Sutra je jedan, vrlo važan, dan. Moja unuka, Lia, puni dve godine i krsti se u Almaškoj crkvi u Novom Sadu. Sve će se odvijati u najužem krugu porodice, no, ne znam samo kako ćemo Liu nagovoriti da je drži kuma, em je velika, em, nevidjeni, vrtiguz. Da imaju lustere u stanu, već bi se odavno ljuljala na njima. A kada je mama u blizini, ne odvaja se od nje, kao školjka prilepak. Inače je jako velika opasnica. Svima nam tepa i mazi se: mamise, bakise, Jejise (zove Vasilija Jeje), tatise, i td.
Jako se „matora“, sve radi, briše, širi veš, jede sama, ohohooooo, već odavno, a brljama i prosipanju, neću sada. Neka joj je srećan sutrašnji dan.
Rodjendan ćemo proslaviti u ponedeljak u igraonici uz obaveznu torticu u obliku „nina“, što znači meda, a zašto, zato!. Tako ona želi!
Pričacu vam posle, kako je bilo.
…
Nisam vam rekla da je Hambo, jadničak, nagrabusio.
U januaru je kastriran. Lepo se oporavio, a onda su počeli novi problemi. Počeo je da urinira po stanu, nekontrolisano. I u snu. Posavetujem se sa veterinarom, odnesemo urin na analizu, kad ono, pesak i kamenje, razne veličine. Odredjena mu terapija, promenjena hrana za razbijanje kamenja, ali, sve je bilo uzalud. Zaglavljivalo mu se kamenje, kateterom mu vraćali isto u bešiku i tako danima, dok na kraju, nismo rešili da ga operišu.
Ultrazvukom i rtg je utvrdjeno da ima kamenja i u uretri. I tako, 25. februara je operisan. Profesor iz Beograda mu je ugradio u bešiku bakarnu kariku, koja onemogućava da se stvara novo kamenje i pesak. Videćemo koliko će to biti uspešno.
Dva reza. Jedan na donjem stomaku a iznad penisa, a drugi, sredinom penisa, da bi mu izvadili zaglavljeno kamenje. Uf, teško njemu, teško meni. Krvarenje, teško kontrolisanje urina, i sve to do pre par dana, kada je, konačno, počeo da se normalizuje u svemu. Danas su mu izvadjena dva konca sa stomaka, u ponedeljak i ostatak, a sa penisa, neće još.
Kamenje će biti poslato u Ameriku na analizu. To sve radi Hills, besplatno, ako pas jede njihovu hranu. Onda, na osnovu analiza, odredjuju terapiju.
Ovo gore je kamenje koje izvadjeno iz bešike, dok je ovaj dole levo, najveći, bio zaglavljen u uretri. Uh, ne mogu vam opisati koliko sam se nervirala. Omršavili smo oboje od muke.
Od pranja stana, hodnika, krpa, terase, briska, dobila sam žuljeve, verujte mi. Bilo je sve jako strašno. No, i to je iza nas.
Svaki dan je sve bolje. Najgore je prošao ovaj tepih na kome Hambo leži. Sav je na tufnice, kao posledica njegove operacije. Treba da ga dam na čišćenje, za koji dan.
…
A šta kažete na vreme, ovo usrano, s’oproštenjem. Jako se nerviram, nije mi dobro, sve me boli, moja ćerka ima, skoro svakodnevne migrene, užas jedan, a ništa ne možemo promeniti, sem uživati u procvetalom voću.
A pre neki dan, šetam hamba u dvorištu i čujem kuckanje. Spazim detlića, kako radi na drvetu. U tom momentu, doleti na drvo iznad moje glave. Dohvatim telefon i fotkam ga. E, sada, da li je to baš on, nisam sigurna od svog granja. Bio je na istom mestu i posle fotkanja.
Imam još puno fotki rascvetalog drveća, no, neće da mi se otvore fotke. Biće ih još.
Toliko od mene. Sve vas puno pozdravljam i želim sve najlepše! 🙂
…
Dudin blog 