LEDENI DANI

Ove hladnoće ne prijaju nikome. Već sam sto puta pisala kako mi je žao i ljudi i životinja koji nisu zbrinuti. Ja, sa svoje strane, činim koliko mogu, da im olakšam život. Ako imam višak hrane, spakujem u posudu, napišem šta je unura i obesim na kontejner. To je za ljude, pa, eto, bar sam jednog nahranila.

Što se tiče mojih mačaka, one su najzbrinutije. U kućici im je lepo, izolovano, ušuškano stiroporom, najlonima, raznorazne prostirke i vuneno ćebe, ispod njih. Ulaz je zaštićen daskom, ukoso postavljenom, da im ne duva direktno vetar a ni kiša da im ne prska unutra. Hranim ih tri puta dnevno i isto toliko često im nosim toplu vodu, koju prelivam peko one smrznute. Tek onda vidim, kako su žedne. Dolazi tu još nekoliko mačaka na obroke, a bogami, i komšijski psi, koji imaju svoje vlasnike, rado se slade iz macinih posuda. 

Golubovi dobijaju svoje porcije hleba, žita ili hrane za ptice,  na sims. Naravno, vodu im sipam nekoliko puta dnevno. Redovni su, čim se pojavi sunce.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Od Tash sam dobila fotke kako da napravim hranilicu za ptice, pa sam jednu i napravila i obesila na šipku od tende. Ovu ideju sam dobila, kada sam videla senicu da je sletela na ogradu od terase. No, nisam videla da li su se hranile i da li im ovo mesto odgovara. Sve jedno, odnela sam i dosta mrvica hleba u žbunje u kome se skupljaju, zajedno sa vrapcima.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Toliko od mene, dragi moji!

Da li vi nekako pomažete ljudima ili životinjama da pregrme ove ledene dane?

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

20 thoughts on “LEDENI DANI”

  1. Iskreno ne. Ako mi dodju na vrata a dolaze cesto, dam im sta imam, zivotinjama ne. Idu mu ustvari na zivce sto mi useru sims golubovi, gugutke sta li su i bude me ujutro. Stalno lupam o prozor da ih oteram. Leteci pacovi jbt. Pasa se plasim.

  2. Ja svu odeću i obuću nosim u školu. Našu, komšijsku, rođačku. Ne mogu da ti opišem koliko imamo jadne, gladne i gole dece. Sneg je ogroman, ono dođe u patofnama. Idu u školu popodne, a dođu ujutru da se greju. Strašno.
    Golubove ne volim, oni me odmah asociraju na sve moguće boleštine, ali kuce redovno hranim, one su mi bolna tačka. Imamo i gomilu prelepih mačaka oko zgrade, zamisli SVE su crne. 🙂

  3. svaki dan svi redom iz kuće hranimo golubove, stavljamo im mrvice i komade raskvašenog hljeba na sims, pa onda nastane tutanj, masa ih se sjati, zamažu mi prozore, haos naprave, ali ne odustajemo
    minus je danima, jutros je bilo -17, trenutno pada snijeg i do jutra ćemo zapasti sasvim 🙂

  4. *Zelena, ti kako si iskrena, odmah obaraš sa nogu. Znam i ja da golubovi kake ali, kiša to sve spere. Kod mene su sletali i pre nego što sam počela da ih hranim. Napraviše nam široki sims, a sunce greje, pa im je tu baš lepo. Meni ne smetaju, ne ulaze u sobu, malo zaprljaju prozore i to je sve. Drago mi je što mogu bar nekolicinu da nahranim i napojim!

  5. *Sanja, strašno je sve što si napisala o deci. I ja sam nosila u školu, dok su moja deca bila u osnovnoj. Još su onda i izbeglice krenule, pa je zaista trebalo mnogo pomagati. I zbog toga sam bila ogovarana, jer sam parkirala kola u dvorištu da bih mogla da istobarim sve što sam donela za klince i njihove porodice. No, ja sam bila srećno zbog mogućnosti pomaganja.
    Lepo od tebe što hraniš kuce i mace, ali i golubovi žive život, koji nisu izabrali. Ništa mačke nisu čistije od njih! 🙂

  6. *Dolly, sve mi je jasno za prozore, no, ni meni to ne smeta. Samo da ih nahranimo i napojimo. Kod nas nije baš tako hladno, ali nije ni daleko. Počeo je da veje sneg i, čujem, napadaće do pola metra. Ja ga volim i srećna sam zbog njega. Ova golomrazica je odvratna.
    Drž’te se braćo, uz vas smo! 😉

  7. Mnogo volim ptice, može se reći da sam i posmatrač ptica. Ne volim golubove jer su to zaista „leteći pacovi“, nit su divlje nit domaće životinje. Ali to što ih ja ne volim ne znači da su one manje vredne 🙂
    Ovo za senice je dobro urađeno, ali Dudo senice se ne hrane hlebom već crvićima. Hlebom se hrane vrapci a oni ne mogu da se zakače za vreću. Senice mogu. U vreću se stavlja zamena za crviće, a to je obično komad slanine. Videćeš kada se navade, biće uživanje gledati ih. Ja imam u dvorištu i kućicu za vrapce i vreću za senice.
    Lepo je ovo od tebe što radiš 🙂

  8. Garderobu dajem naravno putem akcija za Svratište, a životinje ne hranim 😦 Plašim se svega što ima dlaku, perje, oklop… osim ribica. E njih hranim redovno 😀 Sve se plašim da je ova prethodna uginula od prežderavanja 😦


  9. Ja na osnovu ove fotke, prepoznala senice, pa im zato stavila hleb. Ali nisam videla da su išta jele.
    Golubova mi je žao, kao i svih ostalih životinja, koje nemaju izbor u ovim hladnim, snežnim, ledenim danima. Nemam ja dodira sa njima, samo ih nahranim, napojim i to je sve. Gledam ih iza zavese, da ih ne prepadnem.
    Trudim se Alex, pomažem, koliko mogu! Hvala ti! 🙂

  10. *Labilna, nije valjda da se svega bojiš. Meni je to stvarno nepoznanica. Ribice smo imali, divno ih je gledati u akvarijumu. Smiruju živce, ali, meni su bez veze, jer ih ne mogu maziti.
    Znači, tako si se rešila ribica, a? 😉

  11. Dudo, lepo od tebe. Ja po ovim ‘ladnim danima ne izlazim; mačke i pse gledam kroz prozor: jedna od mnogih komšinica ih bolje hrani no što poneki ljudi mogu sebi priuštiti. Mislim… ako je s merom, u redu, ali ova zna strahovito preterati! Inače, nemam ništa protiv životinja, no nisam preterano lud za njima! Eliksirče draga, šaljem ti ledene i snežne pozdrave sa severa države 🙂

  12. *Hvala ti Stevo, volela bih i ja da sam kao ti, ali, rodila sam se ovakva, emotivka, sa velikom ljubavlju prema ljudima i životinjama, posebno. Ja sam danas mačkama pravila stazu kojom da šetaju po dvorištu. Dobro je i meni došlo, po ovom divnom vazduhu i prhkom snegu.
    I kod nas je snežno, pada li pada, pa mi je sve to divno!
    Pozdrav i tebi i želim ti da izadješ malo napolje, dobro se obučeš i prošetaš! 🙂

  13. Obozavam ove ledene dane, kao sto vec svi znate, mada sam svesna i problema koje mnogi ljudi i zivotinje imaju. Nisam neko ko ne voli zivotinje, ali moja ljubav i briga vise je okrenuta ljudima i njima pomazem koliko mogu.Zivotinje su vekovima pomagale same sebi i kao i Zelenu pomalo me nerviraju sva ta drustva za zastitu zivotinja,jer se pitam gde je drustvo za zastitu ljudi.Necu vise o ovome jer to nije tema, a imala bih mnogoooo )))))))))))
    Dudo draga, ti si nasa dusica i znam da ces pomoci svakom zivom bicu koje ugledas,pa ti se iskreno divim zbog toga i zbog tebe cu okaciti tu hranilicu za ptice )))))), iako mislim da one umeju i same da se nahrane na razne nacine ))))U snegu i ledu nastavljam da uzivam, mada pomalo krisom, jer ljudi me gledaju kao da sam poludela, kada se sva srecna uputim u setnju ,po snegu do kolena ))))))
    Veliki poljubac ))))))

  14. Evo od juče i u Požarevcu snega i to ohoho! A, znači interesuje te da li brinemo o životinjicama u vreme ove ciče zime. Znaš kako stoje stvari, moja Dudo!? Ja sam pre nekoliko godina imala vučjaka, očuvali smo ga od šteneta do njegove starosti, kada je uginuo. Svi smo bili vezani za njega a sin i ja plakali „ko kiša“. Imali smo dugo godina i mačku pa je i ona uginula. E, od tada sam rekla, više se ne vezujem ni za jednu životinju, jer isuviše se emotivno vezujem za njih. Volim ih svakako, ali više ne „u svojoj kući!“ A pravilo je ako jednom nahraniš mačku, ona će ti uvek doći na vrata. Toliko, moram na spavanje, hajde, ćao, ljubim te!

  15. *Veco, draga moja, ova moja hranilica, nije nahranila nikoga, na 4. spratu, tako da je moram pomeriti u niže predele, eto, da znaš i ti.
    Vrapce i senice ni ne vidim u ovom snegu. Bacam mrvice u grmlje, nadajući se da će ih pronaći.
    Svakako je važno brinuti se o ljudima, što sam i dokazala (bez namere da se hvalim), ali, životinje, psi lutalice i mačke, nisu to postali sami od sebe. Tu je opet ljudske nebrika učinila svoje. Zato postoje društva za zaštitu istih, što i ti znaš. Podržavam ih, ali bi pre svega STROGO KAŽNJAVALA one koji su svoje „ljubimce“ prepustili ulici.
    O ljudima koji ne mogu sami da se staraju o sebi, treba da pomaže država, što i čini, ali, nedovoljno, na žalost.Hvala ti! 🙂

  16. Zoko, dok ti odgovaram na komentar, ne pada sneg, ali, ima ga ohoho. Znaš, draga moja, da sam ja u životu izgubila tri omiljena psa, s tim, da ovog poslednjeg, pre godinu i po dana, i ne mogu još da gledam njegove slike, jer počne odmah da me guši. No, ljubav prema životinjama je kod mene, sve jača i zaista se trudim da im pomognem, koliko je to u mojoj moći. U kući imamo Hamba, koga obožavamo, mazimo, ljubimo, šetamo, družimo se svi zajedno, on, mace i mi. I to je jedna lepa družina, koja sve nas oplemenjuje.
    Znam za pravilo mačaka, no, to je bilo jače od mene, jer, ubacili su nam, proletos, u dvorište, dva mala mačeta, koja su se derala celu noć. I, tako je to počelo. Izrasle u dve divne crne mačke! Pozdrav! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s