IZLET NA SELO

vojvodina-ravnica-300x185salaš

Juče, na googlu, obećali sunčano vreme, te smo i mi obećali zetovoj familiji da ćemo ih posetiti. No, sunce se jeste promolilo i „grejalo“, jedno pola sata, zatim se spustila neka izmaglica, pritisla hladnoća, pa smo Lole i ja šetali, šetali, šetali, čekajući ostatak familije da se probudi. Tri puta sam se vraćala u stan da se doobučem i preobujem. Smrzla sam se kao…, da ne kažem šta, na ledu!

Starija ćerka mi je poslala poruku da se Hambo razboleo i da ga vodi kod veterinara. Nešto se zagušio i dobio koktel od 4 boce. I on je bio u ekipi za selo.

Mladja ćerka i zetonja su prvo pokupili stariju i Hamba, zatim Loleta i mene. Jedva se smestismo. Em bebino sedište pozadi, njegova oprema, naše jaknetine, tašne, njih dve pored njega, a napred zet, ja i Hambo kod mene u krilu. Ne može siromaško da se smesti. Neispavani i on i gazdarica, nešto kašlje, guši se, stajemo nekoliko puta da piški i vozimo se po tmurnom i odvratnom danu.

No, meni ne smeta da gledam u Vojvodjanska polja. Obožavam da gledam zemlju i zelenilo. U nedogled! Naročito volim salaše, to već znaju i vrapci! Obradjena polja, negde samo zemlja, negde niklo žito ili šta je već. U to se baš ne razumem dok je tako nisko i samo zeleno.

Orao, u retkom žbunju, čeka svoju žrtvu. Već mi je žao, ali, šta da se radi. I on će biti nečija!

Prolazimo kroz Zrenjanin. Bila sam dva puta u životu, ali nemam pojma kojih je to bilo godina. Ništa ne prepoznajem, naravno. Stižemo u Topolovac. Nedeljom, u svakom selu, mir i tišina. Naravno i ovakav, tmuran dan je učinio tišinu još većom! No, društvo u kući, veselo. Vrućina! Posedasmo oko stola, uz rakijicu, obavismo ručak. Loleta opet vodimo u šetnju, ćerka i ja. Gledamo ulicu, pa kao da nema kraja. No, stigosmo do poslednje kuće uz baru. Puna je patuljaka, Snežana ih čuva, mali buldog, velika žaba na sred jezerceta, a na vrhu brda od kamenja, kočija sa konjima! Veze sa vezom nema ništa! Žaba je veća bar četiri puta od konja. Veštica sedi na ogradi, patke i labudovi, obavezni! Naravno, ne pravi! Vraćamo se nazad, pakujemo prnje i u sledeću posetu.
Tek po koja voćka je procvetala, uglavnom su sve napupile i čekaju sunce da se pojave cvetovi u svojoj lepoti.

Divna, prostrana kuća, topla. Stajem uz kaljevu peć, ogromnu, da osetim toplotu koja se širim mojim ledjima. Bebac se igra na podu. Gmiže, podiže se polako uz fotelju, ispituje je. Mi, odrasli, galamimo, svako za svoj račun. Posle posluženja, odlazimo u treću posetu, ka kući! U Zrenjaninu nam je poslednja stanica. Baka! Ima 85 godina, ima memoriju bolju nego svi mi zajedno. Priča 200 na sat, skoro da joj zavidim!

Beba, nervozan, nedospavan, Hambo je uspeo da mu ukrade igračku, izgrize je, što je nama dobar znak da mu je bolje. Celim putem nazad, prespavao je na mojim nogama, a bebac je zaspao na sredini puta.

Usput gledamo stado ovaca na ispaši, stado krava, živinu koja slobodno trčkara i koju ne pogadja to što proleće još nije stiglo, VAISTINU!

12260511584fc34eff565f1311956945_300x190

Vratismo se svojim kućama, umorni. Nije lako ići u goste, ali je velika prednost, zato što možeš da odeš kada hoćeš!

Divni i prijatni ljudi!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

11 мишљења на “IZLET NA SELO”

  1. Повратни пинг: IZLET NA SELO | www.blogovnik.com
    1. Ništa mi ne govori. Ja nemam kola već silne godine, tako da sam vezana za kuću, a autobusom negde ići, to je totalno bez veze, pogotovo kada su ovako kratke posete.
      Jedva čekam lepo, toplo, pa onda na selo, da uživamo, slušamo ptičice, uzivamo u divnom, čistom vazduhu. Volim selo i mislim da sam jako osakaćena tim što nisam imala baku i deku u istom. Svi doselili davnih dana u Novi Sad, tako da, eto.
      Sindžo, čim otopli, put pod noge! 😀

  2. Zamisli, volela bih da pojedem nešto ko sav ostali svet. Indijsku kuhinju na primer, vojvođanasku domaću kobasicu, beli luk, ciganske šnicle, mljac…:) 🙂 :),, Ako sam pogrešila nedeljni ručak imala sam druga voleo je šta spemim ala smo klopali…Mljac…

    1. Dobro mi došla! Ne znam gde živiš, ali ni ja se ne hranim baš vojvodjanski. Više je to nekako na brzaka, jer, ne volim da kuvam ništa predugo. Da imam bolji stomak, prešla bih na presnu hranu. Ovako, moram jako da vodim računa kako i šta slažem ili završim, znaš već gde i bog zna koliko puta. 😀

          1. Draga, vešto ste izvrnuli rečenicu. Već ste mi servirali jelovnik, verovatno ste dali dva zlatnika.
            Moj izbor nikada nije bio na žalost, malo je mojih izbora.
            Ali sam muški svaki podnela.
            Oprostite gospođo, ali srela sam mnoge koji nemaju muda, ali bi ih hteli od drugih…

  3. Draga moja, sada si ti pogrešno razumela rečenicu. „Tvoj izbor“ se odnosio na odluku da mi ne pričaš o svom jelovniku! I ne bih se više prepucavala oko muda, jer, imam i pametnijeg posla.
    Pozdrav!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s