LIFT, koji nedostaje

vrata od lifta

Ovako izgledaju vrata od lifta. Vrata k’o vrata! Ista, već godinu dana. A šta je iza tih vrata, to je veliko znak pitanja.

U zgradi, u kojoj žive moja deca, a gradila je MAGMA, imena ne znam, ne zamerite, useljena je prošlog decembra, sa velikim kašnjenjem. Grejanja nije bilo, no, rešilo se nekako. Moji žive na prvom spratu, ali ne običnom prvom spratu, nego na visini redovnog drugog sprata a možda i više, zato što su u prizemlju oni užasno visoki lokali, koji su u sirovom stanju, tj. gradilište je u njima, ali niko tu ništa ne radi.

Reći ćete: super, na prvom spratu su! Aha, da probate mog unuka da nosite dole, do kolica, onako u debeloj zimskoj jakni, on u skafanderu, klizi, a pri tome još imate i ćebe u ruci koje morate staviti u kolica da mu bude toplije dok bude u šetnji i spava na svežem vazduhu, pa onda da vas pitam, šta kažete, kako je sve lako. Budem mokra, da mi sve curi niz ledja, a da ne kažem kako su mi i gaće mokre. Strašno!
Ko god je danas bio u hodniku, mogao je da sluša moje psovke ukućene idiotu, koji još uvek nije osposobio lift, koji je proćerdao pare svojih klijenata i usudio se da počne i novu zgradu da zida, do ove, koju nije završio. Nije mi jasno, kako takvi ljudi žive? Kako spavaju? Kako su na slobodi, još uvek?
Ja sam poželela da ga obesim, znate već za šta, ili da mu uvalim bar petoro sitne dece koja žive na ovom ulazu, ODJEDNOM, da ih raznosi po spratovima. Nemam reči. Kičma mi je otišla u majčinu!
Bebac nam je vrlo napredan, mašala, ima 11 kila i 78 cm je dugačak i sutra će da napuni 8 meseci. Znači, nema šanse da ide sam.

I onda nas dvoje šetamo, sat vremena, on spava, i onda dolazi onaj „lepši“ deo, kada se mališa probudi i treba da ga odnesem u stan. On sladak, raspoložen, nasmejan. Ja mu uzvraćam to sve, jer, nije dete krivo što ima idiota na ovom svetu. Otkopčavam se, njega uzimam, ne znam, ni sama kako, nosim ga gore i osećam znoj, ponovo. Mališa mi klizi. Levom rukom ga opasujem oko grudi, desnom ga držim izmedju nogu, a kičma mi se savija, savija. Jedva uspevam da se dovučem do njihovog stana, bebac stebnje, ja uzdišem, hukćem, podižem levu nogu da ga malo naslonim da bih mogla da otključam vrata. Ulećem u stan, sedam na klupu pored i ‘ebem majku i oca i sve po redu i liftu i idiotu i sebi, odrtaveloj i matoroj, kako nisam u stanju da nosim dete. Jedva dolazim do vazduha, izuvam čizme, i malog, onako polusavijena, odnosim do kreveta, skidam ga. On se smeje, nešto mi priča i razvlači mi usta u osmeh. Ljubav moja velika!!!

Eto, to je bilo danas, a bilo je i pre neki dan, a biće opet. Neverovatno! I pitam komšiju šta kaže KRETEN, kada će pustiti lift u pogon, on mi odgovara da nema šanse ni da ga postavi, a kamoli pusti u pogon. Znači, svi su idioti koji su platili svoje stanove, platili poreze a njemu niko ništa ne može.
Čudo jedno u državi Srbiji!

A probajte vi da ne platite samo porez na vreme, za nekretninu, pa ćete videti koja će vas kamata opaučiti po novčaniku.

Zapamtite dobro, firma se zove MAGMA, da slučajno ne uletite u njegovu zgradu!

PS: Ovo sve se dešava, kada moja deca nisu kod kuće, inače, ne bih ja sama nosila bebeca.

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

19 thoughts on “LIFT, koji nedostaje”

  1. velika je muka i briga nositi malo dete stepenicama i slažem se da je tip kreten. ali, s obzirom da je zgrada useljena, verujem da je dobio upotrebnu dozvolu a kako je mogao da je dobije, ako nije stavio lift u pogon, pa prema tome, odgovoran je i opštinski-gradski organ uprave koji je izdao upotrebnu dozvolu i njih treba pitati za zdravlje

  2. Повратни пинг: LIFT, koji nedostaje | www.blogovnik.com
  3. Strašno!
    Pa još, kako je bolesnima, ili nekom invalidu?
    U blokovima ima nekoliko nedovršenih zgrada, ulica Dr Ivana Ribara, dve zgrade nisu ni useljene, propadaju, a neke su useljene, bez lifta. GP Rad. Lift je skup, zar niste primetili da se sve više grade stambeni objekti u osnovi veće površine sa četiri sprata, da ne bi morali da imaju lift.
    Živeo moj stari lift, stari, ali radi, da ga ljubim u prljava i išarana vrata 🙂

    1. Neno, živela sam u jednoj takvoj 13,5 godina, na mansardi, odnosno 3 + mansarda + potkrovlje. Džukelska posla. Dojadilo mi teglenje na četvrti i omatorila sam.
      Ne mogu ja to ni da opišem kako izgleda teglenje bebe i kolica. Čuvale smo bebu od 5,5 meseci, moja prija i ja, pa smo zajedno nosile bebu u kolicima, a kada sam bila sama, onda sam to sama uradila. Ali, bio je divan novembar, nismo bili tako natrpani garderobom. Ovo je mučenje. I moja ćerka hoće da umre. Treba tegliti malog od 11 kg, + garderoba.
      U Novom Sadu, ima mnogo nedovršenih zgrada, a ima i ovakvih kao ova Magmina, gde ne rade liftovi. A kako su dobili upotrebne dozvole, verovatno uz koverat ili na „časnu reč“ da će lift biti pušten, čim se useli 60% stanara. Baš je bezobrazluk!

  4. Slažem se!
    Znam koliko je teško bez lifta sa bebama i kolicima i pratećom opremom.
    Na žalost, više nema ni ljubaznih komšija da pomognu. Moramo se snalaziti, vodimo dečicu napolje, jer ih volimo, to im je potrebno, to želimo…
    Tim bezobraznicima, što su kroz cenu stana naplatili i lift, treba nešto učiniti, bar izbušiti gume na autu 🙂
    Sad sam malo zloća 😀

    1. Neno, u zgradi ima i starih ljudi, zamisli stare, čije su kuće „otete“ i izgradjena zgradurina na tom mestu, dobili stanove na nekom od spratova, a lifta ni od korova.
      I ja sam zloća, verujem veća od tebe. Ja sam vikala juče da bih ga obesila, hm, znaš za šta i onda bih ga još motkom pi*ila! 😕

  5. Bar imate vrata od lifta. Ja sam živeo u tek izgrađenoj zgradi gde je lift bio RUPA. Ni na koji način obezbeđena, nikako označena. Pa ti vidi šta ćeš ako ti se ugasi svetlo u ulazu. Sva sreća, ipak su ga postavili i sada sve funkcioniše. Nadam se da će tako i kod vas.
    Pozdrav

    1. Saša, videla sam i to, gledajući stanove u izgradnji, koje su bile, već pred useljenje. To izgleda strašno. Ja, ovako matora, jedva sam pristala da se penjem, sve češući se o zid, a što dalje od rupe.
      Daj bože, iz tvojih usta u INVESTITOROVE uši. Ali, taj dušu nema, jer da je ima, ne bi mu uši ni trebale!
      Pozdrav!

  6. Dudo, čitajući ovo tvoje jadikovanje, moram ti priznati da sam se i nasmejala, kako sebe opisuješ u situaciji dok tegliš svog bebca do I sprata. Veruj, i ja bih se slično ponašala i zvocala bih zbog takvih i sličnih nepravdi koje nedužan narod trpi. A, sada, posle ovakvog tvog „reklamiranja“ MAGME, mislim da ćeš konačno ulaziti u stan bez mokrih gaća. Pozdrav tebi od mene!

    1. Ma, Zoko, takvi obraz nemaju, čak i da su svaki dan na naslovnim stranama svih novina i magazina. Jer, znaš kako je, uvek je neko drugi kriv!
      Nadam se da će to uskoro prestati, ili ću se patiti, ali kod mene, sa unučetom i kučetom, u kompletu, ali na 15 stepenika do stana. Svaka varijanta ima svojih i prednosti i mana.
      Verujem da si se nasmejala, zamišljajući me, onako kako sam se opisala! 😀

    1. E, Zelenka, znaš kako to ide. Hoćeš novi stan, raspitaš se, kažu ti sve najlepše za tipa, a on u medjuvremenu odlepi, propadne pa i ti s njim.
      I kod nas je puno ljudi ostalo bez svojih kuća i stanova. Jeste jezivo. Jedan krekeće u zatvoru što je prešao jedno dvesto ljudi. Prodavao po nekoliko puta jedan te isti stan. Strašno.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s