BIVŠA MOSTARKA

Rodjena je u Mostaru, odrasla tamo u divnoj porodici uz, dve starije sestra, majku i oca.

U dvadesetoj rodila sina, u nevreme. Počeo rat, beba ima mesec dana. Moraju napustiti svoju kuću, punu svega, tri lokala, punih svega. Helikopterom ih prebacuju do nekle, odatle kreću vozom u neizvesnost.

Prva stanica i poslednja vozna stanica, Beograd. Silazi sa voza, sa bebom u naručju. Sestra vodi klinca. Sede po svojim koferima i razmišljaju gde će. Ne ostaje im se u velegradu, pa se odlučuju, ipak, za Novi Sad.

Stižu u prihvatni centar. Sva sreća, behu vrlo sposobni, pa brzo pronadjoše normalan smeštaj i posao.

Njen zet, zakupljuje tezgu na pijaci i ona počinje tu da radi. Kako je to sve na mojoj, Ribljoj pijaci, počinjem da pazarim kod nje.

Malo po malo, krenusmo da ćaskamo, sve duže i duže. Ispriča ona meni svoj, a njoj svoj život. Njena je priča zaista tužna!

Ubrzo, po „puštanju plitkih korena “ u Novom Sadu, razvela se. Živi sa svojom starijom sestrom i odgaja svog sina. Bavi se pisanjem. Čak je napisala i scenario za jednu pozorišnu predstavu koja se davala u Subotici. Još nije stigla do nas.

Uspostavile smo jako dobar kontakt, pa su naša druženja postala i ličnija. Ja sam bila kod nje, upoznala i njenu majku. Da, u medjuvremenu, umro joj je otac, stabilizovala se situacija, pa se njena mama vratila u svoju kuću, koja im je, takodje, vraćena. Živi tamo sama, medju ljudima, koji su joj uvek bili komšije. Kako se ni u ratu nisu puno promenili, život joj nije loš.

Medjutim, ona više tamo ne može! Odlazi, ali se boji da izadje iz kuće. Retki su Srbi u Mostaru. Svega je strah. Mlada je bila kada je otišla.

Sin je napunio 18 godina. Juče je ona imala rodjendan i bila sam, opet, kod nje. Divno smo se ispričale i opet je bila mama, obe sestre i dva sina. Veliki!. Dobra deca. Moja ona je ponosna na svog sina. Izrastao u momčinu, sportistu. Svaka ti čast draga!

Prestala je da radi na pijaci, zato što je zet pronašao bolji posao, tako da je i ona morala da potraži sebi nešto drugo. Radi, to je i najvažnije.

Moja ona, je draga, deluje uvek nadrndano, ali to je samo maska. Ispod nje se krije jedna divna, topla osoba.

Nedostaje mi na mojoj pijaci, da stanem malo i predahnem uz neobavezan „divan“.

Dogovorile smo se da se nadjemo uskoro, samo nas dve, jer, imamo mi „naših priča!

Obećale smo i učinićemo to, sigurno!