LOVA JAČA OD LJUBAVI!

Njihova veza je počela, nekako, naglo. Čini mi se, više iz potrebe, zbog usamljenosti. Nije da se nisu dopali jedno drugom, taman posla. Ona je ostala udovica pre 4 godine, sa dva dečaka, još u ranim razredima osnovne škole.

On, udovac, sa dva sina, iz prvog braka, zatim drugi brak, pa još jedan sin, mali.

I, eto, poče njihova veza, sa pet sinova. Družili se, upoznali decu, sve u svemu, funkcionilalo je, malo kod nje, malo kod njega. Zajednički ručkovi, večerice, sve, vrlo skromno. Ni jedno od njih dvoje, nije imalo stalan posao.

I počeše svadje. Iz bez veze. On, njoj: kako si se to obukla, treba da si uvek doterana, te, zašto ne nosiš suknje, te, zašto se nisi našminkala, a da pri tome, o sebi nije naročito, vodio računa. Hoću reći, oblacio je isključivo farmerice i majice i, naravno, patike. Ona je bila i ostala, mnogo kulturnija od njega, pa nije htela da mu kaže, da uz njegovu garderobu, njeno doterivanje, baš i ne bi išlo. I ona je nosila farmerke, majice, ponekad i suknjicu, ravne sandalice ili papuče, patike, u skladu sa njim.

Raskidaše i miriše se, bezbroj puta. Uvek ih je strast, ponovo spajala. Nisu mogli jedno bez drugog. No, valjda iscrpljeni stalnim svadjama i raskidima, raskinuše ponovo, ovog leta. Nisu se videli, ni čuli, mesec dana.

Onda je ona njemu napisala poruku, on došao kod nje, opet strast, zagrljaji i dogovor, da se vide. No, reče on njoj da ima „neku“ žensku, no, ništa ozbiljno.

Ona je pomislila da je iskren i prihvatila vidjenje, uveče. Medjutim, on se nije pojavio. Rekao joj da ne može da dodje i da je u jednom kafiću.

Zatekla ih je, kako sede i piju pivo, pun sto flaša i čaša. Na nesreću, sa njima je bila i njena devojčica.

Ona, mrtva hladna, sede za njihov sto i poče razgovor. Po malo, bezobrazno, što je „neku“ žensku, totalno zbunilo a njega izvodilo iz takta. Sve u svemu, ode Ona kući i krene da ga tovari porukama. Nije dobila ni jedan odgovor. Videle ga komšinice u komšiluku sa njom. Gde je i  kako upoznao, nije baš nikome jasno. Jedina veza njega i „neke“ je autobuska stanica ispred njene zgrade. Odlazeći svojoj kući, on je tu čekao autobus, verovatno je naišla „neka“ i tu su se nekako sreli, a možda su se znali i od ranije…

Ona je prilično bila očajna. Falio joj je, za priču, za kaficu, za maženje… a falio je i njenim dečacima. Pričala je Ona sa njegovim najstarijim sinom, koji je bio očajan zbog tatine nove veze. Dovodi je i kući. Što se fizičkog izgleda tiče, nikako nije išla uz njega.

No, da ne dužim, prošlo je par meseci, kada se on oglasio. Sada je Ona otišla kod njega. Ispričao joj je svoju, tužnu, priču.

  • Znaš, platu nisam dobio od maja, a u junu, samo 17000. Sreo sam nju, obukla je i mene i decu, lovari me, potrošila je na mene, za ovih par meseci, oko 5000 evra. Ti mi strašno nedostaješ, volim te, ali, shvati, moram ovako, posla nema a decu treba hraniti, oblačiti, treba plaćati račune, a ona mi sve to omogućava. Nije loša, sve mi odgovara, sem sexa, ali, trpim, šta da radim.
  • PRODAO SAM SE, PRIZNAJEM, MOLIM TE, NEMOJ ME ZVATI VIŠE NA OVAJ BROJ, NEMOJ MI OVO POKVARITI, JER, DRUGAČIJE NE MOGU.

novcanik-1333963720-147646Ona, totalno zbunjena, obećala mu je da mu neće smetati.

Kada mi je sve ovo ispričala, ni sama nisam znala kako da reagujem. Prvi put sam čula, u mojoj okolini, za ovakav slučaj.

Ona se trudi da ga zaboravi. Pričamo o tome, mora da stavi tačku na vezu, ali, teško ide. Ne zove ga, verujem joj.

Eto i to je život!