OJ HA, grrrr!

Prvi radni dan, posle Uskrsa, za državni sektor. Za nas privatnike, samo je uskršnji dan bio neradni, a svi oni ostali, koje su državni organi praznovali, mi radili.

Odlazim u banku po pljusčini, kakvu je teško zamisliti. Oni teški, niski, sivo-crni oblaci, pritisli nam glave, a uz to, niz vratove nam curi kišnica. No, čizme do kolena i koračaj Dudule!

Usput, razmišljam šta me čeka u banci. Sigurno gužvanjac, ali se sve tešim da možda ipak nije. I, zeznem se,naravno, za ovo poslednje. Ali, nema mi druge. Udjem, stanem u red. Ispred mene, ne vidim baš tačno, ali, pretpostavim da je jedno petnaestak ljudi. Svaki drugi penzoš!!! Ali, redovno se napendreče u vreme najveće frke, pre podne izmedju 8 i 10 h, kao da nemaju ceo dan na raspolaganju. A jedva idu, jedva stoje, ali, ne odustaju! Svaka im čast. Ako mene budete videli da dolazim radi sebe u banku a ne poslovno, slobodno me umlatite!!!

Čekam tako, preznojavam se, red se polako skraćuje ispred mene, ali iza, sve duži. Smrknuta lica! Tišinu banke prekida muzika, sa cvrkutom DurMitorskih ili CeTinjskih slavuja, sa tihim prizvukom gusala. I to sve glasnija i glasnija. Okrenem se polako iza sebe, u teškom zabezeku kada će  otpjevati pjesmicu dotični, javivši se na telefon. I, gle čuda. JaVio je grrrrmalj na telefon, grrrmeći, baš kao da se dovikuje sa DuRrrrmitora na CeTinje!

– Alo, Batice, zdravo!

– Evo meNe, u Banku, čekam u red! Aha, kako su ti djeCa, kako ti je Tanja?

– Dobro, čujemo je posle! Prekide vezu, uf, hvala bogu!

Kad, ne prodje ni minut, ponovo slavuji sa DuRrrrmitora, gusle i muzika, ovaj opet čeka, ne znam šta, pevaljku, ili uživa u muzici, telefon trešti, svi ćute i čekaju da se prostačina javi na telefon. (vidim po facama ljudi da im se baš ne dopada jačina muZike, pitam se zašto? 😕 ) Grrrmi ponovo, derrrnja se, ne mogu da verrrrujem sopstvenim ušima, ali me ON vraća u rrrealnost!

– Alo, Batice, zdravo!

– Evo me u Banku intesa, čekam u red! Tako je ti je to, šta da se radi! (verovatno se Tamo ne čeka u red, nego se ide preko red, moje razmišljanje)

– Batice, jel’ si još uvek na onaj broj? Aha, šta, pa ja te imam zapisano kao Vaso Tanjin! Eeeeee, dobro, zdravo, čujemo, kada završim!

E, šteta, dodjoh i ja na red, brzo obavih, tako da ne znam da li je još neki Batica zvao i da li je ODJE MOBILNI, još koji put puštio slavuje, gusle i muZiku da se ore u Banci intesa, kako reče!

Da me ne shvatite pogrešno i da se niko ne uvredi, ali, prostakluk mi ide, ne na živce, nego, ne mogu da se setim tačno na koji mi ŽIVAC ide najviše. Setićete se vi, sigurna sam! 🙂

U ovom slučaju, beše Crnogorac, no, čekam sledećeg, pa ću da vam viknem, kako je to bilo! Niko neće biti poštedjen, očiju mi! 🙂

Moje javljanje na tihi zvon telefona (bez ptica, mačaka, pasa, zviždanja i raznoraznih instrumenata), traje 5 sekundi, uz izvinjenje da sam u banci.

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

18 thoughts on “OJ HA, grrrr!”

  1. Vala i mene nerviraju ti koji se ponasaju kao da su sami … inace moja melodija na telefonu je kao refren ove pesme tj. glavni deo 🙂

    Zanimljivo da ja i moj rodjeni brat imamo po dva telefona, a zajednicko nam je to da sva cetiri telefona imaju istu melodiju…to se zove zavisnik od Rokija 🙂

  2. Dudice, draga! Znaš, naravoučenije iz ove anegdote jeste da na more ni u kom slučaju ne putuješ autobusom, jerbo ima da slušaš mobilne razgovore veoma obrazovanih i kulturnih ljudi 😉 Lepi pozdravi!

  3. *Marko, BEZ VEZE TI JE MELODIJA, mnogo je lepši onaj refren iz pesme OTIŠ’O SI, SARMU PRO’BO NISI!!! 😉 Pa, zamisli, koji bi to EFEKAT ostavilo na masu sveta koja stoji u redu u banci ili kod doktora u čekaonici? NEPONOVLJIVO!!! 😕
    Pravo da ti kažem, meni su najlepše melodije sa ponudjenih u samom mobilnom telefonu, mada je lepa i tvoja.

  4. *Stevo, nikako autobusom na more, mada ja takve slučajeve OJ HA, slušam svaki dan i u gradu. Toliko se deru, da ja mislim da se taj neko, dovijuje sa nekim na sledećem ćošku, kad ono, on priča telefonom. Pa, koji će mu on, kad urla kao da ga kolju! Strašno! Prostote na svakom koraku! 🙂

  5. *Dragana, na žalost, to je naša svakodnevica. A da pitaš tog istog da li ga nervira kada se drugi deru pričajući telefonom, on bi rekao, sigurna sam: ČUDA NEVIDJENA, PROSTOTE NA SVAKOM KORAKU, a sebe, nit’ čuje, nit’ vidi! 😕
    Hvala na komplimentu!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s