NEDELJNI RUČAK

fotka neke klope sa interneta
fotka neke klope sa interneta

Danas mi je postalo jasno da nedeljni ručkovi, kod mene, više nikada neće biti onakvi, kakvi su bili dok nije bilo bebe. Jednostavno, nemoguće je! No, sve je to život.

Juče sam rešila da okupim društvo na ručku. Znate da sam se preselila i ceo moj život se odvija u kuhinji, jednoj sobi, malom antreu i kupatilu.

U sobi je i trpezarijski sto i ugaona garnitura (koja se pretvara u bračni krevet da bi bebac imao gde da se „mulja“ i puzi), bebin krevetić ali i ostali delovi nameštaja. Puna soba, kao oko.

Starija ćerka radi u trafici do smene, tj. dok moj zet ne ode da je smeni. Stiže ekipa sa bebom. Ja prihvatam njega, stavljam ga u stolicu i hranim, dok mladja ćerka i zet ručaju. Mali gleda bebi kanal, smeje se i njupa. Njupa sve od reda, samo otvara usta a ja tovarim. Umoran je, jako mu se spava. Prvi pokušaj uspavljivanja: zamračivanje sobe, totalno. On u krevetiću, iznad njega ona vrteška sa muzikicom i nekim ribicama. On se zevzeči, priča kroz varalicu, ništa odredjeno. Smeje se. Odustajemo. Vadimo ga iz krevetića, on se smeje. Igra se na krevetu. Ovih dvoje, matorih, već je zauzelo poziciju na bračnom, tako da se njih troje smeju i igraju. Beba trlja oči, spava mu se. Opet pokušavamo da ga uspavamo. Opet zamračivanje i opet ćorak. Zaboravih da spomenem Hamba, koji se uspali naročito kada vidi bebu. Voli ga jako i stalno bi da ga liže. Divno ih je gledati zajedno. Beba pravi grimase i smeje mu se, a kada ga pitamo kako kaže kuca, od izbaci jezik i kaže ono „prrrrrr“, sa sve pljuvačkom. Neki novi lavež!

Zet odlazi kolima na posao, stiže moja starija ćerka, seda da ruča, pa i ja sa njom. Mali opet u krevetiću. Ustajem sto puta da ga namestim, jer nabije glavu u mrežicu kroz koju gleda tv, mama mu leškari na krevetu, smeje se, opuštena, a ja turbo.

Mali kenjka, uzimam ga, smeje se. Tažak je kao tuč, tako da nošenje klinje od 11 kila i 700 grama, uopšte ne traje dugo (26. marta puni 10 meseci). Ruka mi je već stradala od njega, tako da uskoro sedam sa njim, ljubim ga, mazim, golicam, no, njemu se spava i dalje i sve je gore.

Bebina mama konstatuje da je vreme da krenu kući, jer će mališa podivljati i početi da urla.

Njih dve ustaju, pakuju se i odlaze.

Meni na tanjiru ostaci hladnog ručka. Gubim volju i odustajem. No, sve u svemu, srećna sam što su bili i dobili za ručak ono što su poručili.

Mališa je spavao sat i po, probudio se, plakao, onda je okupan, večerao, i ponovo legao da odspava svoj noćni san, još pre pola osam.

Treba da se naviknem na nove uslove ručanja. Hoću, sigurna sam!

Samo da su oni meni zdravi i da lepo ručaju! Ljubi ih majka!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

15 thoughts on “NEDELJNI RUČAK”

  1. Повратни пинг: NEDELJNI RUČAK | www.blogovnik.com
  2. Важно је да су живи и здрави…а тако се ручало и у мојој породици док су сестрина деца била мала.

  3. Dudo – nedeljni ručak – sa supom u kojoj plivaju knedlice, obavezno nešto sa mesom i salčiči ili štrudla… moja majka je bila mađarica i to je bio ritual. I posle kad smo svi radili i stigli unuci, ručkovi su bili ručkovi, nije se dolazilo na smenu, a bebe su bile u kolicima…
    …a onda je došao Milošević i uveo nas u nebesku svetlu budućnost…
    Dudo, neka ti je on živ i zdrav, a pri pomisli na njega i hladno jelo nije tako strašno 😀

  4. Samo napred Dudice. 😀 Tako je i moja mama dok je imala samo jedno unuče, ali da vidiš tek kasnije šta je jurnjava kad se „nakupi“ dečurlije. Veselju nikad kraja. 😀 Ljubim te. :*

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s