FOLIĆKA

Ne rekoh vam šta mi se desilo pre nekih, skoro, dva meseca.

Zevzečila sam se sa Hambom u radnji. Sedela na nekoj klupici, a on se igrao  sa nekim gumenim medom. I u jednom momentu, ja napravim „mosu“, kao, zgrabiću mu tu igračku, naglo se trgnem prema napred, savijajući se i izbacujući levu ruku. To mu i kažem, a onda on šćapi igračku i pobegne. Ali, desilo se da mi je nešto krcnulo izmedju rebaraca, sa leve strane. Vrlo jak bol, no, nisam ni pomislila da će to da se oduži.

Bolelo je svaki dan. Na nesreću, isti taj Hambo se razboleo od artritisa (pod kontrolom), tako da moramo da ga nosimo i niz i uz stepenice na četvrti sprat, što je meni dodatno pričinjavalo bol. No, znala sam da, iako su naprsla rebra, tu nema nikakve imobilizacije niti gipsa, već, mirovanje, što u mom slučaju ne dolazi u obzir. A tu je i moj unuk, koji, ljubi ga bakutaner, sve teži i teži, pa sad teeeeži jedno 8,5 kg i puna tri meseca starosti. 😀

Elem, za svako nakašljavanje sam morala da se pritisnem sa te strane, spavanje noću je bilo kao noćna mora, smetalo mi sve oko rebaraca, da ne kažem i brus i bez njega, svaki pokret je bio bolan.

I tako, dan za danom, nimulidi, nimulidi, nimulidi, a bol ne prestaje. Dosadila sam već i samoj sebi i okolini.

I reših danas da odem da se snimim. Gotov snimak, pozvala me dr da mi pokaže isti. Reče mi, gospodjo, ovde je sve ČISTO kao suza. Ništa nema na snimku. Zaista ne znam šta da vam kažem. Možda je neka neuralgija. Aha, obožavam neuralgije!!! Bolje da je slomljeno rebro i do očina, zaraslo bi. I uvek sam govorila da je sto puta bolje da ti nešto pronadju, jer, onda znaš PROTIV ČEGA treba da se boriš.

I tako, platim, izadjem i konstatujem da sam ja jedna velika FOLIĆKA i da me u stvari ništa ne boli. I to i javim ćerki, koja se slatko nasmejala.

Znači, pijem

tajno, da niko ne vidi, jer,

nije mi ništa. Imam dokaz, crno na belom, tj. sivo, ma, nije ni bitno koje je boje, ali je dokaz!!!

Pozdrav od folićke (jooooj, odoh po nimulid)!!!

 

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

12 мишљења на “FOLIĆKA”

  1. *Miro, jeste smešno ali i žalosno, jer, mene i dalje boli NEŠTO, a u stvari „ništa“. Nagutaću se tableta pored bolova, jer je stalno prisutan. Biće da je neuralgija, jer, one su tako dosadne i bolne i u pm da se nose! 😕

  2. He,he, ti si Dudice uvek tako simpatična čak i kad se žališ na rebarca 🙂
    To je još jedan dokaz da je sve „u glavi“. Ovo me podsetilo na priču o babi, imala 90 godina, zdrava, ali je imala nesanicu, nisu znali šta će sa njom. I jedan dan deca joj daju pola andola kao to je „skupi lek koji su jedva nabavili za spavanje“. Spavala je kao beba 🙂

  3. *Hvala ti Breskvice, ali, imam crno na belom da mi nije ništa, ali…
    Boli, pa boli, kolikogod ja pričala da ne boli.
    E, dobro da si mi rekla za tu nesanicu, jer i ja patim od nje a i baba sam! 😉 Moram samo reći deci da mi uvale nešto tako, jer mi ni lekilium od 6 više ne pomaže, pa popijem još pola, pa ništa. Eto, možda ću početi da umotavam džokavac, pa mi pomogne da spavam kao baba, ovaj, beba! 🙂

  4. Tako ti je to Dudo… izgleda da naše telo traži malo pažnje pa tako skreće tu pažnju na sebe… ceo život daješ sebe drugima a za sebe si zaboravila…
    I mene čas neki giht, čas me rame boli (kao i tebe rabra)… a kad radim u bašti ništa mi ne fali… kako reče Breskvica, sve je u glavi 😉

  5. *Alex, moguće je da je tu lek, sledeći: uzmeš krštenicu, pa se svaki put protrljaš na mestu gde te boli. 😀 😀 😀
    Ma, bol je tu, a giht je imao moj ćalac pa znam kako to, užasno, boli. Verovatno sada ima i mnogo boljih lekovam nego pre 30 godina.
    Neka je sve u tome! Živeli mi koji se ne štedimo ni sa bolovima! Jeste da više naj*bemo, ali, sami smo krivi! 🙂

  6. Slučajno videh tvoj novi post, pa vidim i tebe nešto boli ali imaš crno na belo da ti nije ništa. E. draga moja, da vidiš ti moje muke, u maju mesecu smo sin i ja sami renovirali kupatilo, dizala sam, cimala, nosila u ruke preteško i za muškarce a kamoli za ženu. I nakon mesec dana počeli bolovi u levom ramenu,najpre nisam mogla da savijem ruku pozadi, i to je trajalo do pre nekoliko dana kada me je odjednom cela ruka počev od ramena zabolela do suza da nisam mogla da maknem ruku ni 5 cm od tela. Pila diklofenake, mazala masti ali sve me više bolelo, a tek noću nisam mogla da spavam i nikako da namestim ruku. Otišla sam u četvrtak kod fizijatra, dala mi uput za snimanje RG lakta i vratnih pršljenova, prepisala naproksen tablete (najače su protiv bolova), diklofenak mast i bromazepam za opuštanje mišiča. Od te terapije su mi se smirili bolovi, a jutros sam bila na snimanju, sutra rezultat, pa kod fizijatra. Videću šta je u pitanju. Izvini što sam ovako opširna ali morala sam da se požalim nekom. A tebi Dudo predlažem da popiješ slobodno bromazepan, on opušta i mišiće a i živce (nostalgiju). Meni pomaže. Sve najbolje i čuvaj se…♥

  7. *Zoko, baš mi žao što te toliko boli! Ja pijem lexilijum od 6 za spavanje, pa onda još pola u toku noći, jer mi ovaj nije dovoljan, a trenutno smo u užasnoj frci, tako da mozak mora da mi radi 300 na sat. Ne smem da ga usporim ni za jednu crticu.
    Ovo moje „ništa“ boli i dalje, istim intenzitetom, mada, kada ne dižem ono dvoje, gore nabrojanih, manje boli.
    Danas čuvam mog debeljka, pa će biti nosanja, garant!
    Čuvaj se i ti Zorice, jer, treba mesiti i kuvati unucima! 😀

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s