O, hvala ti Bože što si me odmah kaznio što nisam ispoštovala običaj, inače bih stalno razmišljala o tome, kakva će me kazna strefiti!
E, ovako je to bilo:
Badnji dan! Postimo! U kafu sipam pirinčano mleko (odlično, samo da znate i nevidjena zamena za mleko). Za doručak jedem perece. Za ručak, umesto ribe koju ne jedemo rado, pravim ćufte od tikvica sa integralnim brašnom, začinskim biljem i vodom, barim pirinač i salatu od cvekle. Divno!
Posle ručka se ne odmaram, već krećem u pravljenje torte za Božić.
Mutim prvu koru od belanaca sa kristal šećerom i seckanim orasima. Njama, njama, divno izgleda na onoj metlici od miksera. Otresam šaum u činiju i mrtva, hladna, krećem da ližem isti. I, istresam sadraj činije u tepsiju koju stavljam u rernu, a činiju „omazujem“ prstom, sve cokćući, kako je divno!!!
Još uvek ništa ne kapiram!
Krećem sa mućenjem fila za tortu i odjednom mi KLIKNE: PA DANAS JE POST, NISAM SMELA LIZATI BELANCE, majko bila, o Bože, kako li ću se iskupiti i biti kažnjena? 🙂
Nisam dugo čekala za ovo poslednje!
Muteći fil, dodajući puter u isti, nož mi uleti u metlice i samo se čulo, jedno neprijatno KRRRRRR i u utrobi miksera se dešavalo čudo. Kao da će nešto da izleti iz njega. Brzo sam izvadila utikač iz struje i završila sa miksiranjem.
Eto, to je bila moja kazna, sigurna sam u to!
A kako sam umutila još jednu koru, bolje da ne znate. Ni koje psovke sam zamalo izgovorila! Torta je gotova, jeste da malo curi na sve strane, ali, ukusna je. Tako su bar rekla moja deca, a ni ja je nisam zaobišla.
Da li ste spremni i vi da priznate da ste prekršili nešto u vezi sa običajima? 😀
Dudin blog 