LETNJA AVANTURA – 3. deo

SeasideBeach

Probudila je glavobolja. Pogledala je na sat. Opa, vreme za kafu sa Vukom, nije želela da propusti.

Pogledala je kroz prozor i ugledala Pirejsku luku. Ogromna. Bilo je tu privezano mnoštvo brodova i većih i manjih od njihovog.

Na brzinu se obukla u laganu letnju haljinicu, zgrabila tašnicu i krenula u hodnik. Zatekla je još jedno pisamce ispod vrata. Dobila je upute kako da stigne na odredište.

Bila je paluba u blizini komandnog mosta, na koju obični putnici nisu mogli da kroče. Ispod suncobrana, bio je postavljen sto sa sve kroasanima, džemovima, puterićima, sokom od cedjene narandže i, naravno, kafa.
On je već sedeo i gledao u njenom pravcu, ispod novina. Odmeravao je od glave do pete a srce mu je počelo ubrzano kucati.

– Dobro jutro! Zar Vukovi nikada ne spavaju? upitala ga je.
– Ovaj Vuk je spavao kao šlogirani vuk i malopre stigao u strahu da ste vi već tu. No, obradovao sam se kada sam video da sam prvi.

Ustao je da joj pridrži stolicu i poljubio joj, ovlaš, ruku. Malo se zacrvenela i sela. Ćaskali su, smejali se i sve više uvidjali koliko toga imaju zajedničkog. Stav o životu, budućnosti…

Posle doručka, Ava je sa grupom krenula u obilazak znamenitosti Atine i okoline. No, bilo je vrelo i jedva je čekala da se vrati na brod. Glava je nije prošla, tako da je imala izgovor da se izdvoji iz grupe i krene u svoju kabinu.

Njemu nije promakao njen ulazak na brod, jer je stajao blizu ulaza i ćaskao sa osobljem broda i davao im instrukcije za večernji provod.

Iznenadio se kada ju je ugledao. Bila je bleda i jedva se vukla. Otpratio je do kabine, doneo joj hladnu limunadu, dao joj lek protiv bola i ostavio je da spava. Trebalo je dosta vremena dok to nije i učinila.

Kada se probudila bio je sumrak. Na malom zvučniku, čulo se obaveštenje putnicima, da brod isplovljava u 7h, a to je značilo, za petnaest minuta.

Odlično. Istuširala se, obukla za večeru. Pogledala je u svoj mobilni telefon, kao da je očekivala neki poziv. Slučajno je otvorila kalendar i skamenila se. Pa, bio je to njen dan, njen rodjendan, koji je skroz smetnula sa uma.

Obukla je svoju najlepšu haljinu, namenjenu baš ovom danu, ali, šta vredi, kada to niko nije znao. Bela haljina od puplina, isticala je njene obline i preplanulost. Bele sandale u kombinaciji sa teget kaišićima i teget mala tašnica. Naušnice su bile biserne, kao i mali privezak na lančiću. Diskretna šminka i ruž boje korala. Bila je zadovoljna svojim izgledom.
Krenula je ka sali za večeru.

Kako joj se približavala, tako je imala neobičnu tremu, uvidevši da je u sali mrak. Pomislila je da je pogrešila sprat. Upitala je nekog od osoblja da li je to ta sala, a on je sa smeškom potvrdio.

Stala je na vrata i pitala: ima li koga? Tajac. Opet, ima li koga? na šta su se sva svetla popalila i čulo se iz zvučnika: SREĆAN RODJENDAN, LEPA GOSPO, na šta je cela sala ponovila njegove reči i počeo je opšti aplauz i čestitanje.

Ona je ostala zabezeknuta. Ovo je toliko dirnulo da je samo osetila kako joj se suze slivaju niz obraze. Ljudi, koje je upoznala na brodu, čestitali su joj rodjendan i priredili joj ovakvo, predivno iznenadjenje. Vuk je došao do nje, doneo joj ružu, poljubio je u obaraza i čestitao joj, ponovo, rodjendan. Pružio joj ruku i odveo je do njenog mesta. Ona se brisala i smejala i plakala. On je bio dirnut njenom reakcijom i izvinuo se, ali, razumeo je…

– Kako si znao da mi je danas rodjendan?
– Kakav bi ja to kapetan broda bio da ne znam ništa o svojim putnicima, naročito o onima koji me posebno interesuju. Sećaš se da si popunjavala onaj kartončić sa ličnim podacima i predala ga pri ulasku na brod. E, pa, sada sve znaš. Za malo da mi promakne ovako važan datum.

Oboje su se nasmejali, nazdravili šampanjcem, ustavši, što su učili i ostali putnici. Zahvaljivala im je osmesima i klimanjem glave. Bilo je predivno. Muzika za ples, što tango što razne vrste igara. Šampanjac je odradio svoje. Bila je raspoložena, vesela, igrala je kao luda. Na kraju se izula, jer su kaišići na sandalama, počeli da je žuljaju. Kada su to videle ostale dame, pobacale su i one svoju obuću i igrale, igrale…

Vuk je sve to zadovoljno gledao. U ponoć, ponovo se ugasilo svetlo i iz kuhinje, na stočiću sa točkićima, izneli su tortu sa sve onim svećicama i vatrometima. Rodjendanska pesma se orila salom. Sekla je tortu, a iskre vatrometa ogledale su se u njenim očima. Bila je srećna. Sve je bilo savršeno. Pojedena torta, popijen šampanjac, sala se ispraznila. Još malo i svanuće. Bila je slatko umorna.

Vuk je došao do nje i ponudio se da je otprati do sobe. Uzela je svoje sandalice i krenula. Medutim, on je diskretno usmerio u drugom pravcu i šapnuo joj na uvo:
– Kladim se, lepa gospo, da nikada niste bili u kapetanskoj kabini!
– Pogledala ga je, i samo zavrtela glavom.

Ušli su u Vukovu jazbinu!

– Aha, znači tako izgleda kapetanova kabina. Hm, mislila sam … nije uspela da završi rečenicu, kada je on privukao k sebi i krenuo da je ljubi. Naslonila se na stub i uživala u njegovim poljupcima i njegovom mirisu, mirisu finog duvana. Uzvraćala mu je sve ono što je dobila od njega.

Odjednom je sve prestalo. Kulturno se izvinuo i rekao joj da će je rado otpratiti do njene kabine. Bila je po malo iznenadjena, ali, pravi džentlmeni se tako ponašaju.

Do njene kabine su išli jedno pored drugog, dodirujući se šakama, diskretno, da niko ne vidi.
Varnice medju njima, bile su sve jače.

Kada su stigli, pozvala ga je da on vidi njenu kabinu. Nešto se nećkao, kali, ona ga je povukla za rever. Nastavili su tamo, gde su stali u kapetanskoj kabini. Bilo je sve sa mnogo više strasti.

Zaboravila je i na svoje godine i na rodjendan. Bio je važan samo ovaj trenutak. Nije želela da ga propusti, pa šta bude.

***
Nije dugo vodila ljubav pa je imala strah. No, on je učinio da se totalno opusti i uživa u svakom njegovom poljupcu, milovanju i svemu što sledi. Bilo je čarobno.

Ležali su priljubljeni jedno uz drugo. Osećala se kao devojčica a njegove snažne ruke, kao da je nikada neće pustiti.

Čuo se njegov telefon. Morao je da se javi na Most jer se približavalo nevreme.
Poljubio je i žurno otišao!

A ona je pogledala kroz prozor i naježila se od prizora. Talasi su bivali sve veći a ona je bila sama. Legla je i jedva zaspala.

Spavala je kao beba!

***

Poslednja misao joj je bila: kako li će sutra reagovati Vuk kada je bude video? Da li će se praviti kao da ništa nije bilo ili će i dalje pokazivati interesovanje za nju. No, videće sutra. Sutra, da li da mu se raduje ili ne?

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

9 thoughts on “LETNJA AVANTURA – 3. deo”

    1. Labileto, izgleda da ovo čitaš samo ti… Pa, daj mi malo vremena, dan, dva.
      Danas smo krenuli u jaslice (mislim na mene i ćerku sa Vasilijem), pa moram malo da se posvetim tom dogadjaju. Moram da se priviknem!

      Nevremena se dešavaju na moru, znaš i sama! (moram malo da zakuvam) 😉

    1. E, jest’, malo morgen! Nemoguća misija i zaljubljivanje u kapetana broda, ne može da da uporedi. Treba samo krenuti na put, SAMA!!!
      Hvala ti što si se oglasio. Jeste ženski ljubić a i leto je, pa eto, ko želi neka čita NEŠTO.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s