BEZ PSOVKI, ovog puta

demotivacija.hr_Prijateljstvo-nije-velika-stvar.-To-je-milijun-malih-stvari_13361581987

Da, ove male stvari su činile jedno prijateljstvo koje je trajalo, kažem trajalo, 43 godine. I, nema više, kraj, finito! Ja sam stavila jednu VEEEELIKU tačku.

Delile smo gimnazijsku klupu, zajedno smo „diplomirale“ u drugom razredu, zajedno se upisale na radnički univerzitet, zajedno izlazile, poveravale tajne jedna drugoj, moj momak i ja je upoznale sa budućim mužem (davno se upokojio).

Radjale decu, nekako u isto vreme. Proslavljale rodjendane i svoje i dečije. I tako, krenuše da nam se deca venčavaju. Prvo moja ćerka, starija, pa njena starija (ni jedna nije pravila svatove za društvo, već samo za familiju). Zatim moja mladja na koju je bila pozvana i moja „bivša“ prijateljica. Veselili smo se, naravno. Ni napamet mi nije palo da je pitam koliko će novca doneti u svatove. To je prostački gest, ali su svi svatovi zamoljeni da donesu novac, koliko je ko bio u mogućnosti. Važno je da bude veselo.

Dobila sam unuka, proslavili smo ga, živ mi bio!

Najavila mi svadbu svog sina. Kupih poklon u skladu sa svojim mogućnostima, a one se znaju: penzionerske! Poklon lep, moderan, svako bi ga poželeo. I kupih čestitku, naravno, ispisah je sa puno ljubavi.

No, noć pre svadbe, dobih stomačni virus sa sve povraćanjem i prolivom. Na žalost, nisam mogla da idem u svatove. Ja sam bila poslednja u nizu u mojoj familiji. To nam je bio poklon ih jaslica! Poslah drugarici poruku, onako obnevidela, da mi je jako žao što neću
moći da dodjem.

U ponedeljak, dva dana nakon svadbe, nazovem je da čestitam i da čujem šta je bilo sa željom da ih posetim i odnesem im poklon. Da, da, svaaaaakako ćemo te ugostiti. Diiiivna je bila proslava, veselo itd

Prošle dve nedelje, ja poklon vozam u kolima i strepim da se ne polomi. Nazovem „bivšu“, ispričamo se divno. Rekoh joj da mi je već muka da vozam poklon i da bih ga rado donela njoj kući, pa neka ga ona preda mladencima, jer, pretpostavila sam, da mladima nije baš interesantno da mene goste.

Odjednom, progovori Djavo iz nje: kakav si to poklon kupila? Ti se praviš blesava, jel, kao ne znaš da se u svatove nose pare. Kada se tvoja ćerka udavala, VIKALA SI NA SVA ZVONA, LOVA, LOVA, kakvi pokloni. Ja u šoku, jer znam vrlo dobro sebe i znam da to nikada ne bih VIKALA. Ja počeh da se pravdam, kako mi je bilo zgodnije da kupim poklon obzirom na penziju. Ona, sva razgoropadjena, dreknu: ja sam tvojoj ćerki odnela 100 evra, na šta sam ja vrisnula: sto evra, pa da li si ti normalna? Ja ne mogu da izdvojim toliko, izvini!
Ona: jel, pa znala si kada je svadba, što nisi skupila?
Ja: Prvo, nisam ni pitala moju decu koliko im je ko doneo novca, jer me to uopšte nije interesovalo, zaista. Uvek sam išla tom linijom da će svako doneti koliko može, nije bitno. Ni jednog momenta mi nisi rekla da su bitnije pare od poklona, obzirom da imaju kompletno namešten stan.
Ona: pa, trebala si da pitaš (sikće), pa bi znala?
Ja: kako si samo bezobrazna, ne mogu da verujem da tako pričaš sa mnom? Znaš li da se nas dve družimo preko 40 godina i ti sebi dozvoljavaš da budeš tako bezobrazna, sram da te bude!
Ona: nije me sramota i šta si im uopšte kupila!
Ja joj opišem poklon a ona će: da, da, TO IM BAAAAAŠ TREBA. Toliko su nebuloznih poklona dobili (skočila sebi u stomak, lažima), da je to strašno.
Ja opet, pravdajući se: e, pa, draga moja, potrudiću se da skupim novac i poslaću poštom tvojoj deci a ti i ja smo završile!
Spuštajući slušalicu čula sam: SKUPLJAJ, SKUPLJAJ!

Prošlo je od tada jedno deset dana i još uvek ne mogu da verujem da je to ona izgovorila.
Ona, moja prijateljica. Zar je postala takav materijalista a da ja to nisam ni jednog momenta osetila? Da li je moguće da se sa nekim toliko družiš a ne poznaješ ga? Da li je sve bilo lažno sa njene strane?

I stalno zamišljam kako je srećem na ulici, kako okrećem glavu od nje, a ona želi da se izvine. No, ja ne mogu da prihvatim izvinjenje od jedne prostakuše. Samo mi je krivo što joj još štošta nisam rekla preko telefona. Mogla bih da je zakucam kod nekih prijatelja, izdajući im njene tajne. No, ja nisam takva i ništa tim ne bih dobila. A šta je ona dobila i da li je rekla svojoj deci šta se desilo izmedju nas?
A poklon stoji, ovde kod mene i čeka? Šta, ne znam, još nisam smislila da li ću ga poslati poštom ili ga pokloniti nekom drugom. Pare sigurno neće dobiti, ZAHVALJUJUĆI njihovoj mami. Pare su u poklonu, a sigurna sam da znaju pravu istinu, ona bi bila izgrdjena, kao što bih ja uradila svojoj deci da sam čula ovakvu neku priču.

Eto, kada se sa nekim družite, ne pada vam na pamet dokle će to trajati. Ovo je treća osoba u mom životu, što se tiče prijateljica, ispod koje sam podvukla crtu. Nikada više, pa tačno da seče vene preda mnom.

Tako ja to radim. Sve po zasluzi.

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

21 thoughts on “BEZ PSOVKI, ovog puta”

  1. Дудо, жао ми је због пријатељства које је нестало. Можда је она била таква све време..или се временом променила и постала материјалиста, ко зна? У неким ситуацијама, било срећним, било тужним, људи покажу своје право лице.
    У сваком случају, не треба се нервирати.

    1. Pravo da ti kažem Rado, meni nekako i nije žao, zato što sada mislim da je u stvari nisam ni poznavala dovoljno. Jedino što mi smeta, to je što se znamo tolike godine i što smemo jedna drugoj svašta da kažemo i poverimo, no, i za tako nešto postoji način, zar ne? Ona je izabrala ovaj, na žalost. Ja to ne trpim i gotovo. Vreme će pokazati!

  2. Na Hilandaru niko ne voli da se ispoveda kod oca Metodija. Sada je iguman manastira. Svi bi nekako kod nekog drugog. Pričali su mi da te dok se ispovedaš ogoli do kostiju. Bukvalno te natera da kažeš sve. Zna da ulazi u najsitnije detalje zbog kojih se osećaš strašno neprijatno… ali… to i jeste suština… da kažeš sve.
    Ali da bi stigao do tih detalja treba da pređeš prvi stepenik… da kažeš koga imaš od najbliže rodbine… kumova… prijatelja…
    A onda te pita da li si možda s nekim u svađi i da li postoji neko s kim ne pričaš i ko „više ne postoji za tebe“.
    Ako kažeš da ima, odmah prekida i ispoved i sve razgovore i kaže ti da dok se ne pomiriš s tim ljudima od njega ne očekuješ blagoslov ni za za pričešće ni za bilo šta drugo.
    „Tvoji razlozi i to ko je u pravu a ko nije me ne interesuju… Idi pomiri se, zamoli ih da ti oproste, pa onda dođi…“ kaže odlazeći od tebe.
    On je jedan od najproduhovljenijih ljudi i na Svetoj Gori i šire.

    1. Sindžo, nisam odgajana u tom duhu, ali, verujem u to što si napisao. Nemam nameru da joj išta opraštam, jednostavno zato što sam uradila sve od srca, a ona je pokazala svoju prostotu.
      Volela bih da je ne vidim duže vreme, pa onda, ako se i sretnemo, videćemo šta će biti.

  3. Uff vidi Ime moje, ona, nikakav komentar sa ovakvo ponašanje mada je Sindža od gore u pravu, oprosti joj, onako u srcu, pa ako se nastavi prijateljstvo nastavi se a ako ne, šta da se radi. Inače da si mene pozvala, i da si mi rekla da je novac poželjan ne bih ti došao, jer mislim da je to jako ružno, a inače sam osoba koja uvek nosi novac jer znam da je najpotrebniji samo prosto mislim da ne treba da mi se određuje niti sugeriše šta ću doneti, jer ako je poklon od prijatelja pravog dat, od srca je onda. I dan danas više volim sitnice od meni nekih dragih ljudi, nego nakit od … pa da kazem ne tako dragih. Nadam se da se nećeš naljutiti na mene 🙂

    1. Branislave, zna se kome se može reći da donese novac: najboljim prijateljima, rodbini, kumovima, a ne i onima koje prosto, moraš da pozoveš iz raznoraznih razloga.
      Da je ona meni spomenula novac, ok, ovako, s kojim pravom me je toliko ponižavala i omalovažavala. A 43 godine se družimo! To ne mogu da shvatim.
      Ne ljutim se na tebe jer nemam zašto. Interesuje me i tvoje mišljenje. Poklone i ja volim i imam jedan još iz mojih svatova i jako mi je drag. Eto, novac ode i ne znaš šta si od koga dobio. Tako i ja prodjoh sa kumom, jer me moj zet brzom brzinom vadio novac iz čestitki da bi platio svatove. Takav je bio dogovor.

    1. E, dobro si rekla, Breskvice, ‘alavi. To je prava reč. Pravo da ti kažem, da, za sto evra (ako ona tako kaže, ‘ajd da joj verujemo) se prekinulo dugogodišnje prijateljstvo. Mene drži još uvek bes, tako da mi nije žao. Ja se teško odlučujem na ovakve korake samo zato, što se zaista trudim da ne povredim ljude do kojih mi je jako stalo. No, u ovom slučaju, bezobrazluk je prevršio svaku meru. Pa sve da kleči i moli me za oproštaj, gurnula bih je i produžila dalje. Jedino može da je opravda neka teška boleština. E, tada bih joj oprostila. Odvratna jedna alapača!

    1. Dobra moja Breskvice. Stišale su se strasti, ali i dalje imam isto mišljenje o njoj. Kome god sam ispričala šta mi je sve rekla, svi su komentarisali da je užasno prosta i veeeeeliki materijalista. Znači da joj uopšte nije stalo do proslave svadbe, nego samo do para. Zar ne? To me užasava. Uf, sa kim sam se družila tolike godine. Neka, moralo je to kad tad izaći iz nje. Ljubim te i hvala ti! 🙂

    1. Saveta, u pravu si, ne žalim, još uvek me drži bes i još nisam rešila šta ću sa poklonom. Žao mi je dece, jer ništa nisu skrivili, a kupljen je od srca i namenjen njima. Eto, još nisam dovoljno pametna, no, očekujem da će mi se odgovor uskoro, pojaviti! Puno pozdrava! 😀

  4. Dopuna – nisam joj odnela grožđe obrano na placu moje vikendice, jer sam bila bolesna. Navikla sam je na takav dar (preko 40 godina) i eto zbog čega se završilo dugogodišnje prijateljstvo. Neverovatno.
    Još jedna potvrda, u Tvom i mom slučaju, mudre izreke: „Ljudi vas cene onoliko koliko ste im korisni bez obzira na vašu ličnu vrednost.“

  5. E, Miro, baš je tačna izreka, ali i tužna. Neverovatno je šta se to sa svetom dešava. Okraćali su nam živci, svima, u ovoj čudnoj zemlji! No, to nije razlog da se prijatelji ne cene ni koliko crno ispod nokta.
    Bogatije smo za jedno životno iskustvo. Puno pozdrava! 😀

  6. Miročka, pitala si me već nekoliko puta, no, zaista, nemam ni želje, ni mogućnosti a ni vremena da se bavim objavljivanjem tekstova u knjigu.
    Ne mogu ti opisati kakav je moj dan. U takvoj strci i frci, sa željom da pomognem i starijoj i mladjoj ćerki, koja ima dete od godinu i po (danas puni) i u šestom mesecu trudnoće, pa joj je sve teže, a mora i da održava trudnoću. I na blogu sam retko, što mi je jako krivo, ali, jednostavno, ne stižem, a imam i kuče kod kuće, a pratim i tri serije u večernjim satima.
    Eto, draga moja, hvala ti na komplimentu, ali, verujem da ti je sve jasno.
    Veeeeeliki pozdrav i zagrljaj, od mene! 😀

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s