BES I NEVERICA

Krenula sam jutros, put mog svakodnevnog, radnog dana. Prilično prijatno napolju. Približavajući se Trgu slobode, videla sam da su neke,  silne,  gradjevinske mašine tamo, kamioni, neke dizalice i mnogo komunalnih službi. Zainteresovano sam ih posmatrala. Videla sam jedan od kandilabra kako je uvijen, onaj stakleni deo gde stoji sijalica, u najlon. Pomislila sam da su ga zaštitili od ne znam ni ja čega. Dodjoh do jednog od tih radnika, vidim povezuje struju i ukapirah šta se dešava.

Trg slobode za doček 2012. godine

Istog momenta me obli znoj i udari mi bes u glavu. Ona knedla mi stala ugrlu i jedva prozborih, pitanjem:

– Da li ste vi to poskidali sve lampe sa trga zbog dočeka nove godine,  pa ih sada vraćate?

– Da, odgovori električar, vraćajući pogled ka žicama.

– Ne mogu da verujem da ste i lampe skidali zbog šake idiota, besposličara, uništitelja, vaspitno zapuštene omladine. I sada mi je jasno, zašto su mi ljudi pričali da je na trgu bio mrak. Da im jebemsvepospiskuimajkuiocaicelufamiliju!!! Neću se izvinjavati zbog psovki, jer, ne mogu da se smirim. Videla sam da su i klupe počeli da vraćaju. Pa nije to mali posao, a sem toga i košta. Angažovane su  službe da ih sve poodvrću  i sklone, tj. odnesu , a sada da ih vrate i pozavrću. Žardinjere sa cvećem su odneli duž Njegoševe ulice. Ajde, da to i razumem, ali kandilabre i klupe, ne mogu da verujem. Znam da je jedini razlog sklanjanja UNIŠTAVANJE NAŠE, ZAJEDNIČKE IMOVINE. Ja sam očajna, ne mogu da verujem da postoji takav nesvet kome je jedini cilj u životu da RAZBIJE, SLOMI, POCEPA, ISPIŠA, ZAPLJUJE, IZUDARA HOMOSEKSUALCE, koji, ruku na srce, nikome zlo nisu učinili. Krivi su samo zato što imaju drugačija sexualna opredeljenja. Pa, da immamicumamicinu! U kakvoj mi to državi i dalje živimo, pitam se, očajna!

Trg slobode

Na trg je pred novu godinu, postavljena ogromna žardinjera visine oko dva metra, a čini mi se iste dužine i stranice kvadrata. U nju je posadjena ogromna jelka, koja je dosezala do polovine prvog  sprata Vojvodjanske banke (siva zgrada na uglu na desnom ćošku, ugao Njegoševe ulice). Bio je to poduhvat, dovući to sve, postaviti toliku jelku. Onda su stigli ukrasi. Okićena je fantastično, ogromnim kuglama, trakama, pa i manjim kuglama. Svaki dan, ukrasa je bivalo sve manje, da bi, na sam dan dočeka nove godine, stajala ogoljena jelka.

Dakle, opet nemam reči od bagre koja se drzne da pelješi nešto što nema veze sa mozgom. A pitam se, šta radi komunalna policija, koja u stvari samo špacira ulicama, ili sedi po kafićima, a bogami, vuče dobre plate. Svaka čast onima koji su ih izmislili da ih mi plaćamo, svaka čast! Lepo je šetati u toploj uniformi, sa punim novčanikom, a bez ikakvih obaveza. Kad god im se obratite nekim pitanjem, oni odgovaraju da BAŠ TO nije u njihovoj nadležnosti. Bljak!

 I mi smo za članstvo u Evropsku uniju. Pa ko će nas hteti ovako zapuštene, upuštene, nevaspitane, destruktivne.

Na žalost svih nas, koji nemamo u krvi destrukciju, Evropa i svet nas gledaju kroz šaku takvih idiota.

Pitam se, ako jednog dana i udjemo u Evropu, da li će nas oni dovesti u red ili će nas još gore popljuvati. Kako stati na kraj divljaštvu?

Ja ZNAM i niko me neće ubediti u suprotno, da sve ono destruktivno, dolazi ISKLJUČIVO iz kuće. Ne treba očekivati od ŠKOLE čudo, već od roditelja ili staratelja, već, šta ko ima.

Zašto moja deca nikada nisu ništa slomila, zašto moja deca ne pljuju po ulici, zašto moja deca ne pišaju po ulazima, haustorima i ćoškovima, zašto moja deca ne ispisuju grafite po zgradama, zašto moja deca osudjuju sve ono što osudjujem i ja? Zašto moja deca moraju da gledaju sve to što nije za gledanje? Zašto moja trudna ćerka mora da se doživljava stresove od petardi, evo, gotovo dva meseca već?  Kak o se roditelji odnose prema svojoj deci, klincima, i kakva je to nebriga? Da se ja pitam, ja bih im oduzimala decu, na odredjeno vreme, pa da vide kako treba brinuti i čuvati decu.

Zašto se ne preduzme nešto,  da se ovim divljacima stane na put i da konačno, živimo i čuvamo ono što je naše, ZAJEDNIČKO? Pa, sve to što imamo LEPO, postoji zbog nas, da uživamo i ponosimo se našim divnim gradom.

Dakle, destruktivci, okrenite se sebi i svojim porodicama, uništavajte ono što je u vašim domovima, pa da vidite kako ćete živeti sa slomljenim nameštajem, islupanim sijalicama, popišanim krevetima, popljuvanim podovima. Samo napred!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

29 thoughts on “BES I NEVERICA”

  1. E moja Dudo, naši se tamo po Evropama vrlo brzo dovedu u red. Ovde ih baš briga, prolaze bez posledica.
    Slučaj prvi: za novogodišnje veče kod nas je pevao Zdravko Čolić. Dva dana je neprestano išao kajron da je sve pokriveno kamerama, ne bi li se huligani uplašli. Nisu.
    Slučaj drugi: našinci prelaze granicu i posle stotinak metara kroz prozor bacaju kesu punu đubreta, dve-tri limenke, koru od banane i ne sećam se više čega, uz radosni komentar „Konačno uđosmo u Srbiju!“ Šta više reći?! A da ti ne pričam da su u pitanju jedan doktor nauka i njegova gospođa žena, inženjer. Ponosni prepričavaju šta su uradili, kao mnogo dobar vic.
    Mnogo me to nervira, ali izgleda da nam nema pomoći. I komunalci se ustremljuju na one sitne, lokalne džibere i lovatore niko ne dira. 😦

  2. Zašto – pitaš i ždereš se u sebi. Bojim se da ćemo svakog dana sve više gledati „stoku“ na delu, i to dokle god budemo živeli zajedno sa tom „stokom“. Misliš da se takvi mogu promeniti, oni iz „vlakova bez voznog reda“… ne mogu Dudo… ali na nama je da odlučimo hoćemo li živeti kraj njih ili ne. Ja sam odlučio, odavno 😦
    Jednom je jedan bloger zavapio na jednom režimskom sajtu; „pa majku mu i taj Brazil, u jednoj ulici karneval i raskoš, a u drugoj prljavština i kriminal… volim svoju Srbiju jer toga ovde nema“. Vidiš Dudo kako je teško videti nešto, ako to ne želiš da vidiš.
    Seti se samo u Beogradu kako su se tukli za sadnice Japanske trešnje, pa čak i jednu ženu izgazili… a samo zato jer je bilo DŽABE.

  3. *Sanja, to me i boli, najviše, zato što su na zapadu takve kazne da bi im sjebali živote da urade bilo šta od onoga što sam nabrojala. Ma, ne znam, očajna sam, nerviram se za sve i svašta. Gledam, uredili nam ulicu, Kosovsku, celu, komplet, sa parkinzima, posadili drveće, ma, predivno. A stoka, ona motorizovana, već prelazi preko zemlje u koju je posadjeno drvo. Eto, sada prave i metalne ograda da bi zaštitili sadnice. S T O K A, jedna, nemarna! 😕

  4. *Alex, žderem se isto kao i ti i svako normalan, ko je vaspitan u normalnoj porodici. Znam da sam kao klinka, nosila u ruci papirić od kiki bonbone do kuće ili neke kante, u Dunavskom parku. Znam da sam morala da se javljam svima kojima su se moji roditelji javljali. A onaj Brazilac se malko zajebao, očigledno, jer, to je doživeo tamo, a kada se vrati u otadžbinu, na kratko, ne vidi ništa od svog nosa, od želje i tuge za istom. Da boravi malo duže, pljuvao bi i sam, sve ono što mi svi vidimo i zgražavamo se.
    Sećam se one jadne, izgažene žene. Stvarno, kakav smo mi to narod. Otišli smo svi u materinu! 😕

  5. like je za divnu decu koju imas, ali oni ne bi bili dobri da nema tebe 😉
    Nisam videla od guzve da su sklonili svu rasvetu, nacili su iz prethodnih godina da im je ovo jeftinije. Mozda ima vise posla, ali definitvno manje kosta od stete koju bi huligani napravili. da li se moglo spreciti? mislim da nije, nazalost.

  6. *Jassna, hvala ti. Zato sam i rekla da sam sigurna da to rade VASPITNO ZAPUŠTENA DECA, definitivno! Deca koju roditelji nisu šljivili iz kojekakvih razloga, na žalost! 😕
    Definitivno je grad procenio da je tako jeftinije, da to sve posklanjaju, ali ZAŠTO, bilo bi lepše i svetlije i svečanije, sa ukrašenim kandelabrima, a na klupama se moglo i sedeti, a ne stajati i lomiti ih. Jako sam razočarana i ovakve stvari me izludjuju!

  7. Kome pričaš, Dudo, čitam ovo i sama se užasavam svega i samo mogu da se „žderem“ zbog ovakvih, nevaspitanih đžabalebaroša. U potpunosti delim tvoje mišljenje, zaista u svemu se slažem sa tobom, verovatno što smo ista generacija i sasvim smo drugačije vaspitavali svoju decu, u odnosu na sadašnje kućno vaspitanje. I ja se veruj mi, nerviram za sve i svašta, sebi često kažem:“Ma pusti, ne možeš ništa kao jedinka da promeniš!“ ali to je jednostavno jače od mene. Ma, mi smo nekulturan i definitivno nevaspitan narod. Zato, volim da uđemo u EU, tek tada bismo se naučili redu i disciplini, ali što kažeš, ko će nas ovakve primitivne primiti!? Hajd’ nerviram se i dok kuckam ovo, a kažu da nerviranje negativno utiče na lepotu. Ćao!

  8. Dudo, što se čudiš. Pa znaš valjda gde živiš. U ovoj zemlji je decenijama na snazi poremećen sistem vrednosti, pa onda nije ni čudo što nam se dešavaju svakakve stvari.

    Tvoja i moja deca se ne ponašaju tako, jer su vaspitana da prepoznaju šta su prave vrednosti.

    U zemlji gde vrediš ne onoliko koliko znaš, nego onoliko koliko imaš, u kojoj roditelji uče decu da im idoli budu pevaljke i kriminalci, u kojoj nije važno da li si pametan, nego da li si „sposoban“ i u kojoj ti takve poruke stižu sa najviših nivoa, normalno je da se srećemo sa devijantnim ponašanjem i normalno je da se takvo ponašanje toleriše, jer takve mase trebaju vlastima za skretanje pažnje sa stvarnih i važnih problema.

    Na svu sreću, kao što možeš da vidiš iz komentara na tvom blogu, još nas ima „normalnih“.

  9. *Zorice, srećom, ima nas još normalnih, ali, brinu me generacije posle nas. Sve manje je vremena za decu, vijanje para, nemaština, sve je to donekle dovelo do džabalebaroša i probisveta. Svesna sam toga, ali, mnogo je propusta u vaspitanju, očigledno, čim se dešava to da se rasturaju igrališta za malu decu. Pa, kome to smeta i kakvi su to poremećeni umovi da rasture tobogane, spale ih, polome sve što se može polomiti, i da to baš niko ne vidi, dok se čini. Ne mogu da verujem. Moraće se, čini mi se, kamere postavljati i na dečijim igralištima, pa, makar da se vidi kada počnu svoju prljavu rabotu. Ako to uopšte nekoga interesuje! Uf!

  10. *Polihimnija, čudim se i čudiću se, sve dok imam i malo pameti u svojoj glavi, jer da se ne čudim, ne bih ni pisala ovajav tekst. Neverovatno mi je da je takva destrukcija. A razmaženost dece, do bola. Ma, da mi niko ne priča da „jadni nemaju para“. Kako imaju za pivo, vino i ostalo, kada sede ispred prodavnica, napiju se i onda idu u pohode gradu. Ne interesuje me što ne mogu da sede po kafićima. Neka zarade sebi. Eno, njiva ima neoranih, neobradjenih, nema ko, pa neka saviju grbaču. Moje prijateljice sin, sa završenom akademijom, znači, akademski slikar, obradjuje vinograd jednom čoveku i dobija dnevnicu od 1500 dinara. Pa šta, sramota ga je da ga majka hrani i oblači. E, da tako svako od tih destruktivaca pronadje neki posao i rmpa po ceo dan, ne bi mu palo na pamet da rastura tudje. Uh, besna sam kao ris!

  11. dođu tako divlji i pokušaju da otjeraju pitome.
    Divljaci kojima je to extra provod kad sve pokradu, polupaju, porazbijaju, zapišaju, polome, a ono niko im se ne suprotstavlja i misle da to tako treba, onda počnu da se „pitaju“- mislim na vlast, onda postavljaju svoja pravila i ovi pitomi lagano počnu da postaju manjina.
    Ja mnogo volim Novi sad i žao mi je što i tamo počinju divlji da tjeraju pitome.

    najbolje je to opisao Andrić
    „Dođu, tako, vremena, kada pametan zašuti, budala progovori, a fukara se obogati!“

  12. *E, da Dolly, a ista ta budala će hvaliti tudje kako je lepo, čisto, naravno kada ode tamo negde, gde mu zavrću muda da bude poslušan i dobar, ali zato, svoje, zajedničko, uništava i lomi. I od takvih će jednog dana postati fukara! Takvi uspeju! Ali, ko visoko leti, nisko pada!

    Žao mi je, što se grad sredjuje, zaista, prave se male oaze na sve strane, a onda to sve neko „posere“ i opet „Jovo, nanovo“, kao da je sve za džaba. Neverovatno!

    Na keju, na novom igralištu, ne znam koliko puta su lomili onu tablu od specijalne plastike na kojoj stoji koš. Ne zna se broj! Pa, dokle majku mu? Ima momaka koji tamo treniraju, uvek je gužva, deca se zabavljaju, bave se sportom, i onda naidje neki skot koji reši DA NE MOŽE TU VIŠE DA STOJI BAŠ TA TABLA I SLOMI JE, jedanput, dvaput, driput,… nemam reči!

    Uh, crkavam od besa!

  13. Lepo si sve rekla. I neka si! To je naša stvarnost. Prednovogodišnja..poslenovogodišnja… Ali, biće tako sve dok država ne počne da udara po džepu -debelo..one koji ruše i uništavaju. Svaka budala to može. Smisliti, ulepšati i izgraditi je već malo teže.

  14. Razumem tvoju reakciju. Isto reagujem, ali dzabe. ovo su neka vremena u kojima nema kontrole skoro nigde.
    Deca ne slusaju roditelje. Mi nasim nismo smeli da zucnemo. Ovo sada, sklanjaj se da ne popijes po..
    I pravo da ti kazem ja u tu EU necu da idem ali me niko nista ne pita..

  15. *Perlice, po džepu se teško udara, zato što je prazan, ali zato društveno – koristan rad i to na najtežim poslovima, pa da vidimo da li će im ikada pasti na pamet da nešto ruše, jer će sve to morati ponovo da naprave! Uf!

  16. *Zelena, danas deca imaju jako velika prava, na žalost. Sećam se vaspitanja kada je moj otac išao u školu. Dobijali su žibom po prstima za svaki prekršaj. Pa nisu ostali osakaćeni, ni sa traumama u odrastanju, nego su vodili računa šta rade. Mislim da je bilo bitno i to što su majke bile domaćice (uglavnom), i vodile više računa o deci. No, i ja sam radila, pa moja deca opet nisu delikventi. Nije bitno da smo sa decom ceo dan, već koliko kvalitetno provedemo vreme sa njima. Ne znam šta da ti kažem za Evropu, ne znam šta nas čeka ulaskom u istu, ali, ko nas šmirgla, mislim, obične ljude! 😕

  17. *Rekoh ja Miro, da bu blogeri normalan svet, jer, vidim, reagujemo svi isto. Samo oni koji treba zaista da reaguju, ćute ili „nemaju dovoljno ljudstva“. Ma, zajebite, da hoćete, čuvali bi i vodili računa o svemu!
    Da vidiš kako panduri čuvaju nekog glavonju, već nedeljama, parkirani ispred njegovog ulaza i samo se smenjuje dežurstvo. Uf, kakva je to faca, nisam još uspela da saznam. I to po dvoje, zamisli, znači, njega mogu da čuvaju. Dva čoveka manje na ulici! Strašno!

  18. *Cakulancijo, eto, znaš i sama! Što mi nismo rušili, lupali, povraćali, pljuvali? Zato što smo to nekada možda i pokušali, pa nas je odmah stigla kazna u vidu šamarčine ili debele kazne pa nam nikada više nije palo na pamet da to uradimo!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s