JA, MATORA JEZIČARA

_sp-svadja-sa-fatom

Mesto dogadjaja: Banka.

Ulazim i stajem u red ispred šaltera na kome piše PLATNI PROMET (samo za pravna lica), kao i svaki bogovetni dan, sem nedelje.

Ispred mene jedna devojka završava posao i šalterska radnica me obaveštava da odlazi na doručak i da predjem na sledeći šalter. Meni malo neprijatno, zato što i ispred tog šaltera fizička lica stoje u redu, no, ne pišem ja pravila. Šalterska radnica mi pokazuje rukom da pridjem.

U tom momentu, zagrmi neki glas iza mojih ledja: ŠTA JE SAD OVO? Ja se okrenem i objasnim mu šta se desilo, na šta će on:
– A ti MATORA, odmah krenula preko reda!!!

Meni se spustile roletne, udario mi pritisak u vrh glave i viknem: Da li si ti normalan, budalo jedna!

On: Pazi kako sa mnom razgovaraš!
ja: JAAAAA, da pazim kako sa TOBOM razgovaram, ma nemoj, nikada u životu nisam uletela preko reda, žena sa šaltera me je pozvala da dodjem!
On: Aha, bezobrazna si MATORA!
Ja, prilazim šaleru, tresem se od idiota i komentarišem na glas prostakluk i bezobrazluk, na šta ova iza šaltera samo prevrće očima. Besna sam što me niko nije uzeo u zaštitu.

U tom momentu, seda na stolicu onu praznu, direktorica banke i pita ko je na redu. Zna se, drekne onaj mamlaz: JAAAAA, i prilazi šalteru, na šta mu, devojka koja je stajala iza mene na PLATNOM PROMETU reče:

A da se ja sada izerem na tebe kao što si ti na gospodju, jer ti stvarno ideš preko reda, na šta joj odbrusi, mamlaz: TIIIII DA ĆUTIŠ, DOŠLA SI POSLEDNJA!

Besna sam kao ris! Stojimo udaljeni jedan od drugog, oko metar i po.

On nastavlja: i tako ti MATORA, preko reda!

Ja, popizdela, kažem mu: ma ti nisi normalan, totalno i kako te nije sramota da tako pričaš sa mnom, mogla bih mama, a možda i baba da ti budem, na šta mi je odgovorio: ZABOLE ME!

Ja gundjam, ne sećam se šta a on opet: Ala imaš jezičinu, MATORA, a ja njemu: A TI KAO NEMAŠ, MA SRAM TE BILO!

Vrhunac priče je bio kada mi je rekao: VIDEĆEMO SE MI NAPOLJU!

E, sunac ti jebem, pomislim ja i dreknem: HOĆEMO SE TUĆI, A, na šta je on sagnuo glavu i rekao tiho: nećemo se tući!

A ja, u popizdu: A ŠTO SE NE BI TUKLI, A, HAJDE DA SE TUČEMO, HAJDE! I bila sam spremna, da mu zavrnem, znate već šta, da mu iskopam oko, da mu odgrizem uvo, samo zbog nevaspitanja, djubre jedno balavo!

Završio je posao na šalteru pre mene i izjurio napolje. Nisam mogla da dočekam da i ja budem gotova i trk za njim, medjutim, nisam imala sreće. HRABRI MOMAK je pobegao, glavom bez obzira, jer, pretpostavljam, pomislio je kako MATORA baš i nije pri sebi, ili možda ima crni pojas peti dan, ili, ono što bi mi najviše „leglo“, da se ipak postideo i odjurio.

Ne mogu da verujem KO VASPITAVA TAKVU DECU?

Taj momak je izgledao jako lepo, zgodan, lepo obučen, ali, šta mu to sve vredi.

***

Sutradan u banci, komentarišem sa službenicom prethodni dan na šta mi je rekla da je to što se desilo meni nije ništa, šta se sve tog dana dešavalo u banci.

Izgleda da su tog dana PUŠTALI LUDAKE U GRAD, moj je zaključak!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

15 thoughts on “JA, MATORA JEZIČARA”

  1. Повратни пинг: JA, MATORA JEZIČARA | www.blogovnik.com
    1. Rado, to znači samo jedno: uzdaj se u se i u svoje kljuse, ma kakvo bilo.
      Ove sirotice iza šaltera ne smeju da beknu, ali zato, svi ostali iz reda, mogli su stati na moju stranu. Ma, svi se boje svoje senke, a kamoli ovakvog jednog nadrndanog!

  2. Dok sam citala, vec sam bila u panici da ni je na kraju i pistolj izvadio, danas me nista ne cudi, ako se ubijaju zbog parkinga zasto ne bi i zbog stajanja u redu…. sve je otislo do djavola, strsno, tuzno i potresno… 😦

  3. Miro, na žalost, teško je odćutati takvom bezobrazluku. Ja bih na dupe progovorila, ni ne pomišljajući na posledice. Šta da radim, ne mogu protiv sebe! Mora da i izgledam odvratno kada sam tako besna, kada odustaju od tuče! 😉

  4. E, Neno, stvar je to vaspitanja. Ja znam da moja deca nikada ne bi tako odreagovala. A što se tiče tiranstva, tu si u pravu, nogom za vrat, a kako gledam Sulejmana, dodje mi žao što su tako kratko bili kod nas. Trebalo je još toliko da se naučimo pameti. Da vidiš kako su zakivali za uši prevarante na pijaci, koji su zakidali na kvalitetu i kvantitetu. Da nam je malo kadije…, e, gde bi nam bio kraj!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s