IDIOTIZAM

60505271

Pre neki dan, šetam sa Hambom po kvartu, čekajući prijateljicu. Ispred mene, momak u invalidskim kolicima. Skreće desno, a mi polako za njim. Dodjoh do mesta gde sam trebala da predjem ulicu i krajičkom oka primetim momka u invalidskim kolicima, kako se zaglavio u pesku. Naime, neki pametnjaković je rešio nešto da uradi pametno, ali nije imao i dovoljno pameti da vrati kocke koje je izvadio pa su kolica upala u duboki pesak. Potrčala sam, ne znajući ni sama kako da mu pridjem a da ga ne uvredim.
Pitam ga: Dušo, mogu li nekako da ti pomognem? Kaže on: Ma, zaglavio sam se, pa ne mogu da se isčupam. Uhvatim kolica za drške, podignem ga malo i poguram prema napred. I začas posla smo rešili problem.

Zahvalio se on i otišao!

Razmišljam o tome koliko puta sam naišla na prepreku dok sam šetala sa mojim unukom, ulicama grada. Ne možete ni da zamislite kakve su ulice, dok ne uhvatite kolica u ruke. Grbavo, oni „valovi“ od oluka napravljeni u razmacima od 30 – 40 cm, pa svakih pet šest metara. Da otkačiš. Da dete dobije potres mozga. Pa, u manjim ulicama, gde je problem parkinga nerešen, kola parkirana do fasade. Znači, morate biti pravi madjioničar da savladate sve prepreke, pomoću raznoraznih trikova a da ne povredite dete. UŽAS!

Niko ne misli na invalide i dečija kolica, definitivno. O tome sam već pisala, sigurna sam. Znate i sami da u 90 % zgrada invalidi ne mogu da udju, a probijanje po uličicama je onemogućeno. Ko je za to kriv?
Niko, naravno, jer za sva važna pitaja u našem i vašem gradu, NIKO NIJE KRIV.

***

U mojoj ulici, srušena je kuća pa se na tom placu zida zgrada. Kuća, koja je ostala do tog placa, pretrpela je ogromna oštećenja, tačnije, ceo zid od spavaće sobe je urušen. Bilo je to i na televiziji.
Izvodjač radova je OBEĆAO, mrtav hladan, da nema nikakvih problema, da će čoveku nazidati zid i gotovo, tačka.
Prošlo je od tad, otprilike dva meseca, nova zgrada se već nazire, a nazire se i nameštaj u spavaćoj sobi kuće koja je stradala. Koga za m*da? Inspektore ili onog debelog, zadriglog lažova koji je obećao novi zid?

***

Ima još, nije tako strašno, ali me nervira.

Kapija ispod zgrade u čijem dvorištu ja živim, mora da se otvori širom, da bi gospoda, koja imaju džipčine, mogla da izadju iz svojih garaža. Naravno, otvore kapiju, izadju i ostave je tako razjapljenu.
Ne mogu da verujem da su takve lenčuge da izadju iz svojih kola i zatvore je. Svaki dan, JA, BAR TRI PUTA, zatvaram kapiju za lenčugama, samo zato, što tako razjapljena pruža priliku i lutalicama dvonožnim i četvoronožnim a i lopovima, pregled dvorišta i stanova koji direktno gledaju na ulicu.

***

Neću vas više daviti, jer idiotizama ima na pretek.

Ima i lepših tema, pa ću malo da se „hvalim“!

Sve u svemu, počeh o pomoći invalidu! Svaki dan učinim bar jedno dobro delo. Ili pomognem nekoj staroj osobi da nosi tešku torbu, ili prevedem nekog preko ulice, ili pomognem pri silasku niz stepenice u pothodniku invalidu, jednostavno, sve tražim pogledom onog kome je pomoć potrebna. Da li je to baš normalno? Ne znam, ali znam da, isto tako, nahranim bar jednog psa lutalicu, sipam im vode na jednom ćošku gde stoji posuda, a i ovde imam crnu macu, koju hranim.

E, pa, to sam htela da vam kažem! 😀

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

24 thoughts on “IDIOTIZAM”

  1. E neka si nam rekla 😀
    Sve ovo je odraz našeg vremena, društva, kulture i šta ti ja znam, a to za kolica sa malom decom, zamisli mene sa bliznakinjama u kolicima i još troje za ruku… pa šetaj gradom…. sutra malo….

    1. Morala sam, inače bih pukla. Još milion stvari bih mogla da kažem a koje vi već i znate, no, ne vredi. „Silni“ su jači a mi, raja, trpimo i kukamo. Treba da se digne kuka i motika, ili… ne znam, nije dobro.
      Muke Tantalove, ma i kad si zdrav i prav, pogotovo kada pada kiša. Em rupa u trotoaru punih vode, em, ako staneš uz ivičnjak na semaforu, okupan si od od glave do pete, a ako staneš dalje, ne stigneš da predješ na drugu stranu. A tek sa kolicima, užas!
      Malo se izjadamo pa nam lakše! 😉

  2. Čini dobro i nadaj se dobrom … to ovde bas ne vazi …ali cini ti dobro i osećaj se dobro … a zaista je to lep neki osecaj

    1. Pomoći drugom, od srca, čini čoveka zaista srećnim. Osetim ja to svaki dan i to je ono što mi život čini lepšim.
      Jako puno ima neosetljivog sveta. U banci, niko neće propustiti trudnicu ili ženu sa bebom u kolicima, pa i za to moram da reagujem. Nadignem dževu u istoj, tako da bude sramota i službenice, koje kao „nisu videle“ trudnicu ili bebu, pa ih odmah pozivaju na red a bogami i ostale, dobrodržeće „momke“ i „devojke“. Jednom je jedan deda zamerio gospodji koja je došla sa unučetom u gužvu (ko bi normalan to uradio da zaista ne mora), što ide preko reda, rečima: e, pa, mogao sam i ja povesti unuka i ići pre svih. Pa što niste, odgovorila mu je baka. Bake i deke, oni nemoćni, sede i čekaju svoj red, jer, kako i sami kažu, i kod kuće bi isto tako sedeli.

  3. Повратни пинг: IDIOTIZAM | www.blogovnik.com
  4. Dudo, tekst je više nego odličan. Zbog cerebralne paralize imam status OSI osobe-lak sam slučaj, hodam sa štapom, srećom pa je bila blaga CP. Sa štapom sam stajala u redu u domu zdravlja, ispred šaltera punih 25 minuta nedavno. Niko, bukvalno niko se nije sklonio, niti mi dozvolio da dođem preko reda. O pošti da ne pričam. Hvala što si pokrenula baš ovo pitanje. Hvala i za inspiraciju za neki budući post.

    1. Rado, ne bila ja JA, ako ne pokrenem neku inicijativu o stavljanju tabli na svim mestima gde mora da se stoji i čeka, KO SVE IMA PREDNOST? Kome ne odgovara, može da se okrene i ode. Sramota me je takvih ljudi, zaista. Prvo krećem od moje banke, tj. INTESE, zato što sam svaki dan u njoj (sem nedelje). E, videćeš! Muči mene to sve jako, tim pre što bi pomogla gde god mogu i rado to činim. Prosto mi je duševna hrana i osećam se kao devojčica, kada učinim nekome pomoć.
      Hvala ti Rado na podršci! 🙂

  5. More Dudo bre 🙂 Ja od kako imam tromb ne ‘ebem ni babe, ni bebe, ni Boga oca 🙂 Nikome ne ustajem 🙂 Grozna jesam, priznajem, ali šta ću, boli me noga, ne smem da stojim u mestu… Ko zamerio, zamerio.. ja rekla 🙂

    1. Izvinjavam se Dudi što odgvaram na ovaj način… ali Labilna nisi ti kriva, ako recimo govorimo o gradskom prevozu. Vlast nas dovede u takvu situaciju da moramo da „grizemo“ jedne druge. Naguraju po 300 ljudi u jedan autobus, na posao, školu, dom zdravlja, svi sa svojim mukama, i onda je dovoljna iskra. Putovao sam svuda, nigde ti nemaš da ljudi stoje u gradskom prevozu, u Engleskoj ako su sva mesta zauzeta kontrolor ne pušta više putnike unutra, niko ne stoji, ali za 3 minuta stiže drugi doubledecker. U Beču isto…
      ne znam ko je rekao pre neki dan kad je tonuo Titanik u čamce su puštali žene i decu a kapetan i džentlmeni su tonuli sa brodom, kad se nasukala Konkordija, prvo je pobegao kapetan i oni starci i muškarci, gazili po deci i po ženama… a razlika je samo 100 godina… e, to je taj trend gde nema više Boga ni ljudskosti…
      Opet se izvinjavam što sam eto uzeo pravo da reagujem…

      1. Alex, zaista nema potrebe da se izvinjavaš, ako se nadopunjuješ na temu. Pobogu, ovo je naša svakodnevica.
        Rekoh i ja Labilnoj da nije kriva što je bolesna i što mora da sedi.
        A kod nas je užas u prevozu. Veruj mi, drago mi je što je Novi Sad „mali“ pa za sat vremena stigneš od centra, gde god da kreneš. Ili, ako je baš neko nevreme, možeš i taksijem, do nekle, dokle ti novčanik dozvoljava.
        Svako ko nije u „normalnom“ stanju a očigledno je, treba da ide preko reda, nemam ništa protiv.
        Ja upozoravam radnice na šalteru da ima trudnica i žena sa bebama i malom decom, koje odmah puštaju preko reda.

    2. Labilna, ti si opravdan slučaj. Zamisli klince, koji okupirau autobus i tako se bezobrazno guraju do praznih klupa, a sede po sedam časova u školi. Ma, djubrovska posla.
      Dižem ja njih sa sedišta, ako ima neka jako stara baka ili deka. Da vidiš kako ih postidim, tako da ustaju bez reči.
      DUDU ZA KONTROLORA!!! 😀 Bila bih gora od Šicera, majke mi, ali bih prethodno morala da savladam bar jednu borilačku veštinu! 😀

  6. Duda ne bi bila Duda da ne „isteruje“ pravdu. Ako, tako i treba, jer smo postali tako nekulturan narod, bezosećajan, a da ne govorim o nevaspitanju dece (nek su živa i zdrava) ali takvo su vaspitanje poneli iz kuće. Evo i ja često putujem autobusom Zabela-Požarevac, nije daleko 3-4 km, ali u autobusu većinom sede deca, jer brže zauzmu mesta. Kada to vidim, veruj, i ja, kao i ti ne mogu a da ne reagujem, mada primećujem da drugima to ne smeta. Lepo od tebe što si uvek spremna da pomogneš kako ljudima tako i životinjama, kamo sreće da je više takvih…

  7. Dudo, imaš moju punu podršku. Ima puno stvari koje se mogu učiniti, ne koštaju puno a mogu mnogo da znače.
    Možeš li ti da se obratiš Novosadskoj TV a mi ovde u BGD, Studio B i da im predložimo da više puta ponove apel svim bankama, poštama i domovima zdravlja da uz šaltere okače obaveštenja o pravu prvenstva trudnica, majki sa malom decom i invalida.
    Lepo i jasno pišeš pa predlažem da sročiš neku vrstu peticije Ministarstvu prosvete s predlogom da u program osnovne škole uključe i kulturu ponašnja dece, poštovanja starijih i dr. Škola nije samo obrazovna već i vaspitna ustanova. Ako su zatajili rodizelji, može bar škola nešo da učini. Tu peticiju bi mogli da potpišemo svi mi zainteresovani blogeri i da je zajednički pošaljemo.
    Što se tiče onog peska i rupa po ulicama, možda ne bi bilo loše da pošalješ mejl vašoj komunalnoj inspekciji, ispričaš svoj doživljaj sa mladićem u kolicima i da zahtevaš da kažnjavaju sve investitore koji na javnoj površini ostavljaju šut.
    Svojevremeno sam imala čast da upoznam mladu ženu u kolicima sa atrofijom u završnoj fazi , posle razgovora s njom, cele noći nisam mogla da spavam. Obavila nekoliko razgovora sa urbanistima, komunalcima i dr, rekla sam im da smo nehumano društvo i tražila da bar da glavnim raskrnicama sa malo betona omoguće lakši prelaz svima u kolicima, da se na ulazu u škole i dove zdravlja sazidaju prilazi kolicima , jer ne mogu svim sstepenicama . Trebalo je dosta vremena dok se to uhodalo.
    Ponekad imam utisak da mnogi hodaju kao slepi sa zdravim očima i treba samo neko da ih malo lupi po glavi da stvarno progledaju.

  8. Saveta, hvala ti na savetima i predlozima, sigurno ću učiniti sve što je u mojoj moći. Pored Novosadske tv, postoji i RTV, pa ću videti i sa njima, a banci ću posebno pisati! Komunalci uglavnom naplaćuju kazne za neočišćen sneg ili, ako si zalepio na staklo reklamu za svoju prodavnicu (a pri tome u kvadraturu portala ne ulaze vrata i bočna stakla izloga) a prelazi 50 % površine iste, Za nedovršen posao u vezi sa izvadjenim kockama, NIKO NIJE KRIV, Već znam odgovor! Poslagala sam ih sama, koliko sam mogla da ih uguram u pesak, da bar kolica, koliko toliko, mogu da predju.
    Hvaka ti još jednom! Moramo nešto učiniti da pomognemo tamo gde možemo ili bar da pokušamo! 🙂

  9. Dudo, ovo ste sve i te kako pogodili. Ja svakodnevno dobijam fras kada krenem u parkić sa malenom u kolicima. Rampe koje su napravljene za kolica su nestvarno strme – mislim da ljudi u kolicima ne bi mogli sami uz njih sem da ih neko gura; pa te silne rupčage, parkiranje na sred trotoara – nebrojeno puta sam morala kolicima posred puta da idem i da držim dah da nas neki auto ne opauči; te pesak i kojekakav krš na ulicama. Već se nerviram. Ono što bi trebalo da bude opuštajuća šetnja postaje noćna mora dok ne stignemo u parkić. Haos…

  10. Breskvice, vratih se konačno, posle silnih peripetija sa wordpressom i e mail adresom. Morala sam da je menjam. Sada je sve ok i počinjem sa „nadoknadjivanjem gradiva“. Pozdrav!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s