LEPO VASPITANJE

Pre neko veče, oko 22,45 h, izvedoh Hamba u dvorište da obavi šta treba. Svetlo mi iza ledja, ne vidim baš najbolje u mrak.

Čujem, na nekoliko metara ispred sebe, na skloništu, neko komešanje. Pogledam gore i vidim grupu od 5, 6 klinaca, pubertetlija, kako se nešto domundjavaju. Začujem zvuk  udarca o metal. Trgnem se i pitam ih šta rade, na šta oni šapuću, a jedan od njih govori: sad, sad. Opet pitam šta se dešava i opet: sad, sad. Ukapiram da gadjaju Hamba nečim.

Naravno, otkačim, jer, kuče to nije zaslužilo baš ničim. Podviknem da se sklone odatla i da se smire. Na to će jedan od njih:

– Nemoj da TI dodjem dole da ti izjebem kera!!!

Juuuuu, kada mi je pritisak skočio na tristo i onda je krenulo, rafalno:

– Ajd, dodji, baš da vidim i to čudo.

On (odlazeći sa ostalim klincima):

– Sad ću doći i TEBE da izjebem!

Ja:

-Ajde, dodji, evo me, čekam!

Nestadoše oni, ali meni djavo ne da mira. Sad bih ga gazila, onako prostački nevaspitanog! Izjurim, kroz zgradu na ulicu, a oni već odjurili do sledećet ćoška.

Ja vičem:

– Pa gde si pobegao, dolazi ovamo, šta si obećao!!!

On viče, odande: da nećeš možda da me istučeš! Samo da sam imala neki štap i da Hambo nije bio sa mnom, vijala bih ga do kuće, djubre jedno MALO MAMINO! I šta ti, golobradi klinci, uopšte rade na ulici u to doba noći?

Uspeo je da me nadžigeriše, pubertetlija, nevaspitan i ničim izazvan!

Izgleda da sam i ja utanjila sa živcima!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

SAMO DA VAM JAVIM DA NE MOGU DA OSTAVLJAM KOMENTARE NA SOPSTVENOM BLOGU. NE DA MI WORDPRESS!

AKO NEKO IMA IDEJU ŠTA DA RADIM, SLOBODNO NEKA MI JAVI!

POZDRAV!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

30 thoughts on “LEPO VASPITANJE”

  1. Ne smeš dozvoliti da te tako izbace iz tvog načina ponašanja.
    Mogli su biti i malo stariji i agresivniji i moglo se završiti mnnogo gore, a kada se krene u veći sukob nikada ne znaš gde i kada bi se cela situacija otela kontroli.
    Prošla su vremena kada se moglo spavati na ulici (a i u šumi) bezbrižno.
    Moraš o tome voditi računa.

  2. Vaspitanje se nosi iz kuće, roditelji izgleda sve manje obraćaju pažnju na svoju decu a i sve manje poznaju svoju decu. Ali, mene to više i ne čudi, mene ti zabrinjavaš, što dozvoljavaš da te neke pubertetlije izbace iz koloseka. Ma, manje obraćaj pažnju na sve negativnosti u životu, biće bolje za tebe, veruj mi, mada znam da ćeš reći:“Kad bih ja to mogla!“. Možeš ti to samo ako želiš, veruj mi…

  3. Nedavno sam s jednim tatom razmenjivala mišljenje na temu vaspitavanja dece. On – koji uči klinca da ume da uzvrati, ja – koja učim malog da se ne džekira nepotrebno, nego se okrene na peti i ode od budala. Moj argument: šta će ako za koju godinu, kad krenu sami, budala izvuče nož ili pištolj? Prosto budale služe da ih se klonimo. Stajala sam jednom u životu i gledala u cev pištolja uperenu u mene, upravo u uličnoj pljčci, i ne želim nikom taj osećaj kad misliš da je kraj. Nisu vremena za junačenje.

  4. *Sanja, ja sam frapirana gledajući gomilu klinaca u dvorištu. Jedan je ciglom gadjao trudnu mačku koja je pobegla na drvo. Klinja ide u drugi ili treći razred osnovne škole. Naravno da sam se izderala na njega i nisam uspela da ga navatam da razgovaram sa njim o tom postupku. Ima još dvoje mladjih od njega, u familiji. Očigledno je vaspitno zapušten.

  5. *Sindžo, baš me interesuje šta bi ti radio da tvog malog psa gadjaju kamenjem, samo zato što su oni na bezbednoj udaljenosti? Naravno da sam videla da su pubertetlije pa sam mogla tako sa njima da razgovaram. „Razgovaram“ ja i sa starijima, ali malo drugačije. Nikada ne razmišljam šta bi moglo meni da se desi, već idem „grlom u jagode“.
    Samo branim svoje a tudje ne diram! 🙂

  6. *Zorice, pa kako da im ne kažem, kada su gadjali mog malog psa. Šta im je on skrivio? Šeta po svom dvorištu, a oni su na tudjoj teritoriji i još se drče i kurče! On će meni da pokaže!!!
    Ja, niti hoću, niti mogu, da ne vidim šta se dešava oko mene. Najlakše je okrenuti glavu i misliti da je sve ok. E, ja takva nisam niti ću ikada bidi, pa makar i mene koštalo glave.

  7. *Baklavice, ja sam takva oduvek. Drugog ne diram, ali ako neko dirne mene i moje, taj ga je nagrabusio. Isto ću stati u zaštitu svakog ko je napadnut, ne razmišljajući šta će se meni desiti.
    Pištolj nisam doživela, ali pljačku u zlatari jesam i zaradila herpes zoster od stresa.
    Ovo je bilo manje stresno, naravno, ali, otkud ta agresija i to nevaspitanje.
    Svi se mi nadamo da su nam deca ok, ali ne znamo kako se ponašaju kada su u „čoporu“. Dobiju krila ali su u stvari velike kukavice! Moguće je da su oni, kao jedinke ok, ali se u društvu junače.
    Najteži zadatak roditelja je vaspitanje dece, definitivno, jer, ono kako smo mi naučili od svojih roditelja, dodali po nešto novo, da li je to ono pravo. Uvek ćemo se pitati! 🙂

  8. Naravno da se radi o vaspitanju dečurlije! Nas bi ćale prebio na mrtvo ime! Danas su smišljene vrhunske gluposti, kao ne diraj klince, dečja prava… pa, ako se ovde radi o dečjim pravima… Dudice draga, od sada nosi sa sobom mobilnjak sa kamerom, i snimi! Gledaćemo na Jutjubu 😉 Lepi pozdravi!

  9. *Stevo, da, u pravu si, deci su data velika prava. Pogledaj u školama, šta sve rade profanima a ovi im ne mogu ništa.
    Nemam mobilni koji može to sve da snimi, na žalost. I ja sam dobijala šamarčine (naravno, vrlo retko i sasvim opravdano), za neposlušnost.
    Ovo je stvarno da se čovek zamisli, ko ih i da li, uopšte, vaspitava.

  10. Nove generacije Dudo odrastaju na ovom velikom zgarištu morala.Nemaju deca više nikakve ciljeve, a ugledavaju se na pogrešne ideale.Nekad su deci bili junaci superh heroji, a danas su to nažalost kriminalci.

  11. Dudo, nisi nista utanjila (bar ne sa živcima) jer bi im se i ja necestitala mile Nove Godine, samo tako. Kad sam pocela da citam tekst, a znam da volis životinje i da brineš o njima, palo mi je na pamet da se iživljavaju na nekom napuštenom mačetu ili psu pa sam o’ma krenula da se kostrešim…

  12. *Tatjana, hvala ti, čini mi se da si me ti jedina razumela zato što voliš životinje. A mali prostak je očigledno „jak“ samo u društvu. Zbrisao pred babom, a pripretio žešćim sexom! 😉

  13. Pa takva name je zemlja… i pošto iver ne pada daleko od klade… kladim se da ima dosta klada koji samo vise po kladionicama, kladeći se kako će skladno zakonu verovatnoće dobiti sina nevaspitanog …….. ostalo dodati po slobodnom nahođenju 🙂

    *Moram ovako da odgovaram na komentare, odnosno, da pokušam!
    Branko, ništa pametno neće uraditi, ne daj bože nekome pomoći, ali zato, kada treba da se tuče, odmah se dobro organizuju. Strašno!

  14. Joj ova Zelena… ismejah se sada i ja. Danas pročitam vic, ček’ da nađem da ti kopiram. :)))

    Evo ga…

    Obrana: – Molim vas navedite vašu starost. Baka: – Imam 64 godine. Obrana: – Hoćete nam opisati svojim rijecima šta se desilo uveče, prvog Aprila? Baka: – Sjedila sam na svojoj ljuljašci na verandi svoje kuće, kada se pojavio zgodan mladić i sjeo pored mene. Obrana: – Jeste li ga poznavali? Baka: – Nisam, ali je bio veoma prijatan. Obrana: – Šta se poslije desilo? Baka: – Počeo je da me dira rukama….. Odbrana: – Jeste li pokušali da ga spriječite u tome? Baka: – Ne, nisam. Obrana: – Zašto niste? Baka: – Prijalo mi je. Niko me nije ni pipnuo odkako je moj Simo preminuo pre 30 godina. Obrana: – I šta se desilo dalje? Baka: – Počeo je da mi dira grudi.. Obrana: – Jeste ga u tome sprečili? Baka: – Oživjela sam od njegovog dodira, bila sam uzbuđena. Nisam se godinama tako dobro osjećala! Obrana: – Šta se desilo poslije toga? Baka: – Bila sam u ekstazi.Viknula sam „Uzmi me mladiću, uzme me sada!“ Obrana: – Pa jel’ nešto učinio? Baka: – Jest, đavola! Viknuo je „APRILILIIIIII“. I tad sam ga upucala, kurvinog sina…

    :mrgreen:

    *******

    Znaš ti Zelenku, ona se ukači na ono što je njoj najsmešnije.
    A ta BABA, nije mnogo starija od mene!!! 😕
    Jebežljiva neka baba.
    Vic je odličan i ja sam se ismejala! 😀 😀 😀

  15. Tužno. Jadni su ti roditelji koji nemaju vremena za decu… Dudo, ne nerviraj se, takvih će uvek biti a sad ih je sve više

    ******
    Breskvice, nisam ja od tih koji mogu da se ne nerviraju. Pogotovo na ovako nešto. Šta da radim kada sam direktno bila umešana u ceo dogadjaj.

  16. Ne mislim da su generalno deca baš tako loša, niti da roditelji baš toliko ne vaspitavaju. Koliko se sećam i u naše vreme je bilo tih ekstremnih koji su maltretirali životinje, razbijali prozuore, tukli slabije itd. Generacije starijih uvek su novu omladinu smatrali najgorom a izrastoše iz nje porodični ljudi koji podigoše decu i novu omladinu smatraju najgorom :-). Dalje, zaista ni jedan roditelj ne bi trebalo da bude siguran da ima zlatno dete, jer nemamo pojma kako nam se dete ponaša kad niej s nama i šta sve tada iz njega izadje.

    E sad, da li su hrabri ili kukavice. Problem je što mogu biti mladi ludi nepromišljeni, eventualno pijani, drogirani i prosto mi dodje bzvz da odrasla osoba rizikuje svoju bezbednost da bi se nadvikivala s njima. Učim dete da se takvih grupa kloni a ako se nešto dešava, da se ne meša nego da zove policiju. Zato plaćamo poreze, zar ne? Po zakonu, nemamo prava da vičemo na tudje dete ni da ga fizički napadamo, tako da i s te strane se vaspitno „izvlačenje ušiju“ tudjoj deci može okrenuti protiv branitelja reda i poretka.

    *****

    U pravu si, delimično. Kada budeš u mojim godinama i kada budeš imala iskustva u vaspitavanju dece KOLIKO I JA, verovatno ćeš misliti malko drugačije.
    Nisam za to da se tuku tudja deca, ali, i ja sam od krvi i mesa i dužna sam da im odgovorim (bila sam izazvana njihovim bezobrazlukom, naravno).
    Moje ćerka je bila išamarana od strane gospodje kojoj je neko kucao na prozor pa pobegao, a moja klinka, pošto nije znala o čemu se radi, mirno je nastavila kući. Ova je stigla i ona je dobila batina. Naravno, išla sam da branim svoje dete i da se pobijem sa dotičnom, ali, imala je bebu koja je puzala na podu, tako da sam odustala.
    Nismo svi isti i ne kažem da su SVA deca loša. Sva sreća, ovih drugih je mnogo manje.
    Ti se, očigledno, profesionalno baviš ovom temom, tako da razumem tvoj stav (po knjigama) o vaspitanju dece.
    Hvala ti što si mi objasnila kako treba da se ponašam u vezi sa tim! 😉

  17. I zaboravih – lični primeri. Čak i takva reakcija gde se čovek spusti na njihov nivo i udje u nadvikivanje je lični primer odraslih iz kog omladina crpi inspiraciju za dane buduće. Nisu se rodili naučeni da psuju, na primer. Gledaju, slušaju svet oko sebe i – kopiraju. Oni su naša ogledala i kad se ponašaju nedolično – mi treba da se stidimo, svi, ne samo njihovi roditelji, jer i kad psujemo i galamimo pred tudjom decom mi smo uzorak sveta u koji odrastaju.

    *****

    Lični primer roditelja je najvažniji. Boli dupe ovu bagricu šta sam im ja rekla, sigurna sam. Oni su se zabavljali, smejali, a ja sam otkačila, prvo, zato što su gadjali moje kuče, drugo, rekoh im da se sklone, treće, sve ono što su meni rekli. Zar i to nije poteklo iz njihove kuće? No, ne interesuje me, uopšte. Ja sam svoju decu vaspitala ODLIČNO, jako sam zadovoljna kako se ponašaju medjusobno, prema meni, prema starijima, prema životinjama.
    Ti imaš dovoljno živaca da se ne spuštaš na njihov nivo, zato što si mlada, a ja, sa svojih 59, sigurno da to baš i nisam u stanju. Sem toga, nije me briga kako su oni sve to shvatili. Nije na meni da ih vaspitavam. Ja sam svoje prošla!

  18. Ne, ne mislim da ću za koju godinu misliti drugačije, jer sam i do ovog stava evoluirala kroz godine životnog iskustva, koje (deluje mi) nije zanemarljivo. Ostaje, naravno, pitanje gde se mladost završava a od kada se priznaje zrelost, ali ja planiram mlada da ostanem s ovom krštenicom i za 10, 15, pa Bože zdravlja i 25 godina (nije nemoguće uz malo više samodiscipline), tako da je to, s moje tačke gledišta – svejedno. Agresija se ne gasi agresijom, samo možda trenutno zakoči, da bi onda još žešće eskalirala.

    Ali, dobro – svako sebi bira i način mišljenja i vrstu iskustva koje želi da pokupi u životu. Samo je MENI za MENE neprihvatljivo i degradirajuće da se spustim na nivo huligana, prihvatim njihov rečnik i prostačku igru i rizikujem da budale ako su pijane ili drogirane ili prosto lude još i fizički nasrnu na mene. To nikako ne mogu smatrati trijumfom, ali, naglašavam – to je meni za MENE s moje tačke gledišta.

    Isto tako životno iskustvo mi jača strpljenje, ne troši ga. Duži mi fitilj, jer sad lakše i bolje umem da prepoznam mogući dalji tok dogadjaja i bolje shvatam da nije ptica sve što leti (na primer). Neiskustvo koje često ide u paketu s ranom mladošću to ne zna, pa skače na prvu loptu, baca se u prve redove, i ide na dokazivanje sad i ovde po svaku cenu. Da mi je ovo strpljenje bilo pre 15-20 godina – ihaaaaaaj, kako bi svašta drugačije moglo biti :-).

    Hmmmm, kako si rešila šamaranje svog deteta? Da li se dotična gospodja izvinila ne samo tebi nego i ćeri tvojoj?

    Ah, da, još osvrt na vaspitanje. Ne, ne potekne sve što deca kažu i urade iz kuće. Dosta toga potekne iz kolektiva, iz društva, boravljenja u okruženju starijih – SVIH starijih. Moje dete nema od koga kod kuće da čuje izaze koje koristi i kojima, često, ne zna ni značenje (ovde nemam nameru da sebe ističem kao dobrog roditelja a ostale kao loše, jer mislim da većina roditelja čini najbolje što ume i može). Pokupi ih u školi, od druge dece, skuplja kao sundjer na svakom koraku, po tramvajima, na TV-u, izvlači iz konteksta tamo gde mi na to čak ni ne obratimo pažnju. Dovoljno je malo pažljivije poslušati crtaće, pa će čovek i tu biti zgranut šta se sve servira. Zato i rekoh da decu svi vaspitavamo i formiramo, ne samo svoju. Oni se uklapaju u svet u koji rastu, prihvataju pravila igre i identifikuju se s njima. Šta im svi zajedno serviramo – to nam se vraća. Zato i deca iz tzv „dobrih porodica“ prolaze prostačku fazu, kad krenu da ih drmaju hormoni, posebno još ako su dečaci u pitanju (s urodjenom potrebom celoživotnog takmičenja i dokazivanja).

    Iskreno, ne pokušavam niti planiram da ga izolujem od „loših uticaja“ jer je to em nemoguće em kontraproduktivno, nego se trudim da nauči da treba da bude svoj, da se ne identifikuje sa svakom budalaštinom i da ume da prepozna šta je za njega dobro a šta loše, predvidjajući posledice nekog oblika ponašanja. Ne, Dudo, ne bavim se temom „knjiški“ niti u domenu teorije, već vrlo životno, baš zato što smatram da je svet džungla u kojoj treba naučiti da se preživi a ne izgubiti sebe i ne postati neartikulasani monstrum. Niti volim da potcenjujem bilo čije znanje i iskustvo, vezujući za godine, jer čovek može biti i jako mlad a mudar, mudriji od gomile ljudi koji predjoše 50-tu, 60-tu. Krštenica nam ne daje tapiju na mudrost.

    Svako dobro ti želim i što manje susreta s agresivcima u životu 🙂 .

  19. *Hvala ti na mišljenju. Gospodja se nije izvinula, već me napala, kako joj dečurlija kuca na prozor, a moje dete, zbog nje, muca i dan danas. Ni logoped joj nije pomogao, ni vežbe kod kuće. Strah koji je tada doživela, nikada neće zaboraviti.
    Hvala na lepim željama. 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s