NE DAJ BOŽE DA…

i za dane postoji uzrečica kao za ono „po jutru se dan poznaje“, jer sam ga obrala zelen bostan. Mislim se, neće mi valda, cela godina biti ovako muljava, kao danas.

Naime, posle noćašnjeg dočeka i „spavanja“ sa dva kučega, jednog pored mene jednog „svugde po stanu“, ustala sam oko pola jedanaest, jer je ovaj mali šetač, ipak, rešio da se uvuče ispod mog jorgana i tako otkunta jedno 40 minuta. Pružila sam mu to zadovoljstvo, jer, pretpostavljam da se smrznuo noćas zbog svoje tvrdoglavosti. Terijer je to!

Izvadim iz frižidera kiselu čorbu, jer se jela i meni i ćerki, podgrejem je i krenem sa šerpom ka stolu. Opečem se, i, naravno, trgnem, tako jako, da se prosulo pola šerpe čorbe na pod. Uf, ljudi moji, ne znate vi kako se ja iznerviram svojom trapavošću! Stojala sam tako, ne znajući šta da radim, dok ćerka nije obrisala bar jedan deo poda, da mogu da nastavim sa čišćenjem svoje brljotine.

Naravno, morala sam dosipati još u čerpicu i začiniti je mlekom, da bismo lepo ručale. Osvetila sam joj se, da zna samo!

Sledeća brljotina mi se desila malopre, kada su stigli ćerka i zet. Rešim da ih počastim bajaderom i baklavom, koje su stajale pokrivene folijom, na terasi.
Baklava u većoj tepsiji, bajadera u manjoj.

Stavim manju tepsiju na veću, al popreko, krenem u sobu, sa terase i, kao po pravilu, ispadne donja, veća tepsija, i to naopako. Sva sreća, da je folija bila od gore i sva baklava je završila na njoj. Još jedna olakšavajuća okolnost je bila ta što nije bilo safta u tepsiji, inače bi bilo veselo, to sve očistiti. Upile kore, ali je bila jako sočna!

Pomogla mi je mladja ćerka, podmećuci tacnu ispod folije i tako smo, lako, prevrnule baklavu nazad u tepsiju. Jao, jao! Bila je malo istumbana, morala sam da poslažem reš korice na svako parče, ali se nije pokvario ukus. Sreća moja!

Sreća ili su to samo repovi iz prošle godine, tj. posledica nekog mog „bluza“!
Videćemo!