Danima imam tempo jedne omladinke, samo što sam ja omladinka bila pre 40 i kusur godina i tada je sve bilo mnogo lakše, nešto i lepše. Verovatno me spopao umor i monotonija svakodnevice i strefio me besssss!
Setila sam se i jedne prijateljice koja je, kada je bila besna, uglavnom na decu, govorila: daj vanglu da koljeeeeem! Dobro, nisam bila baš taaaaako besna, ali…
Idemo od početka!
Frka, jurnjava od ranog jutra, grad, trafika, nalozi, redjanje robe po policama, banka, čekanje na red (na to sam se navikla i tu sam cool), knjigovodja, doručak, opet trafika, pa onda juriš kući na kuvanje, jer, stiže mi moja svakodnevna ekipa na ručak. Pošto smo starija ćerka i ja zapatile kandidu (to samo dotična zna kako se namnožila u našim zmijskim telima), ishrana nam je prilično ograničena. No, to što mi jedemo, može da jede i trudnica a i mališa, kada stigne iz jaslica.
Znači, ujurim u stan, mokra kao dodola, onako natrontana kao što treba u ove zimske dane. Odmah se presvlačim i vatam se za šerpe, meso i povrće.
Ekipa stiže, ručamo, trk za malim, naravno, njega uopšte ne zanimaju igračke, već telefoni, kompjuter, radio sat, drmanje tv prijemnika, ulazak u kupatilo i podizanje ili spuštanje daske, rondanje u kuhinji sa šerpama, inventarisanje po frižideru, palenje i gašenje svetala itd. Uspemo mi tu malo i da se zamazimo. Uhvatim ga u prolazu, izljubim, malo se i poigramo. No, stalno sam na stend baju, štedeći njegovu majku, koja, za koji dan, ulazi u 7. mesec trudnoće. A štedim i stariju ćerku, jer se naradi u trafici, onako, momački!
Posle pet, krenuše kući! Hambo laje, opšta frka oko ulaznih vrata. Oblačenje malog, koji samo viče „ga“, „ga“, što na njegovom jeziku znači IDEMO, drma kvaku i jedva, krenusmo, djuture.
Mali grabi ka kapiji, a kola parkirana odmah do ulaznih vrata. Hvataj njega, Hambo vuče u kola, ja njega ka kapiji, hvatam malog i ubacujemo ga u kola i odoše. Ih, neću reći konačno, ali, prijalo mi je, iskreno. Udjoh u stan i spopade me neka nervoza i besČina. Nisam znala odakle da počnem sa spremanjem. I sve što više spremam sve bešnja. Trzam onaj usisivač, majkumumačinudamumajčinu, baš je djubre, zapeo za stolicu i neće dalje. Čupam ga, psujem, vičem, Hambo pobegao u kupatilo, rušim stolicu, jebuckam i njoj sve po spisku i tako redom. Sve dok nisam završila i posklanjala. Onda sam sela, odahnula ubacila se u ler, gledam u ekran tv i ne vidim ništa. Tako tupo, jedno sat vremena.
E, onda sam skuvala kafu SA ŠEĆEROM (kandida ga obožava i valjda se pari baš kada mi jedemo slatko i tada se množi i pravi grčeve u stomaku) i bezmasnim mlekom (ni to ne voli kandida, al’ boli me uvo), uzela sam dijet plazmu i tako sebi malo dala oduška za opuštenciju.
Prošao me bes, ali sam se iscrpila, totalno. Spremam se za krevet a sutra sve isto, samo mi je nedelja malo drugačija, mada, ne verujem da će ova biti. Same smo, ženske, sa onim malim stodjavolkom.
Kako kontrolišete vi bes i da li ga kontrolišete? Ako vam treba pomoć (meni ne, ja znam kako da ga se rešim), pročitajte tekst stručnjaka http://www.dijetaizdravlje.com/duh-i-telo/kako-kontrolisati-bes/.
Pozdrav svima!
Dudin blog 
Kako kontrolišem bes? Urlam 🙂 Oslobodim se negativne energije i nastavim dalje… lagano 🙂
REkoh li ja da vičem, to, dok psujem? Verovatno komšiluk misli da sam za ludačku košulju!
Ja obično plačem kad sam besna..
Rado, ja plačem kada napravim najstrašnije sr…! Na primer, kada ispustim flašu sa uljem, ili mlekom… e, to me dokrajči!
Trening mi pomaže, evo recimo budi me mama u pola 5, „Ugasila se vatra“ … drva za potpalu naravno nema …i tako … u tvojim godinama, vino, rakija, možda neka dobra knjiga …
Branislave, mame su najgora noćna mora! 😀 😀 😀
I ja sam mama i tačno znam kada iznerviram svoju decu, a to je uglavnom podsećanje na neke stvari, koje zaboravljaju. A ako ja slučajno nešto zaboravim, onda sam matora i izlapetis.
No, taj bes koji dodje iznenada, teško se kontroliše, a mora da izadje, jer, ako ostane u meni, teško onim „kandidatima“. Mislim da sam i njih dobila na nervnoj bazi. Malte ne, svaki treći čovek ih ima.
Za dobru knjigu nemam koncentracije, tako da to otpada. Gledam ja serije, turske, naravno. Odlične su, ali se i tu nerviram, kao da su istinite. 😀
Hvala ti na savetima!
Samo pozitivno, udari brigu na veselje 🙂
Ja jesam, Dragana, neko ko je pozitivan, ali, moguće je da i ovo vreme utiče na raspoloženje, ali i umor. Puno pozdrava! 😀
🙂
dani su ti dinamični Dudo i to te drži da se ne otromboljiš.
kad primetim da kećem u bes a to je jako retko, nastojim da ga mimoiđem jer u suprotnom, moj pritisak ode u nebesa
ako me bes ipak uhvati, psujem 😀
Saveta, u mojoj prirodi nije mirovanje i lenstvovanje. I kada legnem malo da se opustim, već posle sat vremena ustajem, kao nova.
I ja psujem i mislim da je to najbezbonije pražnjenje, ali nije lepo za slušanje! 😀
Život ti je baš dinamičan, svaki dan si u nekoj akciji, pobogu odmori malo i bićeš manje „besna“. Dobro je što svoj bes izbacuješ, da li psovkom ili na bilo koji način a ja nažalost, često „progutam“ svoj bes, ne reagujem na prvu loptu ali znam da mi to ne valja. Moram da se menjam pod „stare“ dane i češće glasno reagujem na ono što me nervira…
Zoko moja, nema odmora dok se čeka drugo unuče a i ovo je malo. Ne smeta meni dinamika, ali…, ne znam ni sama šta bi mi godilo. Verovatno bi bilo dobro da negde mogu da otputujem, bar na nedelju dana, ali, nema „šansone“. Ćerki je sve teže sa ovim malim a i stomak joj sve veći, a bogami i starijoj treba pomoć oko trafike. Ne mogu da pravim razliku da ne bih dobila po nosu, jednog dana da „nju“ više volim!!! 😀
Teško da ti možeš da se promeniš pod stare dane. Samo izbacuj iz sebe, kako god znaš! 😀
smatram da nema recepta koji bi svima pomogao na isti način.
možda samo razmisliti koji su to događaji, situacije ili osobe koje dovode do besa pa pokušati sebe naterati da na te slučajeve ne reaguješ besom.
tako sam radila najviše da bih sprečila skokove pritiska i nakon duže vremena, uglavnom sam uspela.
ipak se dešava da me povremeno nespremnu bes uhvati i bukne i tada nastojim da ga što pre iz sebe izbacim a zavisno od situacije, to mogu biti slušanje muzike, maženje kuca ili nešto treće.
kad me nervira aktuelna društvena situacija, napišem post na blogu i odmah imam osećaj da sam pustila ventil.
kad psujem, veoma retko to činim glasno , neću da „kvarim“ moje kuce niti da njih uznemiravam.
primer:izbegavam da gledam na TV političko informativne emisije jer verujem da ću se iznervirati. ipak, ponekad gledam i kad gledam i slušam neku budaletinu, automatski ga glasno pošaljem .,.. a moje kuce koje u blizini dremkaju,podignu glavice, otvore okice i pažljivo me gledaju i pogledom pitaju šta mi bi i ja šta ću, osmehnem se i počnem da im tepam i nagovaram da zaspu. jedno maženje, ne gine ali i moj bes izvestri.
U pravu si Saveta. Meni u sekundi skoči pritisak na tristo. I uglavnom Hambo fasuje!!! Jadničak! Uglavnom, uključim usisivač i on sam pusti neki tup zvuk i umukne. Tajac! ja počeh da psujem, njega, naravno, pokušan drugi utikač,, ništa, cimaj ga, drmaj, gajtan uvlači, izvlači, ništa. Uh, kako sam otkačila! Pre godinu dana je bio na popravci. Sutra ga nosim opet. I eto, besna sam bila kao ris. Onda, počistila parket, silikonskim valjkom sredila tepih, prebrisala sve i sela. Onda mi je, moj najbolji prijatelj, pas, seo u krilo, i ja sam mu se izvinula i mazila ga. Srce malo, ni kriv ni dužan je bio izgrdjen, samo zato što ide za mnom i u wc .
Te političke emisije izbegavam kao leprozne. Samo mi još oni fale pored svih dnevnih sekiracija. Zato sam i zapatila kandidu, garantujem. Jer, jako mnogo sveto od nje pati, a recepata za nju imam milion!
Psujem na sav glas 😀
Moj drug! 😀
Vičem, psujem, drljam usisivačem, lupam šerpama, pa se onda smejem samoj sebi, odvalim muziku do kraja i igram sa decom. Verovatno su komšije ubeđene da sam za Lazu. 😀
E, slično se i ja ponašam, jedino što ne igram. Drži to mene malo duže. Ipak sam ja škorpija u podznaku! Srećom, imam samo jednu komšinicu, koja ništa ne čuje od svoje dece, dečaka, koji se non stop svadjaju. 😀
„..trk za malim, naravno, njega uopšte ne zanimaju igračke, već telefoni, kompjuter, radio sat, drmanje tv prijemnika, ulazak u kupatilo i podizanje ili spuštanje daske, rondanje u kuhinji sa šerpama, inventarisanje po frižideru, palenje i gašenje svetala itd.“
Ma, dovoljno je pročitati i samo ovaj deo teksta za potpuno uživanje u svakoj Tvojoj reči. Divno pišeš.
Jao, Miro, uvek me tako hvališ, pa mi je malo i neprijatno. Pišem onako kako inače i govorim. I danas je bila frka. Čuvala sam ga od 4 do 8. Zaigrao se, a ja polako u wc da se ne upiškim! 😀 Kad, odjednom, nešto tras. Izjurim iz kupatila, navlačeći trenericu, kad, on leži ispred kupatila, prevrnuo PRVI PUT U ŽIVOTU saksiju sa orhidejom i šljapka rukom po vodi! Jaooooo, majkutitvoju! Ne mogu od vode da ga odvojim da obrišem. Obožava da brlja, fajta flašicom po celom stanu. Sreća je kad je voda u njoj!
Uf, nije lako biti baba u 60. A još jedno kad stigne, nemam pojma kako ću izdržati. Ali, obožavam ga, presladak je, veseo, nasmejan, blizanac na baku. 😀