Ovo je Zadar. Bio divan grad, koliko se secam, a bila sam u njemu davno, davno, kao klinka. Moj otac je imao tamo jako dobrog prijatelja, vojnog pilota. Druzili smo se godinama, sve dok moji roditelji nisu poginuli u zaobracajci.
Nisam sigurna da bi to prijateljstvo bilo nastavljeno i da su ostali zivi, zbog svog onog cuda sto nam se dogodilo sa Hrvatskom i Slovenijom.
No, neka prijateljstva su ostala, do dana danasnjeg. Ratna situacija je strasno izmenila ljude, mada, smatram, ako si pravi covek, nije ti bitno odakle ti dolazi prijatelj, ako ti je stvarno prijatelj.
Ovo sto se desilo, pre par dana, u zlatari u kojoj radim, nikada nisam dozivela. Bilo je to pravo sovinisticko izivljavanje coveka, koji je dozao iz Zadra, na nasu teritoriju. Ne zelim ovde da se bavim politikom, vec samo da vam ispricam, koliko smo mi, koji zivimo na ovim prostorima, balkanci, milion puta finiji od onih, koji zive tamo, NA ZAPADU, kako je rekao ON!
Pre podne, ulazi covek, sezdesetih godina, u pratnji jednog dosta mladjeg od njega, u nasu radnju. Ovoga sa repom, znam iz grada, iz vidjenja. Javimo se medjusobno, jedni drugima. Ja mu se obratim pitanjem:
– Izvolite?
On: Imate li baterije za sat?
Ja: Imamo!
On: Koje imate?
Ja: Najbolje, svajcarske-Renata!
On: Aha, i ja sam odande?
Ja: Stvarno, iz Svajcarske?
On: Ne, sa zapada, šjora, iz Zadra, Dalmatinac! (Tog momenta, onaj sa repom se pokupio i izasao iz radnje, pognute glave, jer je vec, pretpostavljam, ovaj scenario video, par puta)
Ja, dozivela prvi samar, ali, nastavljam, blago se nasmesivsi, smatram, došla musterija, pa da budem ljubazna, kao i uvek.
Ja: Aha, pa kojim ste poslom, ovde, kod nas?
On: Nemamo mi nista sa vama, ja sam samo u nekoj komisiji, jer pravi se neki auto put, pa da nadgledam koliko hocete da nas pokradete! Vi kazete, treba da se stavi neka podloga na tri metra, a ja kazem ne treba nego na dva, znaci, hteli ste da nam UKRADETE metar, necega, ne secam se cega, tucanika, recimo, ili nekog kamena! (Zamislite molim vas, koji bezobrazluk!)
Meni poceo vec ozbiljo pritisak da raste, pogledam u kolegu, koji je menjao bateriju u njegovom satu, vidim i on vec dobro crven u faci.
On: Eto, neki dan mi se pokvari poklopac na ovom mom telefonu (vadi iz dzepa nesto malo, debelo, srebrne boje sa kratkom antenicom), a on kosta 800 evra, ima kompjuter, znate, lap top (stvarno, mi ovde zivimo na granama pa ne znamo sta je to, morao je da mi objasni), i svasta jos, i eto, pokrali mi iz njega svasta!
E, meni sad vec lose, skupilo mi se u grlu, pa samo cekam kada ce da izleti, a vidim, moj kolega vec crven u licu (isto blizanac, kao i ja, MUTAVI, oboje), dodaje mu sat, sa promenjenom baterijom.
Sovinista: I, kolika je garancija na nju?
Kolega: Fabrika garantuje godinu dana, ali ce vam sigurno trajati duze.
Sovinista: Kod nas, na zapadu, garancija je dve godine!
E, tu puknemo NAS CETVORO (blizanci), u isto vreme, jer priznacete, bezobraluku je dosao kraj, pa svako za sebe:
Ja: E, stvarno, kako vas nije sramota da nas toliko pljujete!
Kolega: Da, kod vas su svi jako fini, nema lopova, uostalom, zasto niste, kod vas, na zapadu zamenili bateriju, popravili telefon, a?
Sovinista: Ma, nisam mislio nista lose!
Ja: Da niste mislili NISTA LOSE, ne biste sve ovo rekli, sram vas bilo!
Kolega: mlati rukom od sebe i tera ga iz radnje, do vidjenja, ajde, ajde, izlazite napolje!
A, zaboravila sam da kazem, da je onaj tip, sto je dosao sa njim, sve vreme staja ispred radnje, pognute glave. Ma, srescu ja njega, pa ima da ga preslisam!
Sta kazete? Toliko smo nas dvoje bili besni, sve smo na smenu izlazili napolje, na ulicu, da vidimo da li ce se matori vratiti, da mu jos, po nesto, objasnimo, po SRPSKI!
I od toga dana, resila sam ja, da budem prava Srpkinja, da hvalim sve nase u nebesa, da hvalim kako imamo puno posla, da nema krize kod nas, da su ljudi divni, ljubazni, vredni, radni, kao sto i jesu. Htedoh jos i ovo da vam kazem: po ocu sam Sremica, po majci hrvatsko – crnogorskog porekla, rodjena i zivim u Novom Sadu, do skoro bila jugoslovenka, a bogami, od skoro i prava, pravcata Srpkinja. PUKO MI JE FILM, zbog sve pljuvacine po nama i tolikog ponizenja.
Pa dokle ce nas u svetu, ko god stigne, pljuvati, ponizavati, potcenjivati? DOKLE, MAJKU IM HOHSTAPLERSKU!
E, NE DAM VISE, NISAM GLUPA, NISAM TUPA I NE DOZVOLJAVAM DA O MOM NARODU TAKO GOVORE! Pogledajte neki od hrvatskih programa! Mi, HRVATI, ovo, mi Hrvati, ono, u svakoj recenici! Pa nismo mi najgori. NE DAMO NASE, PA MAKAR I USRANO!
SLAZETE LI SE SA MNOM?
Ovo je moje omiljeno cvece, pa jednostavno, nisam izdrzala da ga ne smestim, pa makar i u ovaj ruzni post! Bar ce ga malo ulepsati!
Dudin blog 
Naravno, mada nikad nisam za uopstavanja i generalizacije. Mi smo recimo, sa svim prijateljima iz Hrvatske ostali u kontaktu i istim odnosima kao pre. Za vreme rata cesto su odlazili u Madjarsku i Italiju i odande zvali da vide jesmo li zivi, zdravi i ostalo, jer iz zemlje nisu smeli (Zagreb, Sibenik). Za normalne, ispravne ljude ni kod njih nije bilo bas slatko i bezopasno.
A takvih dzudza i kod nas ima koliko hoces, nazalost.
Svaka cast na zivcima, ja sigurno ne bih izdrzala duze od dve recenice.
*Sanja, ma nisam ni ja za uopstavanje i ovako nesto sam prvi put u zivotu dozivela a i reagovala, ovako. Sada mi krivo, sto sam bila toliko fina a mogla sam mu svasta jos reći! Malo sam se i kočila, djubre jedno matoro, na našoj teritoriji a tako da nas pljuje! Dodje mi, da, ako ga sretnem, da mu pripretim, da mi Lale jesmo strpljivi ali, kada nam pukne film, neka se cuva od kuke i motike! Grrrrrr…
Ja sam Srpkinja i oduvek se tako osecam,ali ovo sto si opisala nema bas veze sa nacionalnoscu. Kreten je kreten, to nije pitanje geografije.
*Magi, zar se to ne zove sovinizam? On nema veze sa geografijom, ali ima sa mozgom, to je tacno!
Znaš Dudo,taj čovek je upravo pokazao kako je fin i divan.Ako nekoga treba da ocrniš da bi svoje izdigao i uzvisio i učinio vrednijim,to se zove ljudski poraz,to govori samo o „vrlinama i kvalitetima“tog čoveka,koji je pomešao „lončiće“ tj.određene životne vrednosti a uz to je ostrašćen svojim „zapadom“,gde se koliko znam isto živi kao i ovde.Imaju malo veće plate ali je i sve skuplje.
Čovek je dobio lekciju,koja mu je trebala.
*Leco, imao je on velike srece! Ima i kod nas sovinista, pa zamisli da je naisao na takvog jednog, eto ti politickog skandala. Bilo bi „srbin“ ubio „hrvata“, a prava istina bi se tesko otkrila, i opet mi krivi! Bojim se, da, posto ima takvu jezicinu i kratku pamet, da ce, ipak, modar da se vrati „na zapad“!
Tako izgleda kada se licno nezadovoljstvo ispolji kroz gundanje.Sigurna sam da se on isto tako ponasa svugdje gdje stigne.Naravno,lako je meni filozofirati na tu temu,mnogo je teze kad covijek sam stoji u situaciji u kojoj si bila ti.
Nego lijep ti je ovaj Djurdjevak!
Sjecam se da su se u prirodi cesto krili medu koprivama.Morala sam biti veoma obazriva i da pazim da se ne ozarim,ako sam htijela da uberem koji.Ovdje ih zovu Liljekonval,lijepo zvuci ali je u srcu samo kao Djurdjevak.
*Afrodita, meni samo nije jasno kako ga nije strah da govori protiv nas na nasoj teritoriji, a u manjini je? Moze on da nas mrzi koliko hoce, ali tamo gde zivi! Zamisli da je suprotno. Nasi su dobijali batina „tamo na zapadu“ samo zato sto su dosli, a ne i progovorili! E, bezobrazluka, nevidjenog!
*A Djurdjevak obozavam i bila bih veoma srecna da sam mogla cerki za vencanje, buket od njih da napravim, ali su, na zalost, prosli, pa smo se zadovoljili bordo i belim ruzama!:)
Sto ga ne sutnu u yapadna mooda pa da ima sta da prica kad se vrati!
Djurdjevak ti lep i ja ga obozavam 🙂
*Mahlat, pitam se i ja sto to ne uradih? Ovako mi ostalo samo kajanje! Ali, posto tu radi a nema nista sa nama, garant cu ga sresti jos koji put, a onda ima da radi „istok“ na „zapadu“, pa ce pevati kao Farineli!
Potpisujem, svaka čast na živcima, to je bio krajnji primitivizam …osramotio je mnoge fine ljude iz svoje zemlje, a posebno Zadar, ti znaš šta mene vezuje za Zadar, i da tamo uvek rado idem. Na žalost, ovakvih ekstrema ima u Zadru, podosta. 😡
Imala sam takve situacije i nisam i necu reagovati ako se opet dese. Covek je lud i nema se sta pricati sa njim, rat je mnoge poremetio u glavu i mislim da se ne treba upustati u raspravu sa njim jer se ne zna reakcija i iz koje je bolnice izasao. Samo neka sto pre izadje i neka to prica nekom drugom, jer su ludaci nepredvidivi.
Drugim recima, ne nasedati na provokaciju, moj moto.
*Maki, uvek i svugde ima extrema, a ja imam kratak fitilj. Dobro je prosao!
*Zelena, tesko je odcutati direktne uvrede. Ispadas idiot, tup i glup i stavljas mu do znanja da moze to sve da ti radi. Ovako, malo mu pokazes zube i on ode. Samo toliko da ukapira da i mi sa istoka imamo mozga, kao i oni na „zapadu“! Ne dam da smo svi mi lopovi! 🙂
To je jako loš čovek.
*Joj, Miro, ne podsećaj me, sve sam siktala od besa! Strašno, koliko takvih ljudi ima!