LETNJA AVANTURA – I deo

Kada se iskrcala sa broda, uhvatila je prevoz do svog stana. Usput je diskretno brisala suze, ali, osmeh joj nije silazio sa lica.

Dočekao je papagaj, koga je čuvala komšinica, sveže cveće u vazni i pita sa višnjama. Na vazni, poruka od ćerke: Miloj majčici za dobrodošlicu! Bila je dovoljna ova rečenica da ponovo zaplače.

***

Sela je u omiljenu fotelju pored prozora, sa šoljicom kafe u ruci, gledajući kroz prozor, prolaznike, sećajući se …

Kada je ušla u turističku agenciju, tačno je znala šta joj treba. Neko krstarenje brodom. Nije joj bilo bitno što ide sama. Bila je dovoljno komunikativna da sebi obezbedi društvo i mladjih od sebe, ali i starijih od sebe. Nije bila u prvoj mladosti, ali, nije bila ni za bacanje. Bore su bile baš tamo gde treba, da ocrtaju život na njenom, još uvek, lepom, licu. Bila je zgodna. Dobijala je komplimente od prijatelja i poznanika. Gledala je sebe u ogledalu, pre puta, isprobavajući kupaće kostime. Sve u svemu, pristojan izgled. Nešto malo nove garderobe je spakovala u kofer i krenula.

Brod je bio postavljen i prve putnike je primio u šest popodne. Znala je da će put trajati 7 dana, ali, nije tačno znala u koje će luke brod pristajati. Takvo je bilo putovanje, što je njoj sasvim odgovaralo. Malo iznenadjenja, što da ne?

Smestila se u malecnu kabinu, solidno rashladjenu. Upoznavanje sa kapetanom i oficirima, trebalo je da bude u pola devet u restoranu na gornjoj palubi. Brod je isplovio iz luke. Počela je avantura zvana „iznenadjenje“. Spremila se na vreme. Obukla je narandžastu lanenu haljinu i zelene sandalice. Kratku kosu je malo razbarušila, stavila male biserne naušnice, nekoliko narukvica, diskretno se našminkala i namirisala. Tašnicu sa uzanim kaišićem prebacila je preko ramena, onako, kao pravi poštar.

Krenula je u razgledanje broda. Bio je vrlo lep, ne baš nov, ali održavan. Šetala je palubama, stala na „onaj“ špic broda, poznat iz Titanika. Setila se te scene, ali, ona nije imala nikoga da stane iza nje. No, iznenadio je muški glas:

– Da li vi to, gospodjo, vežbate scenu za novu verziju Titanika?

Trgla se, nasmejala i okrenula. Ispred sebe je videla gospodina sa prosedom bradom, ali, bez lule. Uniforma, pomislila je, stoji mu kao salivena. Bio je, koliko je mogla da proceni, nešto stariji od nje.

– Pardon, gospodjica, aaa, da, da, kako ste pogodili, pa ja sam, u stvari, poznata glumica, i ovde, na „vašem“ Titaniku, vežbam scene za novi istoimeni film.

Oboje se nasmejaše. Upoznali su se. Njegovo ime je Vuk. Ona je svoje prećutala, odnosno, nije mu rekla pravo ime nego nadimak. Ava.

Čudno ime, pomislio je on, no, nema veze, ime nije bitno. Bitno je to da mu se gospodja, pardon, gospodjica, dopala na prvi pogled.

Pozvao ju je da krenu na večeru. Prihvatila je njegovu ruku i podjoše ka restoranu.

novi-titanik_1

Pronašla je svoje ime na spisku. Sto broj 11. Konobar je dopratio do stola. Već je sedelo njih četvoro. Pretpostavljala je dva bračna para. Navikla je na situaciju da je svugde „šumparna“. Upoznali su se i odmah je krenulo ćaskanje. Jedan par je bio ih Holandije a drugi iz Nemačke. Znala je engleski, dovoljno da se sporazume.

Čula se muzika iz dna sale, zatim se oglasio muški glas preko mikrofona. Na engleskom, nemačkom, francuskom i srpskom. Očigledno je bilo dosta Srba na brodu. Najavio je kapetana i članove posade.

Prvi je izašao kapetan. Ups, Vuk, nije ni sanjala da je imala već tu čast, da ga upozna.

Večera je bila odlična. Kapetan je obilazio stolove, učtivo sa svakim po nešto proćaskao.
Kada je došao do njenog stola, nasmešio se. Pitao je da li je sve u redu, imaju li nekih zamerki.
No, rano je bilo za zamerke. Sve je bilo kao u bajci.

Posle večere, najavljena je muzika za ples. Mrzela je tu najavu, zato što se osećala uvek kao jadnica. Krenula je sa čašom šampanjca na palubu. Tamo je dočekao prijatan vetrić. Nebo je bilo prepuno zvezda, koje su se činile tako nisko, da ih mogla dohvatiti.

Uživala je. Opet, iza ledja, sada već poznat, muški glas.

– Jer to opet neka scena iz filma ili želite da budete sami?
– Ne zaboravite, morski Vuče, ja stalno glumim, tako da nikada nećete znati pravu istinu! Reče mu to sa zagonetnim osmehom.

On ja začudjeno pogledao, nasmešio se, blago se naklonio, pozdravio je i otišao.

Bilo joj je žao i besnila je na sebe zato što je imala tako odbojan stav prema muškarcima.
Jeste, imala je loša iskustva, ali, pobogu, pa, nisu svi muškarci „svinje“, zar ne? Očito mu se dopadala, ali, ovakvim stavom, odbiće ga.

Budalo, reče sebi u bradu, pošla si u avanturu, pa, ako se ukaže, iskoristi je.

***

Ležala je u krevetu, gledajući u nebo. Zaspala je, sa osmehom na usnama!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

12 thoughts on “LETNJA AVANTURA – I deo”

  1. A gde su njegove duboke plave oči i glas od kojega joj klecaju kolena dok on pogledima tera oblake iznad azurno plave pučine osluškujući šum talasa i čineći da bahove fuge vibriraju u njenom srcu spremnom da pukne od neobjašnjive miline kojom bejaše obuzeta… …

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s