DAN LENJOSTI

Nedelja. Vrućina pritisla sa svih strana. Ostadoh sama u stanu, neplanirano. Čak je i Hambo otišao na kupanje. Ja se naoštrila na spremanje, pa, bože moj, sama sam, sada ću da prevrnem ceo stan i da napravim SEBI ručak. E, umesto ovog poslednjeg, napucala sam se slanine, paradajza, divnog kukuruznog hlega i feta sira. I, ko će posle ovog da ruča? Ma, nema teorije.

Već duži period živimo, ćerka i ja, pod velikim pritiskom zbog raznih lepih dešavanja, tako da smo vrlo malo kod kuće. Zato sam i rešila da spremam. Nije da je skrnavež. Spremala sam samo ono neophodno, tj. „kud’ ide popa“.

Prebirala sam po svojim datotekama u glavi, šta prvo da počnem. Iskakale su kao iskre, medjutim, svaku sam vratila na svoje mesto. Nije mi se dalo, pa to ti je.

Onda sam se bacila na telefon. Koga god sam pozvala, nije bio kod kuće. Mislim na rodbinu i prijatelje.

O jebem ti život, svi su negde otišli, samo sam ja, budaletina, rešila da spremam.

Kako rešila, tako i razrešila.

Nazvala moju rodjaku, koja stanuje ispod mene  i za minut sam bila na partiji razgovora.

I njena buduća snajka je bila sa nama, ali ne stalno.

Nas dve smo pretresale i svekrve (ona je ima a moja je bivša) i muževe (njen poginuo u saobraćajci, tačnije, moj brat od strica, onaj padobranac, pisah o njemu mnogo), decu, mačke, pse, od toga kako je bilo nekada, kako je sada, što bih ja rekla od Turaka, kada smo ih pobedili i oterali, pa do dana današnjeg. Tu bih dodala, da smo samo okrznule ovu temu, a da sam se ja pitala nastavila bih u fazonu da smo kratko bili pod turcima i da smo još svašta mogli od njih da naučimo, naročito ono o odsecanju prstiju i ruku za kradju. No, dobro, ne biram sama teme.

I eto, bilo nam je lepo, uz kaficu i sladoled i mačke u krilu. One nisu moji najveći ljubimci, ali, trpela sam da me mesi i prede mi.

Onda je zvala moja kuma iz Las Vegasa, da hitno odjurim u stan da mi izdiktira neke podatke. Ok, odjurih gore i dok sam nju čekala, reših da sredim kaktus, na brzaka. Naravno, pazarih bodlje, jer sa njim ne može ništa na brzaka. Obavih razgovor i ponovo, sprat niže.

Opet nove teme i dileme!

Vratih se kući, već se dobro smračilo. I iznenadih se: posao mi nije pobegao. Sve na svom mestu, leži i čeka.

No, da ne bude da nisam BAŠ ništa uradila, a otvorila sam i mašinu da nešto porubim pre nego što sam sišla kod rodjake, odradila sam to što sam htela i sredila suknju „komšinici“.

Pretpostavljam da se i vama dešavaju ovakvi dani. Čini  se, meni, sve češće! Doduše, ovo leto nas je dokrajčilo. Ko će spremati po ovim vrućinčinama, kada smo mokri i u fazi mirovanja a kamoli rada.

A kako ste vi?

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

10 мишљења на “DAN LENJOSTI”

  1. Dudo… pošto mi se tvoj blog nalazi u Google reader-u… nema šanse da ga ne pročitam i da se malo opustim uz tvoje „dogodovštine“.
    Ja još uvek imam školarce, i to troje, pa evo danas prvi dan škole… ali nekako sve je drugačije…
    Dudo, dobro je i dok je dokolica 😉

  2. Dudice draga, šaljem ti lepe pozdrave! I, da! Baš lepo živim, iako ne gotivim bogzna kako i koliko ove medj kojima živim, ali jednom se živi! Inače, vidim da ti nije dosadno! Još jednom, lepi pozdravi!

  3. *Alex, moji dani su užasno ispunjeni svakojakim aktivnostima, tako da, kada ostanem sama, onda sam kao muva bez glave. Sve bih, a neće mi se. Izgleda da mi nedostaje frka.
    Srećno tvojim školarcima i tebi s njima. Samo neka ste svi zdravi! Pozdrav! 🙂

  4. Пошто имам мужа, троје деце и пса, дешава ми се врло ретко да макар на пола сата останем сама. Увек је бучно и живо. Када се тај ретки тренутак деси, толико будем одушевљена што ћу се напокон мало посветити себи да од одушевљења које ме толико обузме не урадим ништа. Тако ми то време прође безвезе. Стога закључујем да ја заправо више и не функционишем у, што би се рекло, нормалним условима!

  5. *Tanja, očigledno je da ti to vreme, za sebe, prija, baš tako da ga provedeš, jer, činjenica je, preopterećena si. No, ja sam svoju decu othranila, a ostao nam kuca i pet mačaka koje hranim u dvorištu.
    Sećam se i ja tog perioda kada sam decu razvozila po raznoraznim vanškolskim aktivnostima, izvodila psa napolje, kuvala, nabavljala, ihaj, dešavalo mi se da izbrojim i 11 ulazaka i izlazaka iz stana.Davno to beše!
    Srećno i uvek sebi priušti opuštanje, kako god ti prija! 😀

  6. Ma nego sta nego nece da pobegne. 🙂 Kad resim da generalno sredjujem, prvo ujutru uz kaficu sve stavim na papir, sta planiram da uradim, pa onda tokom dana po spisku prezvrljam sta sam uradila. Super se osecam kada prezvrljam poslednju stavku. 🙂 Probaj, stvarno je odlican osecaj.

  7. *Char i ja uvek radim po planu.Zapisujem ono što mi je baš jako važno da obavim van kuće, ali za poslove u stanu, nemam baš plan. Jurcam jako puno ovih par meseci, tako da malo trpi stan, ali, on je tu, pa tu. Nismo ni blizu kao u ciganmali, ali, moglo bi i bolje. 😀
    Hvala ti na savetu! 😉

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s