LOŠE NAVIKE

Sigurna sam da je svako od vas, bar u detinjstvu, imao neke navike koje su izludjivale vaše roditelje.

Ne znam koliko su moji izludjivali od mojih navika, ali, znam da im nije bilo baš lako.

Imala sam nekih 5,5 godina, kada sam otkrila uvijanje kose, prstom. Odvaja bih pramenove, namotava lih na prst i tako ih ostavljala. To bih uradila sa celom kosom. Izgledala sam kao crnkinja. Onda bih sve to rasplela, pa ponovo. Mama me je opominjala da to ne radim, da se ne čupam, da će otpasti kosa, ali, avaj, nije pomagalo.

Naročito je bilo izraženo kada sam ležala u dečijoj bolnici, šest nedelja. Klinka, koju ništa nije bolelo, koja je dva puta dnevno dobijala peniciline, koja je bila odvojena od roditelja prvi put u životu, koja nije htela da plače ni kada je dobila batina od mame, ni kada ih je videla kako dolaze u posetu. Stajali su iza stakla, na terasi, a njoj su se oči caklile. Tata mi je doneo naočare za sunce, jer, išlo mi je u oči BAŠ kada su dolazili da me obidju. I videli su moju „zatalasanu“ kosu. Znam šta me je tada tištalo, ali, to je prešlo u naviku.

Puberteta se baš i ne sećam, naročito. U stvari, bila sam ošišana dosta kratko, sa onim repovima pozati. Da, da, setila sam se, pa njih sam uvijala.

Posle gimnazije, već poraslu kosu, počela sam da grickam. Sve ono što sam mogla da dovučem do zuba, bilo je odgriženo. Zašto, pojma nemam. Verovatno mi je kosa bila „kriva“ za sva nezadovoljstva.

Onda sam se ošišala na kratko i takva sam i dan danas, s tim što sam plava.

Jedino kada su mi deca bila mala, nisam stizala da obradjujem kosu. I, onda se desila tragedija sa roditeljima, što je bio opasan okidač za „osvetu“, na glavi. Počela sam sa čupanjem kose. Imala sam ćelave pečate na glavi, gore na temenu. Frizerka se mučila da mi to sve zataška, molila me da to ne radim, ali, ja, prosto, nisam mogla da se rešim toga. Čupanje kose me je umirivalo, a da li je bolelo, očigledno nije, jer, bol, koja je bila u meni, bila je jača.

Onda sam se opet ošišala, još kraće, ali, ni to nije bilo dovoljno da prestanem sa čupanjem. Predeli iznad ušiju, prema pozadi, bili su skoro ćelavi. Tadašnji moj frizer, nije bio baš od poverenja, pa je uspevao da me obruka pred svim mušterijama, pitanjem: pa šta to uradi sa glavom, ženo božija? Znaš li ti kakve rupetine imaš? Da, da, upozorila sam ga, diskretno za te rupetine, da ćuti, da ne naglašava pred svima, medjutim, nije izdržao, a ni ja kod njega. Prestala sam da idem kod frizera i uzela makaze u svoje ruke. Sama se šišam, sama se farbam i šlus. Godinama sam bila mirna, bar što se kose tiče, no, u posednje vreme, ponovo su ruke počela da rade po njoj. Čupkam šiške, tako da su prilično proredjene.

Znam, nije to dobro, ali, sa smanjenjem pritiska, pod kojim sam trenutno, prestaće i ove loše navike.

Imate li ih vi?

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

41 thoughts on “LOŠE NAVIKE”

  1. *Joj Char, pa zar ima nešto gore od cigarete? Izvini, ali ja sam bivši pušač a ti su najgori. Ne mogu ti opisati koliko mi je odvratan miris cigarete, kao da nikada u životu nisam pušila. Strašno mi je kada beba miriši na duvan, ili kada mama doji bebu a u drugoj ruci joj cigareta. Nemoj da se ljutiš, ali, stvarno, nije dobro, nikako! Bolje da ja i dalje čupkam kosu! 😉

  2. *Dragana, lako je to reći, a teško sprovesti. Kada mi se ukoči ruka od čupkanja i nokat ostavi duboki trag na kažiprstu, ona odustanem, pa, kada mi se ruka odmori, sama krene ka kosi. Moraću je vezivati uz nogu! 😉

  3. Na mom maternjem jeziku postoji jedna mudra izreka, u slobodnom prevodu znači: NAVIKE SUŽAVAJU OPSTANAK! Naravno, svi mi imamo ovakve, ili onakve navike, medjutim loše je ako nam neke stvari ama baš predju u naviku. ja pokušavam zadržati dobre navike; ono što mi ne prija, e toga se oslobadjam brzinom svetlosti. Dudice draga, gore glavu, ionako ništa ne pomaže 😉 Budi mi dobra, i batali loše navike!

  4. *Marko, nisi jedini što se tiče tog sindroma. Meni je bitno da je ugašen bojler, zato što smo dva puta doživeli da se isti upali. Moja ćerka 100 puta provera da li su zaključana vrata, pre spavanja. Eto, nisam usamljena, bar što se tiče kose! Možda je to i normalno! 😉

  5. Zeznuto ti to Dudo! Dugo godina sam grickala unutrasnju stranu obraza. Znaci kad sam otisla kod zubara, ova se zgrozila, kaze napravices infekciju u ustima sta to radis?
    Prestadoh nekako ne znam ni sama kako jer nisam ni bila svesna da to radim.
    Uzas a ti se unakazis..odvlaci nekako paznju sa sebe, zaposli ruke..jebem ako znam..

  6. Zelena, kada postanem svesna da to radim, umori mi se ruka, pa prestanem. No, nadam se da je i ovo jedna faza i da će prestati, čim malo olabavimo sa presingom!
    Moja kuma kida zanoktice. Jao, strašno, to tek da vidiš kako izgleda. Sva je u krastama. I to radi godinama, od gimnazije, čak!

  7. Dudo, svi mi imamo ili smo imali po neku lošu naviku ili po neki tik. Sve je to odraz unutrašnje nervoze, napetosti i nezadovoljstva. A tek, ako se pojavi neka fobija, pa prisilna radnja, e, tu je već problem. Mora se čovek boriti sa tim, ali, biti smiren i uvek raspoložen i pozitivan, danas je, moramo priznati, veoma teško! Moja preporuka ti je da vežeš neku lepu maramu ili slično oko glave, pa čik’ ako možeš da čupkaš kosu!?

  8. *ZOko, puno ti hvala na savetu. Sada malo puštam kosu pa mi je kosa u haosu,pa mi marama baš i ne odgovara jer bi je totalno sdudala i zalepila za glavu. Borim se sa „onom“ dužinom, sa kojom ne znaš šta da radiš.Moram izdržati do svatova! 🙂

  9. Većina ljudi ima neku lošu naviku iako možda toga nisu svesni.
    Pitanje je šta je gore-čupkati kosu ili prazniti frižider, na primer.

    Možda da probaš Dudo, nešto što nikad nisi radila, na primer, da igraš neke igrice na netu ili da rešaavš ukrštene reči ili nešto drugo što će ti okupirati pažnju i tako će ti proći ovo vreme tenzije.

  10. *Saveta, ja jako volim da gledam tv i dok to radim, čupkam, pa kad postanem svesna da sam zabrazdila, prestanem. Volim i da ukrštam reči, ali, nemam kad. Pratim dve serije, koje idu jedna za drugom. Hvala ti na savetu. E, frižider ne praznim, ali praznim kutije sa keksom! 😉 😀

  11. *Dollika moja, ne znam šta da ti kažem. Nisam ni ja operisana od slatkiša. Njih tamanim kada odmaram ruku od čupkanja kose!!! Prema tome, možda malo da predješ na UVRTANJE kose, baš da se ne unakaziš kao ja! Fale mi šiške u dužini, a bogami i gustini! 😀

  12. Ex je uvrtao dok ne veže u čvor pa njega iščupa :smajlikojiužasnutkolutaočima: . Dete krenulo s grickanjem noktiju i čupkanjem zanoktica, ali smo uspeli da to rešimo. Ja bila pušač-fabrika, iskorenila i sad baš i nemam neku novu lošu naviku. Možda bih mogla neku da zapatim :-).
    Kao klinka sam se igrala s kosom (bila je poluduga, plava) dok sam učila, što se jednom završilo tako da sam je štrickala nesvesno makazama, dok mi na vrh glave nije ostala palma :-). Dobro sam prošla, rekla bih :-).

  13. *E, Baklavice, dobro si se ti isčupala iz fabrike duvana! 🙂 Trebala si videti moju mladju šta je radila kada je bila klinka. Kakve je grimase pravila, nabirala nos, širila nozdrve, izbacivala donju vilicu, zrikila, strašno je bilo, ali, prodje i ta faza.
    Ljubi smo, svašta nam se dešava! 🙂

  14. Dudice sigurna sam da će tvoje loše navike biti prošlost samo još malo dok postaneš baka. Onda ćeš da ljuljaš i šetaš i bićeš presrećna. Videćeš, tvoje vreme tek dolazi.
    Svi imamo neke loše navike, to je neizbežno. Meni je loša navika što uveče jedem čokoladu, obavezno… I trudim se da prestanem al… pustim sebe da malo uživam 🙂

  15. @ Dudili, opet cu ti predloziti ono sto sam napisala u jednom proslom komentaru. Ne cekaj, ne stidi se, za tvoje je dobro. Postoje strucnjaci koji ti mogu pomoci da se stabilizujes, a onda radom na sebi, uz podrsku onih koje volis ili svoju snagu(ako nema postapalice) dovedes sebe u solidno stanje. Mislim da je to jedino resenje kojim pribegava svaka svesna osoba. I neces biti sama u tome iako se o tome slabo prica, ljudi se nepotrebno stide i trpe probleme bez potrebe. Evo, rekla sam ti jos jednom i vise necu navaljivati jer je to nesto o cemu ti moras doneti odluku i krenuti napred :OK: :D.

  16. *Tatjana, hvala ti puno što si tako brižna i dobra. Ušla sam u neki mirniji period, za kratko. Znam da mogu potražiti pomoć i to ću sigurno i učiniti, ali, situacija u kojoj smo trenutno, kao porodica, malo je pod pritiskom, zbog dogadjaja koji nam sleduju. Jesu lepi, ali su i stresni. Samo da to sve prodje i bićemo kao novi! 🙂
    Zagrlim te!

  17. Nažalost i ja imam sličan problem sa kosom, to je vrsta opsesivno kompulsivnog poremećaja i naziva se TRIHOTILOMANIJA. To je bolest i to neizlečiva, simptomi se mogu ublažiti a najbolje rezultate daje bihevioralna terapija.

    1. Verko, dobrodošao na moj blog. Nisam znala da je je taj poremećaj neizlečiva bolest. Teši me to što se od nje NE UMIRE. Evo, trenutno sam u jezivim problemima ali kosu ne čupam. Ko bi ga znao od čega to zavisi!
      Pozdrav i hvala ti što si mi sve to lepo objasnio.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s