LETNJA AVANTURA – 4. deo

oluja

Probudilo je opasno ljuljanje broda, munje, koje su parale nebo, propraćene strahovitom grmljavinom. Kiša nije padala, nego pljuštala, kao iz kabla.

Pokušavala je da ustane iz kreveta, ali ljuljanje broda bacalo po maloj kabini. Udarala se, ustajala, padala. Pokušala je da upali svetlo, ali ga nije bilo. Čula je gungulu u hodniku i pokušavala da, uz munje, pronadje kvaku od vrata kabine.

Pogledala je u hodnik. Ljudi su protrčavali pored nje. Zaustavila je jednog momka iz posluge koji joj je rekao da će joj dati baterijsku lampu, da se obuče i dodje do zajedničke prostorije. Kapetan je naredio.

E, sad se baš, jako, uplašila.

Dotumarala je je do prostorije, koja je već bila puna. Sve putnike su budili i upućivali ih ka dnevnoj sobi.

Na vratima je dobila pojas za spasavanje. Obratio im se kapetan. Sa smeškom na licu, prikrivajući opasnu zabrinutost, rekao im je da je ovo sve, predostrožnosti radi. Brod kao ovaj, nije lako prevrnuti.
– Da se ne brinete isuviše. Nema leda u moru, tako da nećemo udariti u santu, a nema ni podvodnih stena. Sve je pod kontrolom, samo, želim da budemo svi na okupu, jer ćemo tako lakše prebroditi ovu noć. Najavili su normalizaciju vremena, sutra, pre podne. Znači, jutro donosi sunce.

Tu su polegali, kako se ko snašao. Zadremala je. U jednom momentu, trgla ju je nečija ruka na ramenu. Vuk je gledao u nju i pozvao je da ustane. Prihvatila je njegovu ruku. Odveo je na komandni most, u svoju kancelariju. Tamo je čekao topli čaj. Bilo joj je neprijatno, ali, on je utešio rečima da su i ostali putnici dobili sve što im treba da bi im bilo ugodnije.

Zagrlio je i čvrsto je stisnuo uz sebe. Tešio je rečima da se ne brine i da će sve biti u redu.

– Znaš, za ova dva dana koliko te poznajem, imam utisak da se znamo čitav život. Živim za ove dane koje provodimo zajedno i ne želim da mislim šta će biti posle. Pokazaće vreme, naravno.
Poljubio je vrlo nežno. Milovao joj je kosu, naslonio njenu glavu na svoje rame.

Sada je znala da je ovo krenulo nekim ozbiljnim putem. Oni su imali VEZU. Da, da, vezu. No, imajući loša iskustva u životu, nije želela baš sto posto da veruje u to. Valja sačekati i proveriti.

Uvalila se u veliku fotelju, pokrila se ćebetom i zaspala, uljuljkana u lepe misli.

***

Jutro je dočekala sva ukočena. Probudilo je sunce. Skočila je i pogledala sa najviše tačke horiziont. More je bilo blago talasasto, obasjano suncem. U daljini se videlo ostrvo. Rodos.
Hvala bogu, sve je dobro prošlo.

Prošla je pored kapetana, blago ga štipnula za guzu, da niko ne vidi, namignula mu i otišla u kabinu da se presvuče za doručak i obilazak Rodosa.

Na izlazu iz broda, čekao je Vuk. Poželeo joj je prijatne sate u razgledanju znamenitosti.
Pozdravili su se dugim pogledima i smeškom.
Bila je oduševljena gradom, njegovom istorijom. Kupila je svom kapetanu suvenir, slamnati šešir. Znala je da će mu odlično stajati.

Posle ručka na ostrvu, vratila se na brod. Potražila ga je u njegovoj kabini. Kucala je, ali se niko nije javljao. Čula je vodu u kupatilu. Znači, tuširao se. Odlično. Smislila je kako će ga iznenaditi. Ušla je tiho u kabinu, zaključala vrata, skinula se i polako ušla u kabinu.
On se prijatno iznenadio. Prihvatio je u zagrljal. Ljubili su se, mazili a voda se slivala niz njihova tela, milujući ih, dodatno. Sve to je stvaralo veću strast medju njima. Nikada nije ovako uživala u sexu u ovako maloj kabini. Usput su uspeli i da se smeju, pošto je svako od njih dvoje bar dva puta jauknuo, udarajući se, te o slavinu, te o vrata kabine. No, sex je bio odličan.

Bacili su se na njegov krevet da završe vodjenje ljubavi. Sve je bilo u savršenom skladu, kao da su ceo život bili zajedno. Pronašli su se, jednostavno.

On je i posle svega mazio, vukući prst niz njena ledja, uživajući u prizoru koji je video. Ocrtavala joj se linija kupaćeg kostima, pa je ispod nje bila bela. Smejali su se. On baš i nije bio crn. Jedino su mu bile crne ruke do iznad laktova i lice i vrat. Ostali delovi tela, bili su mu malo svetliji. Njegov ten je inače bio taman. Proseda brada, kosa, šarena, blago talasasta, oči crne kao noć, zubi besprekorni. Bio je zgodan, sredovečan, čovek. Mislila je, kako bi se sigurno, svaka žena okrenula za njim.

Rastali su se do večere. Zatim su opet plesali. Gledala ga je dok je igrao i sa drugim ženama i uživala u njemu. Nije bilo ljubomore. Čudila se samoj sebi. Pa, kada je čovek baš NJU izabrao od svih žena na brodu, zašto da bude ljubomorna.

***

Prolazili su dani, svaki lepši od prethodnog. Noću su putovali i svaku noć, bar njen deo, on je posvetio njoj. Uživali su u vodjenju ljubavi, pričama, smejanju, golicanju. Bilo je kao u snu. Obilazila je svaku luku u koju je brod pristao. Videla je divnih gradjevina i uvek mu je nešto donela. Ćerki je izabrala neke papučice pletene od palminog lišća. Znala je da ona voli neobične stvari. Pronašla je čak i brod u boci. To je uzela sebi, da je podseća na ovo predivno putovanje i na Vuka, u slučaju da ova veza ne potraje. A ako potraje, što je ona silno želela, zajedno će se sećati upoznavanja i ovog putovanja.

***

Došao je i poslednji dan. Još nekoliko sati i moraće da se rastanu.

– Znaš Ava, rekao sam ti još prvog dana, sledeće godine odlazim u zasluženu penziju. Voleo bih da me čekaš, ako smatraš da sam ispunio sve tvoje zahteve i želje. Zavoleo sam te i voleo bih da ostatak života provedemo zajedno.

Ava se borila sa suzama.
– E, moj dobri morski Vuče, neće me ni gluma izvući iz ove situacije. Glumica u meni je umrlaaaaaaa, jer, počinjem da plačeeeeem. Izviiiiini molim te. Daaaa, da, želim da te čekam i ne mogu da dočekam dan kada ćemo se ponovo sresti. Vidiš i sam, koliko mi značiš.

***

Iskrcala se iz broda, stigla svojoj kući, plačući. Sedela je sa šoljom kafe u ruci i prisećala se.

***

Vuk joj se javljao svake nedelje, telefonom. Uživali su u razgovoru, obećavajući jedno drugom da će se čekati.

***

Došlo je leto i vreme za Vukovu penziju. Javio joj se da mu u podne spremaju svečani ispraćaj na brodu i da će tek kasno uveče doći do nje. Bila po malo tužna, ali, razumela je situaciju i njegova osećanja. Sigurno mu je bilo jako teško, ali, ljubav prema njoj je učinila lakšim, boravak na kopnu.

Sedela je kod kuće. Sve je predivno sredila i svaki čas ustajala da još po nešto doda, premesti, namesti. Bila je nervozna.

Oko šest sati, očekivala je ćerku da se vrati od momka i da bude sa njom da zajedno dočekaju Vuka.
Zvono na vratima je trglo. Viknula je ćerki:
– Opet si zaboravila ključ, ljubavi?

Zvono se ponovilo!

Nasmejana, otključala je vrata i ugledala, prvo, veliki buket raznog, šarenog cveća, iza koga se krilo predivno lice njenog čoveka. Vuk!!!

Vrisnula je od sreće. Skočila mu u zagrljaj. Uneo je unutra, boreći se sa buketom u ruci. Bacio ga je na sto. Nju je vrteo po sobi. Ljubili su jedno drugo po celom licu. Bili su neizmerno srećni. Nisu ni primetili da ih je Avina ćerka gledala sa vrata, očima punih suza i sa osmehom od uva do uva. Nije skoro videla svoju majku ovako srećnu. Sigurno je to zaslužila, jer, takve su majke retke.

Kada su došli sebi, Vuk je video kako ih posmatra predivna devojka koja je ličila na Avu.
– Ovo je moja bebica, Vuče. Inače, zove se Lana.

Oboje su se rukovali, da bi ih Ava približila jedno drugom, primorajući ih da se zagrle. Pridružila im se i svi troje su se smejali i grlili.

***

Posle dve nedelje, Ava je postala gospodja morskog Vuka, predivna supruga. Preselili su u kuću koja je imala pogled na more. Ipak, Vuku je more prva kuća. Voleli su da provode vreme sedeći u bašti i gledajući izlaske i zalaske sunca.
Voleli su se i poštovali. Prepričavali njihovo upoznavanje.

***

Posle godinu dana, postali su baka i deka malog dečaka. Lana se udala nešto posle mame i rodila predivnog dečaka.

***

Sedela je na krevetu u porodilištu i gledala svoju kći i malo detešce koje je mirno spavala. Pored nje, stajao je njen čovek, njen oslonac i njena velika ljubav.

Bila je potpuno srećna i zadovoljna. Od života ništa VIŠE nije tražila. Samo zdravlje i spokoj za svoje najmilije.

Letnja avantura se pretvorila u pravu, istinsku vezu.

K R A J

ps: Ovo su bile samo maštarije jedne bake. 😀

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

9 мишљења на “LETNJA AVANTURA – 4. deo”

  1. Veco, draga moja, nismo se odavno čule! Veruj mi, da je moja jedina priča, trenutno, moj unuk i moja trudna ćerka. Ovo sve što sam napisala, u nastavcima, samo su puste želje!
    Ljubim i ja tebe, puno, puno i drago mi je što si se javila! 😀

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s