegovoj glavici, tako da se rodio, nekako, neobičan. Nožice su mu kraće nego što bi trebalo, glava veća, nego što bi trebalo, a samim tim i ogromne zubekanje, a naročito očnjaci. Nije bio zainteresovan za parenje, ali, kada mu je uradjen ultrazvuk, videlo se da mu je uvecana prostata.

A što se tiče zuba, sve više ih je koristio da mene izujeda. Uglavnom, nije mu bas jako uspevalo, ali, imala sam par rana. I to sve iz bezveze. I tako, sve češće smo ratovali, tako da sam se konsultovala sa veterinarkom i zakazala kastraciju. Sve je obavljeno kako valja.

On je sada rekonvalescent. Dobija antibiotike i analgetike. Ide prilično polako, ali jede, kao da nije operisan. Nosim ga niz i uz stepenice. Ostalo obavlja sam, polako, ali sigurno.

Moj mali kastrat, još samo da mi zapeva!!!

Hambo, 13.1.2016.

TRESLA SE GORA…

images1-500x332

Sem petardi, petardi, petardi, vatrometa, raketica ( sad bih najradije sočno psovala na sav glas, čega je još bilo), ništa novo za doček.

Kažu da je u Novom Sadu bilo očajno. U tri sata, posle dočeka, nigde nikoga u centru. Posla u našoj trafici je bilo „čabar“. Zašto je to tako? Verovatno su izvodjači precenili svoje svirke, pa se pristupilo „najjefinijoj varijanti“.

Mene baš briga. Odnosno, da nema tih ogavnih petardi, možda bih i odšetala do grada, ovako sam sedela u stanu i slušala detonacije, dala Hambu tabletu za smirenje, gledala svoje uobičajene programe, jer je na svim ostalim, domaćim, bilo „selo, veselo“, isto sve, kao i svake godine. Ja stvarno ne znam, da li mi zaista nemamo pametnih glava da smisle neki lep novogodišnji program, da se smejemo, celo veče, bar mi koji sedimo uz tv? Ovo je sve strašno i odvratno.

I eto, dočekasmo novo slavlje, Badnje veče, Božić, petarde ne prestaju.

Taman sam, oko pola osam, izvela psa da obavi svoje fiziološke potrebe, opizdila kašikara, nedaleko od nas, Hambo počeo da beži ka ulici, a tamo, preko puta, opalile još dve. Popizdela sam, totalno, nije uspeo ništa da uradi. Eno ga, jadničak, sedi kod vrata i čeka. Ne znam šta više da radim.

Samo se nadam da će dočekati proleće, tj. preživeti ovo bombardovanje!

Srećmo vam Badje veče i Božić! 😕

Vreme slava

Secam se, nekada, dok sam jos bila u braku, islo se po slavama i to na tri slavlja iste slave. Jedva smo postizali.

slavlje-za-svdjordjiju-6185f82f2a06dbfc06130408dd32c8be_view_l.8

Naravno, slavili smo i nasu slavu. Imali smo puno prijatelja i bilo je lepo.

Kada smo se muz i ja razisli, nasu (da ne kazem „njegovu“ slavu), nastavile da obelezavamo nas tri i drugarice. Godinama, bivalo sve redje, odnosno, sve sto je tata vise zaboravljao decu, tako ni one nisu zelele da se secaju porodicne slave. Ja nisam insistirala.

I sama sam odustala od odlaska na slave. Samo kod zeta i sestre i kod novih prijatelja (cerkini svekar i svekrva).

I to bi bili moji „provodi“. Niti imam vremena, niti love.

Posto je sutra Arandjelov dan, resih da se „zategnem“. Krenuh od farbanja kose, manikira, pedikira, depilacije…

Sve ovo lici na odlazak na prvi radevu, ali, corak.

Necu se ni skidati do gole koze, pa, sto sve to radim? Radite i vi?

Mozda zelja da se malo sredim, obucem svecano, jer, druge prilike nemam. Sori, zaboravila sam rodjendane. E, jbg. Nema veze. Uglavnom smo svi rodjeni u prvoj polovini godine, tako da davno nije bilo slavlja.

Zaboravih garderobu. Posto sam se ugojila (sad imam 54 kg), malo su mi se zategle suknje. Ako se obucem u braon varijanti, nemam dobre grilonke a ni cizme. Znaci, crno-krem, imam crne cizme, koje ne volim, ali, izbora nemam. 😕

Sve to nije bitno. Vazno je da se okupimo, nasmejemo, nazdravimo i proslavimo Slavu.

SRECNA VAM SLAVA!

✨🎈✨🎈✨🎈✨

🎈🌟🎉🎂🎉🌟🎈

✨🎉🎁🌟🎁🎉✨

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

LOVA JAČA OD LJUBAVI!

Njihova veza je počela, nekako, naglo. Čini mi se, više iz potrebe, zbog usamljenosti. Nije da se nisu dopali jedno drugom, taman posla. Ona je ostala udovica pre 4 godine, sa dva dečaka, još u ranim razredima osnovne škole.

On, udovac, sa dva sina, iz prvog braka, zatim drugi brak, pa još jedan sin, mali.

I, eto, poče njihova veza, sa pet sinova. Družili se, upoznali decu, sve u svemu, funkcionilalo je, malo kod nje, malo kod njega. Zajednički ručkovi, večerice, sve, vrlo skromno. Ni jedno od njih dvoje, nije imalo stalan posao.

I počeše svadje. Iz bez veze. On, njoj: kako si se to obukla, treba da si uvek doterana, te, zašto ne nosiš suknje, te, zašto se nisi našminkala, a da pri tome, o sebi nije naročito, vodio računa. Hoću reći, oblacio je isključivo farmerice i majice i, naravno, patike. Ona je bila i ostala, mnogo kulturnija od njega, pa nije htela da mu kaže, da uz njegovu garderobu, njeno doterivanje, baš i ne bi išlo. I ona je nosila farmerke, majice, ponekad i suknjicu, ravne sandalice ili papuče, patike, u skladu sa njim.

Raskidaše i miriše se, bezbroj puta. Uvek ih je strast, ponovo spajala. Nisu mogli jedno bez drugog. No, valjda iscrpljeni stalnim svadjama i raskidima, raskinuše ponovo, ovog leta. Nisu se videli, ni čuli, mesec dana.

Onda je ona njemu napisala poruku, on došao kod nje, opet strast, zagrljaji i dogovor, da se vide. No, reče on njoj da ima „neku“ žensku, no, ništa ozbiljno.

Ona je pomislila da je iskren i prihvatila vidjenje, uveče. Medjutim, on se nije pojavio. Rekao joj da ne može da dodje i da je u jednom kafiću.

Zatekla ih je, kako sede i piju pivo, pun sto flaša i čaša. Na nesreću, sa njima je bila i njena devojčica.

Ona, mrtva hladna, sede za njihov sto i poče razgovor. Po malo, bezobrazno, što je „neku“ žensku, totalno zbunilo a njega izvodilo iz takta. Sve u svemu, ode Ona kući i krene da ga tovari porukama. Nije dobila ni jedan odgovor. Videle ga komšinice u komšiluku sa njom. Gde je i  kako upoznao, nije baš nikome jasno. Jedina veza njega i „neke“ je autobuska stanica ispred njene zgrade. Odlazeći svojoj kući, on je tu čekao autobus, verovatno je naišla „neka“ i tu su se nekako sreli, a možda su se znali i od ranije…

Ona je prilično bila očajna. Falio joj je, za priču, za kaficu, za maženje… a falio je i njenim dečacima. Pričala je Ona sa njegovim najstarijim sinom, koji je bio očajan zbog tatine nove veze. Dovodi je i kući. Što se fizičkog izgleda tiče, nikako nije išla uz njega.

No, da ne dužim, prošlo je par meseci, kada se on oglasio. Sada je Ona otišla kod njega. Ispričao joj je svoju, tužnu, priču.

  • Znaš, platu nisam dobio od maja, a u junu, samo 17000. Sreo sam nju, obukla je i mene i decu, lovari me, potrošila je na mene, za ovih par meseci, oko 5000 evra. Ti mi strašno nedostaješ, volim te, ali, shvati, moram ovako, posla nema a decu treba hraniti, oblačiti, treba plaćati račune, a ona mi sve to omogućava. Nije loša, sve mi odgovara, sem sexa, ali, trpim, šta da radim.
  • PRODAO SAM SE, PRIZNAJEM, MOLIM TE, NEMOJ ME ZVATI VIŠE NA OVAJ BROJ, NEMOJ MI OVO POKVARITI, JER, DRUGAČIJE NE MOGU.

novcanik-1333963720-147646Ona, totalno zbunjena, obećala mu je da mu neće smetati.

Kada mi je sve ovo ispričala, ni sama nisam znala kako da reagujem. Prvi put sam čula, u mojoj okolini, za ovakav slučaj.

Ona se trudi da ga zaboravi. Pričamo o tome, mora da stavi tačku na vezu, ali, teško ide. Ne zove ga, verujem joj.

Eto i to je život!

PONOVILA SAM SE

Pre, jedno, desetak dana, pozovu me iz MTS i ponude mi duplo jači internet, znači, umesto 10 dobijam 20 neznamčega, ugovor na dve godine (ovo sve se odnosi na ADSL) i poklončić tablet HUAWEI. Naravno, oči su mi iskočile od sreće, joooooj, pokloooooon, jeeee, i to sve za 160 dinara više, mesečno, što će reći, sada će me koštati 1699 dinara. Pristanem, odmah! Utefterila ona mene i reče mi da će mi stići poruka.

Ok, čekam poruku, dobijem je: dodjite u najbližu poslovnicu MTS da potpišete novi ugovor br……, radi sklapanja nove kampanje. I to moje odlaganje potpisivanja ugovor, trajalo jedno pet dana. I, recimo, dodje petak, podne, uključim komp, kad ono, cvrc, nema interneta. Zovem podršku, prijavim, oni me upišu. Posle par sati, ponovo zovem, i tako do deset uveče. Nikakvu informaciju nisam dobila, da bi me u subotu pozvao neki lik i rekao mi, da mi je internet isključen jer sam pristala na jači i da moram otići da preuzmem opremu. Jbg, rekoh mu, da je to pokvareno sa njihove strane, jer mi niko nije rekao da moram da dodjem u roku od dva, tro, pet dana, već me tako, kurvanjski, isključe.

Odem po opremu, vratim staru, sva sama pospajam i onda, otvorim njega:
tablet

Mali, sladak, kao dete sam se obradovala. Naravno, morala sam da nazovem podršku da mi objasne kako i šta da radim sa njim, da ga „pokrenem“. Sada je sve ok. Srećna sam i ja, kao i moj unuk, jer, sada može da koristi i moj (uz svoj, jer je pravi majstor, skidajući igrice, kao od šale, a tek je napunio 3 godine).

Namerno sam počela post sa lepim vestima, a sada ono tužnije.

Dok sam bila u „prelaznom“ periodu sa slabijeg na jači internet, bila sam kod ćerke, kao i svaki dan.
Lia, moja unuka, jako voli da dodaje telefone sa stola, tablet, bratu, i tako se potrefilo da je taman uzela moju Nokijicu, a Vasilije je, jadničak imao stomačni virus, opet, pa je povraćao u lavorče i baš kad je ćerka prosipala sadršaj u wc šolju, tu smo se potrefila i Lia i ja, gledajući to sve, a mala, ni pet ni šest, bućnula moj mobilni u wc. Neću vam reći kako sam reagovala, jaaaaaaoooooo, samo sam ga zgrabila, isprala i odmah u peškir, otvorila, ga, povadila sve što sam mogla i znala (uz ćerkinu pomoć), fenom ga sušila, sušila, treskala o peškir, ma, otkačila sam načisto. Nije reagovao ni na šta.
Ćerka mi je odmah dala neki rezervni, stari, no, najstrašnije mi je bilo, što, kada sam stigla kući, stavila ga na punjač i ustanovila, da je SVEEEEE, ostalo u onom telefonu, od imenika do fotki. Dobila sam go, golcijat telefon. Strašno. Bila sam besna kao risica, lavica, kao Duda djavolica, mokra kao dodola, da sam se jedva setila broja telefona, jedne od ćerki. I eto, ljudi moji, polako skupljam brojeve. Tablet mi je dobro došao, jer su mi ćerke instalirale i VIBER pa mogu sa njima da se dopisujem, besplatno.

Telefon mi služi za hitne slučajeve, kada nemam internet na tabletu.

Ugovor na onaj „potopljeni“ telefon mi ističe tek u decembru, tako da će mi ovaj dotle i služiti.

Inače, joću da odlepim od ovih vrućina, želim da idem na mooooooore, želim da se brčkam i batalim sve probleme. Ali, samo želim i tu je kraj.

Pre par sati je pala kiša u Novom Sadu, malo je osvežilo, ali, od komaraca ne mogu da pootvaram sve i rashladim stan. Ne prskaju, djubrad.

Puno vas pozdravljam i želim vam srećan put, ako putujete na more! Brčnite se i za mene! 😀

PROLEĆE

U mom kraju, na Grbavici, ima jako puno pasa. Koliko sam primetila, samo u mom delu ulice, u svakoj zgradi ima bar dva, slatka, četvoronožna stvorenjca.

Neki se vole medjusobno, neki ne. Hambo je imao okršaj sa Jorkširskim terijerom, koji je izleteo iz svog ulaza i pravac na Hamba. No, na žalost, napadač je bio poražen, ujedom za vrat i onesposobljen za dalju borbu. Od tog dana, njih dvojica ne mogu da se smisle.

Pre neki dan, pojavila nam se u ulici, mlada, crna maca. Naravno, meni ne može ništa da promakne, pa sam odmah rešila da je nahranim i napojim. Počela sam da pričam o njoj, mada se i ona sama nametnula, prateći Hamba i mene do ulaza. A pored ulaza drži salon gospodja, koja i sama ima macu i obožava životinje. I eto, našoj maci svanulo. Zatim je iz zgrade izašla devojka, koja, kada je videla macu, rekla da će je odneti gore i posle, kući. I to je i uradila. Malo se muči sa macom, jer je, jadna, naučila na ulicu i stalno bi napolje. Izvode je u dvorište a najsrećnija je kada se vidi sa Hambom. Tu se njih dvoje onjuše, nešto popričaju i razidju.

Hambo, 28.4.2015.

Juče, opet ja, primetim, pored kontejnera, ostavljena dva kučeta. Isprepadani, sakrivaju se ispod auta. Moja ulica je jako prometna. Saobraćaj je jako gust, ulica dosta uska, tako je bila velika mogućnost da kuce stradaju. Opet sam donela hranu, vodu koju su odmah navalili da piju. Pročulo se po celoj ulici, za kuce. Stuštile se komšije iz susednih zgrada, preselili smo ih preko puta iza žive ograde, opremili ih kutijama, hranom, vodom, mazili ih, a za danas je obećan njihov smeštaj na sigurno. I odoh kući, sa mislima o kucama. Bojala sam se saobraćaja.

Jutros ih nisam zatekla, ali sam večeras saznala od brata devojke koja je udomila macu, dok je učio, motrio je na kučiće. Prešli su put, stali ispred našeg ulaza i, kada je naišao neki čovek, poigrao se sa njima, a oni, srećni, odoše za njim. Neka im je srećno!

A najlepše, što sam videla danas, tj. jutros, kada sam vodila Hamba na vršenje nužde je ovo

ježevi, 28.4.

Verujem da smo ih prekinuli u ljubavnoj igri, jer je ovaj levi, pretpostavljam mužjak, frktao na mene, a ona, stidljivica, nije htela da nam pokaže lice!

Ptice pevaju, naročito kod moje ćerke, tj. preko puta njenog stana, rekla bih slavuj, koji peva svojoj dragoj i danju i noću, dok ona leži na jajima. Predivno!

Proleće je fantastično. Mnogo lepih stvari se dešava!