LETNJA AVANTURA – 2. deo

Probudilo je ranojutarnje sunce koje se promaljalo izmedju dve navučene zavesice na brodskom prozoru. Proteglila se i pogledala na sat, bez obzira što je obećala sebi da to neće činiti.
No, navike su navike. Bilo je 7 sati.

Istuširala se na brzinu i požurila na palubu, da popije kafu. Opet, stara navika. Konobari su već bili na svojim mestima, sa osmesima na licima. Ljubazni, naravno. Poručila je kapućino i vodu, zavalila se na ležaljku pored bazena i uživala u plovidbi.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Pogledala je u pravcu komandnog mosta i prepoznala poznato lice, kako je pozdravlja, skidajući kapetansku kapu. Samo mu je mahnula, sva ustreptala. Uh, majko mila, pomislila je, kakva su to osećanja, da se ja tako sva raspilavim. No, opet je rekla sebi: opusti se, na odmoru si.

Posle doručka, vratila se u sobu, obukla kupaći kostim, spakovala rezervni, ponela svoj peškir, obukla haljinicu, kao za plažu, japanke, stavila sunčane naočare, ponela ukrštene reči i krenula na bazen. Bilo je još dosta slobodnih ležaljki, dok je „njena“ bila još uvek slobodna. Na svakoj ležaljci je bio peškir spakovan u najlon kesi, sterilan. Naravno, prijatno se iznenadila.

Namazala se kremom i legla da je okupa jutarnje sunce. Palubom se razlivala prijatna muzika za sve uzraste. Pozdravljala se svoje saputnike. Mahala onima koji su bili preko puta bazena.
Stiglo joj je osveženje, sa sve suncobrančićima, uvrnutim korama narandže i limuna, kivijem i uz njega pisamce: Nadam se da ćete ovako uživati svih dana na MOM brodu! Prijatno, nadam se da sam pogodio vaš ukus! U potpisu, morski Vuk.

Nasmejala se, pogledala u pravcu Mosta, ali, nije bio tamo. Pomalo razočarana, otpila je gutljaj napitka. Prijalo joj je a zatim je skočila u bazen. Kupanje, bez kvašenja kose, nije dolazilo u obzir. Plivala je tamo, amo po bazenu. Sveža morska voda je kružila bazenom. Zaista joj je godilo. Kada je izlazila iz bazena, penjući se niklovanim stepenicama, videla je pruženu, jaku, mušku ruku. Prihvatila je i izašla iz vode. Nije joj promakao njegov „šac“ pogled, od glave do pete.

– Uplašio sam se da ćete se smrznuti, pa sam požurio da vas dočekam sa peškirom. Pomogao joj je da se umota.

Bilo joj je malo neprijatno, zbog pogleda drugih putnika i smejuljenja i sakrivanja pogleda.
Izgleda da je svima bilo jasno da se dopadaju jedno drugom.

Nasmešila mu se i rekla
– Nema potrebe da brinete, jer, ja se spremam za narednu Olimpijadu u disciplini „leptir“ i „delfin“ stil. Nisam vam to već rekla?

Prihvatio je njenu igru:
– To ste, Ava, propustili. Verovatno su vas scene iz Titanika malo omele da mi i to pomenete.
Ako treba, doneću štopericu da vam merim vreme! 😀

– Nema potrebe, znam ja svoje mogućnosti. Vidite, Vuče, prilično sam svestrana, i namignula mu. Odmah joj je bilo neprijatno i nije mogla sebi da objasni zašto je to uradila.

Namignuo je i on njoj i izvinuo se, jer, obaveze su ga zvale. Ćaskao je i sa ostalim putnicima a ona se pravila da ukršta reči. Motrila je na njega, ispod sunčanih naočara.

Oko podne je otišla u svoju kabinu da se malo skloni od jakog sunca. Kratko je tu bila. Obukla se, majicu i 3/4 pantalone od lana, sandale i tašnu, u kojoj nije bilo skoro ništa, ali čisto da stavi ruž, ogledalce, maramice i ključ od sobe.

U zajedničkoj sobi, na prednjem delu palube, bio je upaljen tv, pa je sela malo da pogleda. Neki muzički kanal. Prijalo joj je.

Kapetan broda joj je prišao, skinuo kapu i pitao je da li je raspoložena za društvo. Kako da ne, pomislila je u sebi, jedva je to dočekala, ali, nije mu to baš tako i pokazala. Smušeno mu je rekla da jeste i on je seo. Ponudio joj je neki fini aperitiv a sebi je poručio viski sa ledom. Nije bio na dužnosti, pa je mogao sebi to da priušti.

Ćaskali su. Lako, tečno, smejali se. Kako je bio jednostavan. Ništa nije ispitivao, ali je diskretno pričao o svom životu.

Obzirom da je imao jedan brak za sobom, bez dece, pitala ga je da li u svakoj luci ima po jednu „žensku“. Odgovorio joj je potvrdno, na šta se ona izbečila. Nasmeli su se oboje.
– Na šta ja vama ličim, damo? Prvo, nisam više u tim godinama i ko bi ih sve popamtio. Šeretski smešak!
A onda, ozbiljan izraz lica. I moja bivša žena nije izdržala ovaj ritam. Teško joj je bilo da me čeka mesecima. Nije odolela udvaranju jednog kolege sa posla. Kada sam se vratio kući sa puta, dočekalo me je pismo, kao šamar. No, kada sam malo bolje razmislio, nisam imao šta da joj zamerim.
Kraj moje plovidbene karijere se primiče. Kako ću živeti stalno na kopnu, ne znam, verovatno bih mogao da se priviknem uz neku dobru ženu. Pogledao je Avu ispod obrva. Nije pokazivala nikakvom grimasom da je čula te poslednje reči, ali, On je znao da je DOBRO čula. Osetio je.

Ona je ćutala, razmišljala, čak duže nego što je trebalo. On je uhvatio za ruku, prodrmao, nežno: Ava, Ava, gospodjice, halo, da li ste još tu, ili na Titaniku ili u bazenu?

– Ovde sam, izvinjavam se, odlutaše mi misli, negde tamo. E, pa sada, pošto ste vi ispričali ukratko svoj život, red je da ja kažem nešto i o svom. Bila sam u braku. Uzeli smo se iz velike ljubavi. On smiren, ja nervčik. U mnogim stvarima se nismo slagali, ali, uspevalo nam je da se uskladimo. A onda, jednoga dana, počeo je da se menja. Para je bilo sve manje, njegovi izostanci od kuće sve češći. Ćerka je bila svesna da ja patim. Kada je pitala tatu gde se smuca, grubo joj je odgovarao da je se to ne tiče.
Onda smo saznale da se kocka. Prodao je kola, počele su da nestaju stvari iz kuće. Jednog dana, upali su nam neki tipovi u stan i odneli tv, kompjuter i sve što je imalo bilo kakvu vrednost. Kada je on došao kući, počeo je da plače i moli za oproštaj, da će nam sve to vratiti, ali, njegov kofer je već bio spakovan. Samo sam ga zamolila da izadje i ne zalupi vrata i da se više ne vraća. Već sutradan sam predala papire za razvod i obavestila miliciju u slučaju da nas počne uznemiravati. Brave sam promenila na vratima i to je to. Sada sam slobodna žena sa ćerkom od 21 godine. Ona ima svoj život, ja svoj, prijatelje, drugarice i eto me, na brodu. Ćerka me je naterala da krenem na ovaj put, znajući da sam maštala o ovome, ceo život, ali ne sama, nego sa čovekom koga volim. Na žalost, pola želje mi se ispunilo.

Nije ni primetila da je njegova ruka i dalje bila na njenoj. Prijala joj je. Kao da je od njega dobijala neku snagu.

Prekinuo ih je glas iz zvučnika gde su se gosti pozivali u trpezariju na ručak.

Pozvao je da sedne za njegov sto, jer je bila prazna stolica dežurnog oficira koji je njega menjao. Pristala je, što da ne.

***

Uveče je bila u sali za ples. Došao je Vuk po nju, igrali su kratko, jer je on radio. Rano je napustila salu i otišla u svoju sobu. Razmišljala je o njemu. Da li je moguće da se već zatreskala u njega. Pa, zaboga, imala je preko pedeset godina. Znači, moguće je i u tim godinama doživeti ljubav.

Spremala se da legne, kada je primetila ceduljicu koju je neko gurnuo ispod vrata.
Pisalo je: Laku noć, lepa gospo, sanjajte lepu budućnost! Vidimo se sutra na jutarnjoj kafi.
Iskreno, Vuk

Ostila je kako joj srce brzo kuca. Pomirisala je papirić. Mirisao je na neki fini duvan!

Legla je sa smeškom na licu, gledajući zvezde.

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

10 мишљења на “LETNJA AVANTURA – 2. deo”

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s