ONO, NEŠTO…

Spopalo me nešto, nešto, što ne mogu tačno da opišem, ali me rastura.

Posle sve one lepote u prethodnom postu, zavrnulo me nešto u stomaku i ne popušta.

Neka džomba mi stoji baš tu, ispod duše, pa je pritiska i ne da joj da diše.

Neće ona nigde. Pokušavala sam da je se rešim. Neće ni gore, a bogami ni dole. Mislim da dole ne bi ne prošla :), jer je poveća.

Dešavaju mi  se neke lepe stvari u životu, doduše sa propratnim stresovima, pa, ne znam ni sama, da li je od toga ili od promene vremena. Moguće je da je u pitanju i „krštenica“, sukob generacija ili moja nefleksibilnost u odnosu na promene koje se dešavaju. Očin bi me znao, koji mi je. Nerviram već samu sebe.

Stalno sam nadrndana, za čas planem, naljutim se za svaku sitnicu, plače mi se, a džomba sve veća i pritiska mi sada već i srce i bubrege.

Jebem li ga, da je zveknem nečim, možda se raspadne, ali, šta ako se ti komadići opet  skupe u još veću?  To me još više izludjuje. Pritiska mi i potiljak, ne da mi da spavam, izludjuje mi noć, načisto. Budi me, pravi mi naslove i podnaslove, zadaje mi domaće zadatke, preznojava me, ožednjuje, suši mi usta. Aman, džombo, mani me se, nadji neku drugu Dudu, meni te je dosta za ovu godinu!  

E, to nešto, džombasto, pravi od mene onakvu osobu kakvu ja ne volim! Zašto? Dokle ću sebe gledati obešenih usana, sa borama na čelu? Dokle će me držati „razguz“, što bi rekla Zelena?

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

35 thoughts on “ONO, NEŠTO…”

  1. *E, Zelena, sad mi je lakše! Mamumumerkurovskudamumamu, hekla me u zdrav mozak, ne mogu da verujem! Ajd, valjda ćemo preživeti još tih pet dana.
    Kako se osećam, trebala bi mi litra dnevno dunjevače, kajsijevače ili kruške… 😕

  2. Dudo ja opet mislim da su se svi simptomi koje si napomenula udružili ovih dana. Naše krštenice su tu negde, valjda iz iste štamparije izašle, pa te potpuno razumem, a i osetim to isto – ponekad.
    Izguraćeš… polako, znaš kako si ti nas ohrabrivala kad smo u nekom bedaku 🙂

  3. Dudojlo, biće bolje, mora biti, posebno kad se ti budeš narogušila i poručiš džombi
    Zbogom, zanavek.
    🙂
    p.s.
    Te se džombulaje, kanda samo šetaju od jednih do drugih – čas su kod mene, evo ih sad kod tebe, pa će dalje, beštije ‘edne!

  4. Dudice draga, kada najveći optimisti govore da nema nade, tek onda poguraju iz sve snage 😉 Na ovoj strani greju sunčevi zraci 🙂 kod mene u sobi dvajestdva stepena u ‘ladu, ću za jedno sat vremena u kupovinu (‘leba i igara) i da vidnem kako je napolju vreme. Lepi pozdravi, i drž’ se toga da nema nade, ali vredi gurati napred!

  5. Draga Dudo, navikla sam da tvoji postovi najčešće zrače optimizmom i sada, kada pročitah da te nešto „stislo“ i „spopalo“, baš sam pomislila, ma to je nešto prolazno, kao i kod svakog od nas. Neki unutrašnji nemir i teskoba, koju svi mi osećamo s’ vremena na vreme, a posebno mi „malo stariji“. Moja preporuka je da uzmeš neki lekić za smirenje, čisto da se opusiš, ja tako uradim, i bude mi bolje. Sve dođe i prođe, a ako ti ne bude bolje, a ti prošetaj do čika doktora. Verujem da ti je danas već bolje nego juče, a to ti ja od ♥ želim. Očekujem tvoje duhovite postove i pozdravljam tebe i tvoju porodicu…

  6. *Ćakulava, džomba mi se šorka po telu: te je ispod duše, te je u glavi, te u nogama. Mamicujojmamicinudajojmamicu! Ma, proći će, sačekaću još 4 dana, kako kaže Zelena, to je od Merkura. Ajd, još i to da prodje, pa će valjda povući i džombu iz mene! 😕

  7. *Zorice, eto vidiš, imam i ja svojih „žutih minuta“. Proći će sve to, ali, treba izdržati. Za smirenje već pijem, tj. da bih mogla da spavam, pa se onda nerado oslanjam na pilule i za preko dana. Preći ću na rakiju, čini mi se da ona i smiruje i podiže raspoloženje, koje je kod mene na nuli! Hvala ti, draga moja Zoko, na savetima. Sačekaću još par dana, da Merkur dodje na svoje i odvuče moju džombu! 😕

  8. Nece valjda ni dzomba vjecno!
    Koliko je samo dzombi doslo i proslo?
    Ti to znas,nije ti se nista serviralo,za sve si se borila.
    Mislim da je vazno da se toga sjetis i onda nabacis
    osmijeh na Dudino lice.Ona to zasluzuje. 🙂

  9. Dudo , dzombe su kod svih nas ovih dana ma u ovoj godinin popularne na onaj nacin koji bi svi mnogo manje voleli, jednostavno mislim da nije to do krstenice jer smo razlicitih godina …meni je neki nemir konstantno prisutan …ali sta nam preostaje imamo dva izbora da se ubedacimo ili da hodamo ka svetlu u tunelu…tako ja vidim stvari 🙂

  10. *Marko, hvala ti na „sapatništvu“ . 🙂 Jasno mi je da svi imamo „žute minute“, ali mi je lakše da do sve ovde napišem i čujem od vas pozitivne reči. Nisam pesimista u životu, mada, svašta sam preživela, pa, verovatno, to sve stiže na naplatu! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s