BEZ PSOVKI, ovog puta

demotivacija.hr_Prijateljstvo-nije-velika-stvar.-To-je-milijun-malih-stvari_13361581987

Da, ove male stvari su činile jedno prijateljstvo koje je trajalo, kažem trajalo, 43 godine. I, nema više, kraj, finito! Ja sam stavila jednu VEEEELIKU tačku.

Delile smo gimnazijsku klupu, zajedno smo „diplomirale“ u drugom razredu, zajedno se upisale na radnički univerzitet, zajedno izlazile, poveravale tajne jedna drugoj, moj momak i ja je upoznale sa budućim mužem (davno se upokojio).

Radjale decu, nekako u isto vreme. Proslavljale rodjendane i svoje i dečije. I tako, krenuše da nam se deca venčavaju. Prvo moja ćerka, starija, pa njena starija (ni jedna nije pravila svatove za društvo, već samo za familiju). Zatim moja mladja na koju je bila pozvana i moja „bivša“ prijateljica. Veselili smo se, naravno. Ni napamet mi nije palo da je pitam koliko će novca doneti u svatove. To je prostački gest, ali su svi svatovi zamoljeni da donesu novac, koliko je ko bio u mogućnosti. Važno je da bude veselo.

Dobila sam unuka, proslavili smo ga, živ mi bio!

Najavila mi svadbu svog sina. Kupih poklon u skladu sa svojim mogućnostima, a one se znaju: penzionerske! Poklon lep, moderan, svako bi ga poželeo. I kupih čestitku, naravno, ispisah je sa puno ljubavi.

No, noć pre svadbe, dobih stomačni virus sa sve povraćanjem i prolivom. Na žalost, nisam mogla da idem u svatove. Ja sam bila poslednja u nizu u mojoj familiji. To nam je bio poklon ih jaslica! Poslah drugarici poruku, onako obnevidela, da mi je jako žao što neću
moći da dodjem.

U ponedeljak, dva dana nakon svadbe, nazovem je da čestitam i da čujem šta je bilo sa željom da ih posetim i odnesem im poklon. Da, da, svaaaaakako ćemo te ugostiti. Diiiivna je bila proslava, veselo itd

Prošle dve nedelje, ja poklon vozam u kolima i strepim da se ne polomi. Nazovem „bivšu“, ispričamo se divno. Rekoh joj da mi je već muka da vozam poklon i da bih ga rado donela njoj kući, pa neka ga ona preda mladencima, jer, pretpostavila sam, da mladima nije baš interesantno da mene goste.

Odjednom, progovori Djavo iz nje: kakav si to poklon kupila? Ti se praviš blesava, jel, kao ne znaš da se u svatove nose pare. Kada se tvoja ćerka udavala, VIKALA SI NA SVA ZVONA, LOVA, LOVA, kakvi pokloni. Ja u šoku, jer znam vrlo dobro sebe i znam da to nikada ne bih VIKALA. Ja počeh da se pravdam, kako mi je bilo zgodnije da kupim poklon obzirom na penziju. Ona, sva razgoropadjena, dreknu: ja sam tvojoj ćerki odnela 100 evra, na šta sam ja vrisnula: sto evra, pa da li si ti normalna? Ja ne mogu da izdvojim toliko, izvini!
Ona: jel, pa znala si kada je svadba, što nisi skupila?
Ja: Prvo, nisam ni pitala moju decu koliko im je ko doneo novca, jer me to uopšte nije interesovalo, zaista. Uvek sam išla tom linijom da će svako doneti koliko može, nije bitno. Ni jednog momenta mi nisi rekla da su bitnije pare od poklona, obzirom da imaju kompletno namešten stan.
Ona: pa, trebala si da pitaš (sikće), pa bi znala?
Ja: kako si samo bezobrazna, ne mogu da verujem da tako pričaš sa mnom? Znaš li da se nas dve družimo preko 40 godina i ti sebi dozvoljavaš da budeš tako bezobrazna, sram da te bude!
Ona: nije me sramota i šta si im uopšte kupila!
Ja joj opišem poklon a ona će: da, da, TO IM BAAAAAŠ TREBA. Toliko su nebuloznih poklona dobili (skočila sebi u stomak, lažima), da je to strašno.
Ja opet, pravdajući se: e, pa, draga moja, potrudiću se da skupim novac i poslaću poštom tvojoj deci a ti i ja smo završile!
Spuštajući slušalicu čula sam: SKUPLJAJ, SKUPLJAJ!

Prošlo je od tada jedno deset dana i još uvek ne mogu da verujem da je to ona izgovorila.
Ona, moja prijateljica. Zar je postala takav materijalista a da ja to nisam ni jednog momenta osetila? Da li je moguće da se sa nekim toliko družiš a ne poznaješ ga? Da li je sve bilo lažno sa njene strane?

I stalno zamišljam kako je srećem na ulici, kako okrećem glavu od nje, a ona želi da se izvine. No, ja ne mogu da prihvatim izvinjenje od jedne prostakuše. Samo mi je krivo što joj još štošta nisam rekla preko telefona. Mogla bih da je zakucam kod nekih prijatelja, izdajući im njene tajne. No, ja nisam takva i ništa tim ne bih dobila. A šta je ona dobila i da li je rekla svojoj deci šta se desilo izmedju nas?
A poklon stoji, ovde kod mene i čeka? Šta, ne znam, još nisam smislila da li ću ga poslati poštom ili ga pokloniti nekom drugom. Pare sigurno neće dobiti, ZAHVALJUJUĆI njihovoj mami. Pare su u poklonu, a sigurna sam da znaju pravu istinu, ona bi bila izgrdjena, kao što bih ja uradila svojoj deci da sam čula ovakvu neku priču.

Eto, kada se sa nekim družite, ne pada vam na pamet dokle će to trajati. Ovo je treća osoba u mom životu, što se tiče prijateljica, ispod koje sam podvukla crtu. Nikada više, pa tačno da seče vene preda mnom.

Tako ja to radim. Sve po zasluzi.

SVADBA, SVADBA

zlatni momak
zlatni momak
zgodni indijac

Ne mogu da odolim da vam opet ne ispričam šta sam sanjala. Nije dugačko, da vas ne koljem.

Mesto dešavanja: taxi. Ja MLADA, a preko puta mene, MLADOŽENJA, neki crnpurasti, ali ni blizu tako lep kao ovaj Indus na fotki gore. Ima dužu kosu i mnogo je tamniji. Ne zna ni da bekne srpski. Imamo prevodioca, koji tu nešto pokušava da objasni i meni i njemu. Meni u snu nije jasno zašto treba da se udam za tipa i dok tako razmišljam gledam ga i zamišljam moj život sa tutumrakom.

Ovi moji snovi su posledica gledanje tv, razgovora sa ljudima, neke misli i evociranje uspomena. Šlus!

No, da ne bude sve tako crno, mislim da bi bilo mnogo bolje i svetlije da su mi udenuli nekog ovakvog, sjajnog, pa nema veze što ne zna da bekne na našem jeziku. Nekako bi se već snašla! 😀 (Fotka tipa u zlatnoj košulji. Ne znam zašto ne mogu fotke da postavim tamo gde ja hoću nego gde mi NEKO odredi?)

E, ako nastavim da sanjam ovakve gluposti, moraću da napišem knjigu!!!

RAZMIŠLJAM…

Bila sam u svatovima,  u istom restoranu u kome su se venčala moja deca.

Bilo je skoro sve isto, pa sam imala osećaj da sam bila na reprizi naših svatova, samo su mladenci bili drugi i mladji. Slatki, zaljubljeni, mlada je trudnica, kažem, skoro sve isto.

Ono, što me je bacilo u neku setu je sledeće:

mladini roditelji su razvedeni i svako od njih je u novoj vezi. Svi se poznaju medjusobno. Mladina mama je u vezi, odnosno, živi već par godina sa čovekom koga zna ceo život i bio joj je zaista samo drug. Mladin otac se „zabavlja“ sa ženom koju zna ceo život, kao suprugu svog poznanika.

I ona se razvela još pre ihahaj godina. Eto, slučajno su se sreli i otpočeli svoju vezu. Ok, samo neka se ljudi vole.

Mladinu mamu sam već navikla da vidjam sa novim partnerom, ali tatu sam u svatovima videla prvi put sa novom ženom, koju i ja poznajem već dosta godina.

Nekako mi je sve to bilo, onako, tužno i neobično.

Mladini roditelji su bili preko dvadeset godina u braku. Zaista su bili dva sveta. Sve što je ona volela, on nije i obrnuto, ali nije bilo ni tolerancije, ni poštovanja. Ona je njega mnogo više volela, nego on nju. I, jednoga dana, ona je otišla od kuće. Ostavila je decu sa ocem (devojke), odselila se kod svoje mame. Ovo sve iz praktičnih razloga, jer je „tamo“ bilo mnogo više prostora za život neko u maminom malom stanu. Nije ona njih napustila, na protiv, bila je još više sa njima.

Sada, u svatovima, zaljubljeni mama i tata sa drugim osobama. Neobično. I čudno. Ono što me je posebno obradovalo, zaboravili su svoje razmirice, ujedinjeni, udali ćerku, čak su se i svi zajedno fotografisali. Poštujem to i pozdravljam. (to ja nisam mogla da sprovedem udajući ćerku)

Koliko godina su se mučili da bi brak opstao? Da li se treba toliko žrtvovati i pored toga što život brzo prolazi? Ja sam čekala 18 godina da mi se desi nešto lepo u braku, pa kada sam ukapirala da je sve gore, podvukla sam crtu i postala RASPUŠTENICA!!!

… RASPUŠTENICAAAAAA!!!

Ko li je samo smislio ovako odvratnu reč? Mislim da zvuči gore i od same KUGE, LEPRE, EBOLE, AIDSA!

A znate li, drage moje udate prijateljice i oženjeni prijatelji, kakva su pošast te raspuštenice, mamuliimdaimmamumamicinu? 😕

E, sa’ću da vam kažem!

U svatovima,  sa njima neće da igra ni rodbina!!! Da, da, čak ni oni. Igraju ISKLJUČIVO sa udatim ženama. Obratite pažnju, uverite se i sami. Zašto, pa zato što su RASPUŠTENICE najopasnija vrsta žena. Raspuštene, znači: love sve ono što je muškog roda, ima „visuljak“ medju nogama i samo na njega misle!  One su opasne muškolovke. Ne vole ih supruge a ni supružnici, zato što su im ove zapretile da NI SLUČAJNO ne igraju sa ONIMA TAMO, obeleženim ženturačama koje love BAŠ NJIHOVE muževe. Da, da, to iskustvo sam baš podelila u svatovima sa još dve raspuštenice, obe mnogo mladje od mene, ali ništa bolje nisu prošle. 

Čak i naši dobri prijatelji, muškarci i žene, nisu prišli ni jednoj od nas da igraju sa nama, ali su igrali sa prijateljicama čiji su muževi tamo sedeli!!! Zar nije bez veze, zar se ne osećate ni malo postidjeno, dok čitate ovo.

Kad malo bolje razmislim, ko ih jebe!!! Jeste, malo mi je krivo, jer, svi koji me dobro poznaju, znaju da nisam lovac na muškarce, pogotovo na prijatelje i rodbinu. No, obeležene jesmo, to je tačno i niko me neće ubediti u suprotno

U ćerkinim svatovima, igrale smo moja sestričina i ja. Zezale se, jer, muških nije bilo ni na vidiku, ni iz zezanja.

Ovo sve sam morala da izbacim iz sebe, no, ne osećam se zbog te boleštine OD KOJE BOLUJEM, ni manje vrednom ni osakaćenom. To sve ide njima na čast, zar ne?

I, tako, prodjoše svatovi. Igralo se, pevalo, veselilo, a ova RASPUŠTENA je posle otišla kod svoje ćerke i unuka i prepričavala im utiske iz svatova.

Živeli vi meni i razmislite, vredi li pokušavati spasti brak, po svaku cenu, a život je samo jedan!

Pozdravljam vas ja, ni malo drugačija ostalih, NORMALNIH, žena! 😀