TURBO BABAC

Imala sam u gostima mog unuka. Zaspao je sinoć u 9 i probudio se jutros u 5,45. Veseo i nasmejan.  Malo nešto popio maminog mleka iz flašice, odgugutao jednu partiju i nastavio da spava.

Ja sam ustala u 8, izvela Hamba u dvorište, nahranila poveći broj mačaka u dvorištu, vratila se gore, dovršila filterušu i zavirila u krevetić. Vidim, mališa se probudio. Nešto priča, mota prstiće i guguče. Pu, pu, pu, tako je dobar, samo da takav i ostane.

Dodjem do njega, uzmem ga, onako toplog i mirišljavog, presvučem ga, izljubim, izmazim i stavim ga u njegovu „ležaljku – stolicu“. Tu je uživao, malo bacajući pogled na crtane, malo u zvečku, gugutao, pričao i sam i sa mnom, zatim je smazao ostatak mleka.

Dogovor sa ćerkom je bio da krenemo kolicima prema gradu i tamo ću ga predati roditeljima. U isto vreme, moram da vodim i Hamba, koji, sa starijom ćerkom ide u prirodu, na izlet.

Hm, ni malo lak poduhvat. Napravim plan:

U levoj ruci, prebačena torbekanja sa bebinim stvarima, beba, Hambov povodac i još treba da mi ostane bar jedan prst slobodan da bih njim pridržavala bravu,  da zaključam vrata,  desnom rukom.

Pri tom, Hambo uvek laje kada izadje u hodnik, a da bih to sprečila, imam caku, sasvim slučajno otkrivenu. Moram da cvrknem ustim i ispustim zvuk, od kog se on boji i beži i zaboravi da laje. E, sada, u ovoj situaciji, bežanje nije baš poželjno, zbog povoca koji mi je u ruci sa bebom. I, krećemo. Odradim sve što treba. Hambo vuče, ja urlam na njega da uspori: Hambo, polako, šunjaj se, polako, Hambo, polako….

Beba sve to odlično podnosi i nema blage veze šta se dešava iza njenih ledja.

Silazimo sa četvrtog. Sa mene lije znoj, baš se pitam zbog čega, a vi?

Dolazimo u prizemlje. Uzimam ključ iz sandučeta da bih izvadila kolica iz spremačicine prostorije. Hambo divlja, uspaljen što ide u grad, mada mu to nisam rekla. Vuče i dalje povodac. Plete mi se oko torbe. Besna sam kao ris. Bacam povodac na pločice, psujem mu sve po spisku. Bebu smeštam u kolica, ostavljam torbekanju na platformu kolica i malo dolazim k sebi.

Krećemo ka gradu. Bebac već koluta očima, počinje da dremka. Hambo vuče, čas levo, čas desno. Ne mogu da urliknem na njega, već dobija dve tri vaspitne po glavi (po turu ne smem zbog artritisa) i konačno, sluša. Objašnjavam mu gde idemo i lepo hoda. 😕

Uglavnom svi gledaju psa. Beba ko beba. Stižemo na odredište, šetamo se u krug. Dolaze po mališu. Ne buni se on ni kada ga muntaju sto puta. Ćuti i smeje se. 🙂

A ja, crknuta, brzo dolazim k sebi. Posle dva sata provedenih u gradu, dobijam instrukcije da za petnaest minuta stižu ponovo kod mene kući, ćerka i bebac, te da će im trebati kolica za grad,  predveče.

Krenem po naredjenju, kući. Taman sam ih parkirala u „garažu“, stižu moji voljeni.

Posle hranjenja, svi smo polegali. Zaslužili smo nedeljni odmor.

Kako ste vi proveli nedeljni dan?

Opa, upravo sam videla da mi je ovo 400. post. Hm, nije loše, mada je moglo i bolje! 😀

(Izvinjavam se zbog nemogućnosti postavljanja fotki. Neko iz wordpressa mi tone odobrava, kažu greška.)

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

27 мишљења на “TURBO BABAC”

  1. Meni je mlađi unuk bio u gostima od ćetvrtka pa smo ga juče ujutru predali roditeljima. Sledećeg meseca puni 4 godine ali kad god je kod mene ja mu ugađam spremajući ono što on voli, pa čak sam ga navikla da mu, dok on gleda crtaće „Lenji grad“ na You-tub, stavljam hranu u usta jer tako mu je slađe. Šta ću, mogu da ga mazim dok je još mali a evo ovaj stariji sve ređe hoće da dođe kod nas, ima svoje drugare. Dudo, uživaj sa svojim unučetom, jeste da nas zamore, ali taj umor je sladak ♥

  2. Mislim da ću pravi umor tek osetiti kada ovaj mališan prohoda. Za sada je nosamo, jer, tek ima 4 meseca i sprema se da ustane iz sedeljke. Težak je kao tuč, ali, može da se mulja, mazi i ljubi, sve dopušta.
    Jeste uživancija, u pravu si, a odmorićemo se kada budemo mirisale „koren od ljubičice“. 😉

  3. Poštovana Dudo aka Branislava,

    ni sam ne znam kako sam naišao na Vaš blog i pročitao dobar deo istog. Vidim da ste imali trzavica, raznih, i da ste se izborili sa istima. Veoma hrabro i smelo. Borac ste! : )

    Majka mi je Vaših godina, hteo bih da je obradujem, ali ne bih javno pričao o tome. WP ne pokazuje Vaš mail, pa bih Vas zamolio da mi se javite na dragomir.pejic@neobee.net, bio bih Vam veoma zahvalan.

    Blog Vam je retko iskren i ličan.

    Srdačno,
    Dragomir

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s