EVO ME, KONAČNO

Cao, dragi moji blogeri.

Izvinjavam se što me nije bilo, skoro, 4 meseca. Razlozi su opravdani. Ja sam prava, odlepljena, baka, koja ne može da izdrži ni jedan dan a da ne vidi unučiće, a usput i pomogne ćerki, oko svega, vezanog za život sa dve bebe (on, 2 god i 5 meseci, ona, 8 meseci). Posla je puuuuuno, kao i ljubavi prema svima njima.

Eto, odoše laste, rode, patke, guske, ostadoše nam vrapci, kao i svake godine i one neprijatne svrake i gavrani. Golubove i ne računam. Mada, ovih, lepih, dana, proleće i dosta buba mara. Mora da su iz pustili iz nekog plastenika ili staklenika, posle odradjenog posla.

jesen u svim bojama

Boje lišća u mojoj ulici su neverovatne. Videli ste i sami. Ja uživam, naročito kada izvodim Hamba.
Stalno mi je telefon u ruci i fotkam, drveće, u svim mogućim tonovima od žute do zelene.
dve zelene

Ne znam da li je ono tamno zeleno lišće zeleno jer ga jesen ne pogadja, ili je zakasnilo sa promenom boje! Možda neko od vas zna, pa neka mi javi.

bobice

I ove bobice obožavam, mada sam malo drmnula ruku, pa izgleda kao da ih ima duplo! 😀

Malo ću da se pohvalim težinom. Uspela sam da saniram kandidu u stomaku, te nabacila par kila, tako da stojim na 50, što mi sasvim odgovara, obzirom da moram da puzim, trčim, nosim, igram se „vozača“, jurcam po gradu a to sve ne bih mogla da imam kilažu od pre dve godine, a to je 15 kg više. Mnogi su se jedva navikli na mene, ovakvu, no, to nije ni bitno, važno je da se ja osećam kao jedna bakuta sa mnogo manje godina od 61.

Mnogo ste mi svi nedostajali, mislila sam na sve vas, vrlo retko sam svraćala na blogove, jer, uveče, kada obavim sve što treba, zaista mi je teško da sedim za kompom i čitam postove, mada mi jako to sve nedostaje.

Puuuuuuno vas sve pozdravljam! 😀

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

18 мишљења на “EVO ME, KONAČNO”

  1. Dobro došla nazad, a moram priznati da sam se malo zabrinula što te tako dugo nema sa tvojim interesantnim postovima… navraćala sam često, ali ništa novo da napišeš, niti da se javiš. Opravdala sam ti odsustvo i sada nemoj da te nema tako dugo, hahaha. Znaš šta Dudo, dobro je da si izlečila tvoju candidu, ali ti mnogo „jurcaš“ pa trošiš puno kalorija i ne možeš nabaciti još neko kilce. Ali, važno je da si ti dobro i da uživaš sa svojim unucima. Malo sam se duže raspisala ali znam da voliš, kao i svi mi da čitamo ono što nam drugi pišu. Pozdrav!

    1. Draga Zoko, hvala ti lepim rečima. Jeste, jako mi je ispunjen dan, a tu je i moj Hambo, koji jedva da dočeka da se vratim kući, pa, kada opet krenem, bude sav, nekako tužan, ali, kao da mi kaže: razumem te, idi, neće to dugo trajati.
      Bila bih očajna da sedim kod kuće i ništa ne radim. Ja nisam taj tip, jer, bilo je dana, uh, jednom ću i o tome pisati, ali, neću da se podsećam!
      Ljubim te, javiću se, sigurno. 😀

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s