LEPOTA

Današnji, topao, sunčan, decembarski dan, bacio me u razmišljanje o lepoti.

Sunce je prosulo svoje zrake medju opustele grane. Obasjalo lišće svih mogućih, zlatno žutih i crvenih boja.

Prizor za divljenje. Jezero u Dunavskom parku, nekako pusto, puno opalog lišća, a u isto vreme, pleni svojim izgledom. Mnogi prolaznici sa fotoaparatima. Fotkaju se u raznim pozama sa lepotom prirode.

Šetam, razmišljam i setim se lepih reči: u turskoj seriji, koju trenutno pratim, pojavljuje se jedna divna reč: harika, koja se izgovara sa osmehom na ustima, a znači: divnoooo! Jako lepa reč! Ima ih još, pisaću ih na „srpskom“: lav, lavli, bjutiful, bejbi

a u našem jeziku:

Ljubav, cveće, sreća, deca, reči, koje, kada izgovarate, preplavi vas toplina.

Mače,

pače,

kuče,

Najlepša od svih reči, na svim jezicima je, ipak, reč MAMA.

Eto, toliko razloga za ŽIVOT!

Živite ga i gledajte oko sebe! 😀

PS: I još jedna nova, lepa vest, BAKA MILICA JE SMEŠTENA U PRIHVATILIŠTE U FUTOGU. Neka joj je srećom! 😀