Архиве аутора: dudaelixir

VRATILE SE RODE

Bela-roda-u-letu-ciconia-ciconia

Juče sam sa unukom gledala kroz prozor, mahali smo automobilima, biciklistima, kamionima, prolaznicima sa baj, baaaaaj, i mahali rukom.

Odjednom, pogled mi odvuče nešto veliko u letu. Obratim pažnju i ugledam rodu. Kružila je iznad nas i merkala poljanče, preko puta zgrade u kojoj moji stanuju. I prošle godine je uradila isto. Ima tu granja i svega potrebnog za njeno gnezdo. Gledala sam je prošli put, ali nisam imala dobar telefon da je fotkam, a ni sada, nije bila dobra prilika.

Baš se radujem, jer ovaj dogadjaj znači da je zimi, zaista, došao kraj!

Sve voćke se rascvetale, drveće skoro završilo sa listanjem, samo još čekamo vrbu i topolu da procvetaju, da počnemo sa psovkama i čišćenjem stana od onih “cica maca” koje lete.

Evo i fotka jednog drveta koje sam uspela da fotkam u Petra Drapšina, ulici. Predivno je, zar ne?
Proleće u punoj snazi

I TAKO, TEKU DANI…

magnolija, mart

Uspela sam, i pored svih obaveza, da primetim, da je proleće, zaista stiglo. Magnolije procvetale i u mojoj ulici, kao i u Ribnjaku.

Moji dani su, uglavnom, jednolični. Nemam nikakvog društvenog života, sem, kada sam kod kuće sa Hambom, posete me dve drugarice i to je to.

Svaki dan sam kod ćerke. I to ne samo ja, već nas tri, na smenu. Kako je Vasilije bio stalno bolestan, po kretanju u jaslice, i na krau balade, u novembru, zapatio i upalu pluća, tako je doktor zabranio njegov odlazak u vrtić. Znači, stalno je bio kod kuće,, tako da smo i, dok je ćerka bila u rizičnoj trudnoći, stalno bile tamo, jer joj je pomoć bila i jeste, neophodna.

Beba je slatka, jede i spava. Bila je i u prvoj šetnji.
baka i unuka, mart

Danas joj je 20. dan od rodjenja.

Bebin brat je od danas, ponovo u jaslama, na par sati, dok se opet ne privikne. Jedva čekam da čujem kako mu je danas bilo. No, verujem da je bilo sve ok, jer je i prošle godine, voleo da ide. Ljubi ga baka.

Inače, ja sam, od silnih obaveza i kandidom, kojoj sam konačno stala na rep, omršavila do devojčke kilaže. Lakša sam od obe ćerke, koje su vrlo vitke. Nosim njihove farmerice! Ne ponosim se time, jer sam oslabila i fizički i psihički, no, sve ide na bolje. Hranim se kako treba, ubacila sam i neke minerale i vitamine, tako da mi je sve bolje i bolje.

Volim moju decu i onih dvoje mališana. Ako ih, slučajno, ne vidim jedan dan (a trudim se da to i uradim), jedva čekam sledeći,da ih izmazim, izljubim, da se vijam sa Vasilijem, da ga vodim na igralište, na tobogan, na klackalice i da, zaista, uživam u njima.

A kako ste mi vi?

Puno pozdrava i razumećete, zašto me baš i nema na blogovima! :D

DUPLA BAKA

beba-kupus-smijesne_slike

DANAS, 6.MARTA, U 8,15 SATI, RODILO SE MOJE DRUGO UNUCE, DEVOJCICA LIA. RODJENA JE CARSKIM REZOM. TESKA JE 3640 GR I VELIKA 51 CM.

MAMA SE OSECA DOBRO I VEC JE ZALJUBLJENA U SVOJU CERKU.

KAZE DA JE PRESLATKA.

INACE, NASA ZELENA, ASTROLOGICA, VIDELA JE DA JE U PODZNAKU BIK, DA CE BITI HEDONISA, UZIVATI U SVEMU I SVACEMU A BICE I PRAVA PAMETNICA. :D

SVI SMO SRECNI I KONACNO, ODAHNULI.

JA CUVAM VASILIJA I CEKAM DRUSTVANJCE, DA MALO PROSLAVIMO RODJENJE NASE DEVOJCICE!

MOJ UNUK, LJUBAV MOJA PRVA, NEMA POJMA O CEMU SE RADI. VESEO JE, IGRA SE, PONEKAD KAZE MA – MA, A ONA, KADA GA JE CULA DANAS PREKO TELEFONA, DOK JE PRICALA SA MNOM, POCELA JE DA PLACE. NO, TO JE BILO ODMAH POSLE PORODJAJA, JOS JE BILA U BLAGOJ DRHTAVICI I POD UTISKOM SVEGA. HRABRA MOJA DEVOJCICA, MOJE MLADJE CEDO.

SAMO DA SE STO PRE OPORAVI I DA DODJU KUCI DA NASTAVE ZIVOT U CETVORO!

LJUBIM VAS SVE!

MUKE JEDNE BABE

1. mart 2014. proleće

Vidim ja kako stiže proleće. Sve nabujalo, rascvetalo, kao ovo drvo u mom komšiluku.
Vidim i kako je veliki stomak moje ćerke.
Vidim ja svoju sreću uz unučiće.
Vidim kalendar ispre sebe i brojim dane.
Vidim, 5. mart, dan kada moja ćerka odlazi u porodilište a
vidim i 6. mart, dan kada će se roditi, carskim rezom, moja unuka, Lia.

Noći su mi sve duže, brinem, kombinujem, kako ću sa unukom, kako ću sa Hambom, kako cu u nabavku sa mališom, no, čini mi se da brinem više nego što treba. Sve će doći na svoje mesto, samo da se ona porodi i da sve bude u redu.

Moj Vasilije je napunio, 26. februara, 21 mesec. Prava je beba, još uvek. Ništa zglavno još ne priča, sem što viče MAMA. Voli je, naravno, oca vidja retko zato što radi dva posla. Tužno je to što su nam priredili GLAVONJE, pa se porodice rasturaju, ne vide, ne druže deca sa roditeljima. Šta bi bilo da i ja radim? Kako bi ona sa dvoje male dece, s tim što joj je i trudnoća bila rizična pa je morala da se čuva?

Voli, naravno, sve nas, koji smo oko njega. Ja sam svaki bogovetni dan kod njih, satima.

Vijamo se, smejemo, mazimo, kupam ga, ma, uživancija.

Eto, držite mi šipke, a ja ću vas već obavestiti o svemu!

PREDIZBORNA GNJAVAŽA

Čim otvorite oči, pogledate na ulicu, vidite neku od, već dobro poznatih, političkih, faca, kako vam se cere u facu. Doduše, ne baš jako da ne izgledaju previše opušteno, već onako, kao, aha, videćete vi već vašeg boga, ako ne glasate za nas!

E, stvarno, ne mogu više da podnesem sve to!

Pre neki dan, igram se sa unukom, podignem ga da gleda automobile, kad, preko puta, cela trafo stanica izlepljena
pred izbore

Briga me ko je na fotki, povraća mi se od tih kampanja. Da li to uopšte neko sluša, sem onih koje dovuku da slušaju silna obećanja, uživo, ispred mikrofona?

Vidim juče nekog glavonju, ne znam ko je, nepoznat mi, šeta pijacom i rukuje se sa prodavcima i kupcima. Bljak, bljak, bljak! Kako se ne gadi samom sebi?

Da sam ja NEKO u ovoj državi, ZABRANILA bih predizborne kampanje. Čemu one, uopšte služe?
Pa zar se nisu svi već pokazali i dokazali od poslednjih izbora do sada?

Čemu opet obećanja, pljuvanja jedni drugih?

ZAŠTO LJUDI? ZAR NISTE UKAPIRALI DA NAM SE SVIMA VEĆ GADITE!!!

22. II 2014.

Evo još jednog proS(t)era, što bi rekao Zoran Radmilović u Radovanu III:
pRos(t)er

IGRICA

Hvala http://www.charolija.com/svasta-nesto/mi-blogeri-volimo-da-se-igramo/, dragoj blogerki što me je navela da se malo poigram, medjutim, trenutno sam u vrlo velikoj frci, očekujući drugo unuče i pomažući ćerki oko sina koji će, za koji dan, napuniti 21 mesec.

Char, moj život se vrti oko crtanih filmova, gummy bear, bumbalu i to je ujedno i jedina muzika koja me opušta, držeći unuka u krilu.

Na selu bih živela, ali da sam mnogo mladja. No, sada je kasno za to.

To je sve što sam zapamtila od pitanja. Izvini, matoroća!

Ljubim vas i ne ljutite se, što neću navoditi 11 pitanja i 11 imena blogera koji će odgovarati na ista.

Slobodno vreme koristim za odmor i pomalo virnem na blogove.

Inače, devojčica nam stiže 6. marta. O imenu ćemo kasnije! :D

Kolevka za devojčicu

MREŽE

Jesam nabila 60 banki u dupe, ali još uvek nisam naučila da se ne ‘vatam u mreže.
paukova-mreza-2
Bar da je ova, valjda bih se lakše ispetljala od ostalih.

Pre par godina, upecam se na Netlog. Ajd, tu je jedan naš bivši bloger, pa sa njim, s vremena na vreme i proćaskam. Ali, počele da mi stižu poruke, raznoraznih muškaraca. Ma, idite do djavola, NISAM TO HTELA, niti me interesuje. I polako, sve manje i manje, nestadoše.

Nedavno, jedna naša blogerka, pozove me na novu društvenu mrežu. Poverovah ja njojZI, i učlanim se. To je TWOO mreža. Ja, budaletina jedna. Opet krenuše raznorazni nabacivači. Te, dopadam se ovom, te ovaj ti poslao poruku, te ovom se svidjaš, ma, stigla sam do brojke od 47. Svaki dan me obaveštavaju o stanju na mreži, a ja ćutim kao zalivena. Doduše, napisah toj blogerki, da sam se zajebala i da me to uopšte ne interesuje, niti imam vremena za dopisivanje.

I, što je najvažnije, ne mogu da se “isčlanim”. Nema te sile koja će me šutnuti odande.
A slika sam nadobijala, neke, sugradjanke sam prepoznala, na desetine.

Pre mesec dana, reče mi moja ćerka: mama šta ti bi da si me pozvala da se učlanim u neku mrežu Twoo. Ja u zabezeku, nisam mogla da joj objasnim da to nisam ja uradila, nego oni, tj. neki njihov administrator. Pa opet, jedan komšija moj, napisao mi e mail gde me pita šta je to Twoo i da se izvinjava ali ne želi da se učlani, jer sam ga pozvala.

Jebem ti idiote! kako se rešiti napasti? Pa ovi su gori od ovih što će sada da nas napadaju pred izbore i agituju da glasamo BAŠ za njih!

Strašno!

Ako i vas slučajno JA (kao) pozovem da se upišete u Twoo, nisam ja, MAJKE MI, jer ja to ni ne znam da uradim, verujte mi.

A i glupo je, do zla boga, sem, ako nekog interesuju veze preko ovih mreža. Mene ne. Imam ja svoj krug prijatelja sa kojima se dopisujem, razmenjujemo fotke i to je sve.

STE ČULI VI IZ TWOO, MANITE ME SE, VEĆ JEDNOM! :?

SMOTANA, zbog retardiranog Merkura

A pro po ovog, http://zelenavrata.wordpress.com/2014/02/12/retardirani-merkur/ htedoh da vam opišem kakve sam trapavštine imala u istom danu!

Eh, taj retardirani Merkur, baš ima uticaja na mene, matoru i smotanu.
image004

Ustanem tog dana, pre neki dan, kao i svako jutro, krenem da razbacujem jorganče i potkačim čašu sa vodom koja stoji na polici iznad kreveta!

Jaoooooo, kao da se prosulo sto litara vode! Ne možete zamisliti moj bes! S V E je bilo mokro. Po svim stolicama, stolu, ma, gde god je bilo mesta, raširila da se suši kompletna posteljina sa sve jastucima.

Odoh u grad, besna kao ris!

Vratih se oko 14 h, procedura sa Hambom, uobičajena. Prvo mu, ne skidajući se, dam da jede. Granule sa malo tople vode i mleveni keks od gore. Krenem iz kuhinje, zapnem rukavom za kvaku, i sve prospem po podu, čizmama, zidu, vratima. Uh, jebemtidatijebemsmotanu kozu!
I tu ja odmah počnem NAGLAS da psujem i sebe i ruke i sve po spisku. Onda zavirim u sobu i vidim prizor, kao kod cigana čergara. Razbacanu posteljinu!

A pri tom, Hambo gazi po toj tečnosti sa keksom, hvatajući granule, da se ne baci koja, slučajno. Onda je i on fasovao grdnju!

Nije se na tome završilo. Nastavlja se, baš kao što je Zelena opisala. Svaki dan napravim neku svinjariju.

Ajd, brzo prolaze dani, pa će valjda i ovaj retardirani da se vrati u normalu!

DANAS MU JE 5. RODJENDAN

Happy-5th-Birthday-Haven-of-Hope

NA DANAŠNJI DAN, PRE PET GODINA, NA NAGOVOR MAKARONE A UZ NESEBIČNU POMOĆ ADVOKATICE, OTVOREN JE MOJ BLOG.

Tog dana sam se samo predstavila. Bila sam jako uzbudjena pa nisam mogla ništa više da napišem. Kada su se osećanja malo sredila, 9. februara sam napisala svoj prvi, zvanični post TO JE BIO ŽIVOT. Ako vas baš kopka, možete ga pročitati.

E, kad prodje tih pet godina. Ovo je 454 post. Bila sam mnogo aktivnija prve dve, tri godine, sve dok mi se nije rodio unuk. Angažovana sam prilično oko njega i trudnice mu majke, tako da sam malo zapustila blog.

No, najžalosnije mi je što sam ukapirala da su se blogovi nešto “ofucali”, tj. blogeri se ulenjili.

Mnogih više nema. Ivan je otišao i više ni traga o njemu, što mi je jako žao. Ivane, javi se, ako ponekad zvirneš na ovaj blog.

Dollybell se ućutala, Elektra, takodje, Veshtichanstvena se javi, tu i tamo,a ima i novih blogera i oni se prilično trude. Mislim na one koji su otvorili blog, mnogo posle mene, ili su tu negde bili, a ja nisam znala. Svaka im čast.

Čitala sam neke svoje postove iz ranijih godina, pa vidim razliku. Bila sam i mladja i mnoge stvari su mi se dešavale. Sada je prilično monotono, mada mi se život izmenio iz korena. Zadovoljna sam, ali, nemam baš mnogo tema o kojima bih pisala.

Jedno vam obećavam: dok je mene i kompjutera, biće i ovog bloga.

Srećan MI blogorodjendan!

A ako volite čokoladnu tortu, odlična je, probala ja!

Prijatno!

cokoladna_torta1

OPET ISTO

Ne znam da li sam vam ikada opisala Hambovu reakciju kada ja sednem na stolicu ispred kompjutera!

Gde god da se nalazi, odlazi ispred ulaznih vrata, a iza ormana sa one strane, dok se ja nalazim iza poledjine, istog.

Ne može da me gleda. Ranije, dok nisam stanovala ovde, on bi mi sedeo u krilu sa glavom na desnoj ruci, što mi je onemogućavalo kucanje.

Onda sam se trudila da ga odviknem od toga. I, eto, uspelo mi je, ali mi je doskočio.

U drugom ormanu, u donjem delu, ispod garderobe, stoji moja posteljina, uvijena u rolnu.
Jednom prilikom, ostala su otvorena vrata od istog, snimio je on tu dobro mesto, em toplo, em zaštićen, em motri na mene.

Ovako to izgleda.
01.02.2014.
A desi mu se i da zapadne, pa onda izgleda ovako:
Hambovo sklonište od kompjutera

Jako je smešan.

Znam da sam dosadna sa vrapcima, ali, danas nisam odolela a da ih ne fotkam. Toliko su bili slatki, obuzeti jelom, suncokretom, prosom i hlebom, cvrkutali su, veseli. Malo smo ih poplašili Hambo i ja, ali se nisu daleko odmakli. Samo malo višlje, na grmlje, gde, čini mi se i prenoće, a leti se sakrivaju od vrućine.
nova sa vrapcima

Obećavam da neću više o njima!

Do sledeće teme, pozdrav! :D