OPET ISTO

Ne znam da li sam vam ikada opisala Hambovu reakciju kada ja sednem na stolicu ispred kompjutera!

Gde god da se nalazi, odlazi ispred ulaznih vrata, a iza ormana sa one strane, dok se ja nalazim iza poledjine, istog.

Ne može da me gleda. Ranije, dok nisam stanovala ovde, on bi mi sedeo u krilu sa glavom na desnoj ruci, što mi je onemogućavalo kucanje.

Onda sam se trudila da ga odviknem od toga. I, eto, uspelo mi je, ali mi je doskočio.

U drugom ormanu, u donjem delu, ispod garderobe, stoji moja posteljina, uvijena u rolnu.
Jednom prilikom, ostala su otvorena vrata od istog, snimio je on tu dobro mesto, em toplo, em zaštićen, em motri na mene.

Ovako to izgleda.
01.02.2014.
A desi mu se i da zapadne, pa onda izgleda ovako:
Hambovo sklonište od kompjutera

Jako je smešan.

Znam da sam dosadna sa vrapcima, ali, danas nisam odolela a da ih ne fotkam. Toliko su bili slatki, obuzeti jelom, suncokretom, prosom i hlebom, cvrkutali su, veseli. Malo smo ih poplašili Hambo i ja, ali se nisu daleko odmakli. Samo malo višlje, na grmlje, gde, čini mi se i prenoće, a leti se sakrivaju od vrućine.
nova sa vrapcima

Obećavam da neću više o njima!

Do sledeće teme, pozdrav! 😀

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

13 thoughts on “OPET ISTO”

  1. Dudo, nastavi ti priče o kuci, meni se sviđaju, vidim kako različito ispoljavaju svoja osećanja.
    Moja nikad zaboravljena Caca je imala običaj da se prostre meni iza leđa, dok sam za kompjuterom a Maza leškari na fotelji sem kada je nešto uplaši pa mi legne ispred nogu.

    Sve dok čovek može i ima o kome da brine-deca, unuci, kućni ljubimci, ima energiju koja ga pokreće.

    Ti si mnogo brižna majka, puno se igraš sa unukom, jurcaš po gradu (banka i dr) i sl ali kad dođeš kući, tu je kuca koja ti se raduje i o kojoj brineš.
    Kako bi se osećala da živiš potpuno sama i da , recimo, staneš pred ogledalo i pričaš sama sa sobom.

    1. Hvala ti Saveta. Istina je da sam poludela kada sam prvi put ostala sama u ovom, malom stanu. Počelo je nešto da me guši pa sam se zapitala: šta ću ja ovde, potpuno sama? Sa druge strane, ćerka se mučila sa Hambom zato što je mnogo vremena provodila na poslu, a on je, jadničak, ostajao sam u stanu.
      Onda sam ga uzela kod mene i sada je stalno tu. Ode malo u goste kod glavne gazdarice, ona bude ovde sa njim i tako.
      No, kako se približava porodjaj moje ćerke, sve je duže sam, zato što sam potrebna tamo, ćerki i unuku, jer, on je još uvek beba, ali težak ćerki kod stavljanja i vadjenja iz krevetića.
      Puno pozdrava! 😀

    1. A moj motri na mene. Ako želim samo kratko da budem za kompom, moram da mu kažem da me čeka jer leži pored mene. Lujka jedna mala!
      Vrapčići su toliko veseli, da se svaki put zapanjim, kako se raduju životu a možda i hrani, koju im svaki dan donosim! 😀

    1. U pravu si Miro! Ja sam imala bezbroj papagaja, hrčka, mačke, ali, pas je pas. I njih sam imala, uf, tri, upokojena, ovaj mi je četvrti, Hambo, najbolji od svih. Evo šetka se pored mene, pola jedanaest, on bi da legne, ali ga žulja što ja sedim i kuckam. Presladak je i što je najvažnije, voli mog Vasilija a i ovaj njega. 😀 Biće to dobro drugarstvo!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s