JOŠ DOK JE BILO PROLEĆE…

pre neki dan, kada je bilo 15 stepeni u Srbiji, nastala je ova fotka, na koju sam zaboravila.

vrapci, pre neki dan, januar 2014.

Danas, čeprkajući po fotografijama na telefonu, pronadjoh je. Sada je situacija drugačija. Sneg se smestio na grane, a od vrabaca ni traga ni glasa.

Doduše, šetajući Hamba, u jednom grmu, uznemirio je par vrapčića koji su se tu sakrili.

Nosim im svaki dan hlebne mrve, kao i psima lutalicama granule. Danas sam, jednog jadnička, šćućurenog u zavetrini, nahranila, odnosno prosula granule pored njega, a on me je samo pogledao, kao da je rekao: mani me, vidiš kako mi je hladno. Došlo mi je da skinem kaput i da ga ušuškam.

Konačno je stigla prava, zima!

vrapci, danas, iz drugog ugla

Jedno manje jato vrabaca smo Hambo i ja danas uznemirili. Jedva sam uspela da ih fotkam. Tamo, skroz desno na fotki je žbunje u koje se sakrivaju a tu sam iz ostavila i hlabne mrve, koje su ćapkali.

Deo sam premestila na drugu stranu, gde se takodje okupljaju.

A ova zgrada, skroz levo, žuto zelena, je ona u kojoj ja živim, samo što se moj stan ne vidi sa ulice.

Pozdrav! 😀

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

16 thoughts on “JOŠ DOK JE BILO PROLEĆE…”

    1. Ovde mi, Miro, ne doleću golubovi, ali ih ima u dvorištu iz kuhinje, pa im tamo bacam hleb, a vrapci su u grmlju sa ulične strane /na fotki/. Sinoć sam im odnela mrve, pa ću sada videti da li su jeli, išta. Slatki su, veseli. 😀

    1. Labileto, jednino što me u zimi nervira je to što moram da skidam sto slojeva sa sebe. Jutros je – 9, čeka me odlazak na pijacu, znači, natrontavanje. Nije mi hladno, već to skidanje, uf.
      A nevolišnivrapcečinimise! 😉

  1. Ne volim ni ja zimu, ali…šta je tu je. No, naročito me nerviraju oni koji su kukali na nenormalno vreme, a sada se žale na hladnoću. Kako sam negde pročitala: Jedva čekam leto, pa da mogu da kukakm kako mi je vrućina.
    Divan je tvoj post, fotografija, a naročito tvoja posvećenost i ljubav prema prirodi, pticama i životinjama.

  2. Neno, ja sam govorila do pre par godina da je moje godišnje doba leto, kada sam i rodjena, kao i moja deca. Medjutim, znaš i sama da leta više nisu leta, nego pakao, gde se pržimo i onesvešćujemo ili sedimo u rashladjenim sobama. To više ne mogu da podnesem, tako da mi zima uopšte više ne smeta (da, i klimaks sam zaboravila, valunge i ostalo). Ovo „proleće“ u januaru je totalno idiotski, te sam mislila da će mi se kosti raspasti od bolova. Evo, kako je zahladilo, ništa mi nije. I letos su me jako boleli kukovi, sećam se.
    Ne kukam, dobro se obučem i pičim!
    Hvala ti na lepim rečima! Puno pozdrava! 😀

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s