OPET jedan, ali, ružan…

snovi

Možda vam i dosadim sa snovima, ali, bolje i o tome da pišem nego o virusu, sa kojim se „hrvem“ već dve nedelje: hoće da me spapči, neće da me spapči. E, već mi je dozlogrdio.

Elem, pre neki dan, ustanem i, umivajući se, pade mi na pamet san koji sam odsanjala, nešto kratko, ali, čudno.
Sanjala sam svoju bivšu svekrvu sa kojom nemam kontakt sigurnih 18 godina. Da, živi u Novom Sadu, ima dve unuke od pok. ćerke i dve unuke od živog sina. Ali, ove druge dve je ne zanimaju, uopšte. Ne gleda ih i ne čuje se s njima. Sve posle razvoda njenog sina i mene!
Znači, sanjam je kao užasno malu ženicu, ma meni do struka. Ja sve ne verujem kako je mala i imam utisak da sam ja na nekoliko stepenika iznad nje. Javlja mi se sa osmehom na licu a ja, zaprepašćena, pitam je, kako to da se tako skupila. Ona mi ne odgovara, samo joj osmeh na usnama.

I tako mene okupira taj san, tim pre što je uopšte nisam ni spomenula, ni pomislila na nju a znate kako ja sanjam. Uvek mi se nešto izdešava u zbilji i to odsanjam u drugoj verziji.
Kod naše knjigovodjice ispričam san i kažem joj, kako mi nije jasno zašto sam je sanjala i da moram malo da razmislim.

Nisam dugo čekala na odgovor. Srela sam njenu unuku od pok. ćerke(koju se baka othranila posle mamine smrti), mladju, koja mi se jako obradovala (mada je odrasla više kod mene i moje dece, nego kod svoje jadne, bolesne, majke), a isto tako, nije znala godinama da mi se javlja. Sva je bila slatka, srdačna, pričale smo o njenoj kuždravoj kosi, o poslu, o stanovima (podelili stanove, a moje dece opet nigde nema), pa se odjednom uozbiljila i upitala me: Znaš li da Krle ima rak pluća? Ja se skamenila. Pitam, tvoja baka? a ona počinje da plače, ja je grlim i tešim, da, dobiti rak u 83 godini i nije nešto strašno, zato što se ćelije sporo razvijaju u tim godinama a sem toga, dobre je godine i doživela, obzirom da je u 6 meseci sahranila ćerku, muža i majku (1994.)
I eto, bi mi žao i male i bake, pozdravila sam je i poželela da se ne muči a od nečega se mora umreti u tim godinama, mada, može lako da se desi da umre i od starosti, zar ne?

Pozdravismo se i bi mi jasno zašto sam sanjala bivšu svekrvu.

Rekoh li vam da smo se nas dve slagale, verujem, kao ni jedna snaja i svekrva, na svetu? Dizala me je u nebesa (bez lašne skromnosti, imala je i zašto), nikada mi se nije mešala ni u šta, ali, bila je privrženija ćerki, što je i normalno, kao i njenoj deci! Moja deca su više volela moje roditelje, ali su rano ostale bez njih.

Svejedno, bez obzira na prošlost, nema dana da ne mislim na nju i devojku od 29 godina, koja će svoju baku da neguje i sahrani.

I to je život!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

13 мишљења на “OPET jedan, ali, ružan…”

      1. Zoko, ja uvek odsanjam ono što mi se izdešavalo prethodni dan ili sam mislila na nekog ili pričala sa nekim, a ovo sa njom baš me začudilo, no, eto, dobila sam odgovor. Očigledno smo još uvek povezane „mentalno“. Često me sanja, rekla mi je unuka, verovatno je peče savest. Nisam zloća, ali i treba da je peče, jer, nepravedna je prema nama trima, ničim izazvana nepravda. To što ona voli svoga sina je normalna stvar, ali nije morala da zaboravi svoju krv, svoje unuke. No, Bog se postara da svako dobije ono što mu sleduje! Kažem, nisam zloća, ali, treba „svakom po zasluzi“ da ne ostane dug nekom ko zaista nije zaslužio.

  1. Eto, šta ti je život, toliko godina se niste videle, kažeš, volela te je i došla ti je u san, i nakon toga si srela njenu unuku da te obavesti da je obolela od raka. Svejedno, tebi je žao, jer ni njoj nije bilo lako, posle svih nedaća koje je doživela. Mogu ti reći Dudo, da i ja u zadnje vreme baš često sanjam, svakojake gluposti, pa sutradan na Googlu tražim tumačenja na Sanovnicima…

    1. Neće mi Neno pokvariti raspoloženje, jer sam ja prešla preko svega i pomirila se sa sudbinom, ali, negde, u dubini duše, žao mi je moje dece što, pored žive bake, nemaju nikog. Ni oca koji ih posećuje, zove, ma, nikoga. Jedino moju familiju imaju! Sve je to žalosno!
      Ja sve delim sa prijateljima, kao što si primetila, i lepo i ružno i veselo i tužno! 🙂

  2. Pa sad… ako ima 83 godine…
    Doduše, u njenom slučaju se ne može raći da je išlo po redu ali… iako se život uvek čini kratak, lepe su to godine za doživeti.
    A veza čoveka, njegovog mozga, sna i života… još dugo će to biti velika nepoznanica i za medicinu i za nas kao ljudski rod uopšte.

    1. Breskvice, verovatno si mislila i na ljubav bake prema unucima! 🙂 Nisu imale tu sreću, zaista, žao je i meni, a njima nije, zato što i ne znaju za tu vrstu ljubavi. Ja sam je imala od obe bake.
      Da, mojih roditelja se moja ćerka mladja, jedva seća. Imala je samo 6 godina kada su otišli na onaj svet!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s