ZBUN

Poslednjih par nedelja, kao što znate, bavim se bakom Milicom. Komuniciram redovno sa gospodjom Slavkom iz socijalne službe. Ona je zaista jedna divna žena. Predala je papire za smeštaj baka Mice u Dom.  I to će biti uskoro, ja se nadam.

Ono što me zbunjuje  je reakcija moje okoline,  na sve ovo što se dešava sa bakom.

Pričam ja svima šta radim, eto, takva sam, ne mogu da prećutim, ne da se hvališem, već da ljudi vide da se ne rade sve stvari iz interesa, već iz saosećajnosti. Baku ne poznajem, ali ipak, žao mi je i želim da se smesti na sigurno i toplo, jer, sigurno nije zaslužila život koji živi. No, nije to sada tema moje priče.

Zbunjena sam komentarima ljudi. Uglavnom se raspituju o njoj i komentar je, uglavnom u smislu: šta ti je to trebalo da se petljaš sa babom? Onda ja krenem da se „pravdam“  zašto to činim.

I, na kraju priče, nikom ništa. Razidjemo se, svako na svoju stranu. Ja besna, naravno. Besna zato što se pravdam i besna na sve koji tako rezonuju. Gledaju me bledo i uopšte im nije jasno da neko tamo levi, radi nešto tako lepo za nekoga koga ne poznaje.

Eto, dragi moji prijatelji blogeri, zbog čega ste vi posebni!!! 🙂

Bili ste u stanju da pročitate i shvatite čin humanosti. I da me podržite u ovoj raboti.

A svi ostali, koji ne razumeju šta znači biti human, poručujem da pročitaju u Vujakliji,  šta znači ta reč.

Vama, dragim mojim prijateljima, šaljem poljupce iz tople sobe!

 

 

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

48 thoughts on “ZBUN”

  1. *Miro, ovo mi je potvrda da radim pravu stvar. Hvala ti puno na podršci, mada, u početku ni moja deca me baš nisu razumela. No, one su mlade, pa to sve pripisujem mladosti.
    I ja jedva čekam da vam javim tu vest. U ponedeljak zovem Slavku da čujem šta se dešava. Držim šipke a tebi želim prijatan vikend i opuštanje! 🙂

  2. Pojedini ljudi sigurno nisu postali bezosjećajni nego su to oduvjek.
    Postoje i oni drugi, poput tebe, ali su na žalost u manjini.
    Uvijek se radujem kada čujem da je neko učinio dobro i plemenito djelo, a ti to jesi. Napisala sam ti da se zbog ovog čina ( a i zbog nekih tvojih ranijih postupaka) ponosim sa tobom i to moram, ovom prilikom, ponovo da napišem.
    Ti se jesi angažovala mnogo oko te sirote bake, mnogo više i na mnogo bolji način od njene porodice koja bi „trebala“ da brine o njoj.
    Njena je sreća da ti postojiš i da će zimu provesti na toplom.
    One koji ne razumiju tvoj čin iskreno žalim. Nema u njima nimalo empatije. Ne znaju da bogatstvo nije materijalno bogatstvo.

    napisah roman, ali sam, majke mi, morala 🙂

  3. E Dudo da je vise ljudi kao ti pa gde bi nam bio kraj…razumem ja donekle i te ljude sto te pitaju sta ti je to trebalo, jer toliko je postalo neko ludilo i normalno je da ljudi podmecu noge jedni drugima , pa tako kad neko uradi nesto toliko veliko kao ti , to nekako je vise izuzetak i onda se ljudi pitaju sta ti to treba tj. kako to da si ti izasla iz sablona…Ali Hvala Bogu pa izlazis iz sablona 🙂

  4. Dudo,neobaziri se na te hladne ljude oko sebe, nisu oni krivi sto neznaju sta je humanost, valjda,im vrag ukrao to zadovoljstvo,Radujem se sto ce, baka Mica,uskoro, biti u toplom i cistom domu sa ljudima sudbine njene.Da joj mogu, makar, kupiti kutiju cigareta i tople carape…..mozda i to bude nekad….Cmokiccc!

  5. Dudice draga, ja sam poseban po tome što uopšte nisam poseban 😉 A ti, draga moja, guraj! Od davnina se zna da nas ima svakojakih, i ovakvih, i onakvih, na kraju SVAKAKVIH! I onda se sve to deli na dobro, na manje dobro i na zlo! Onog dobrog i manje dobrog ima sve manje, dok ovog nevaljalog (uvek nam se čini) sve više, i više, i više… Uglavnom, u bajkama se na koncu dobro završi ono što je dobro 🙂 Sada je tvoja dobrota na otvorenoj sceni, i ljudi pričaju, pričaju… Na našu veliku žalost, svet je pun nepravdi, negativnih naboja, i dobro nam dodje kada naidjemo i na nešto lepo, tek da ne zaboravimo da je život lep, ali da ga našim nečinjenjem činimo manje lepim. Dakle, ti činiš nešto za drugog čoveka, a to je uvek bila velika stvar! Lepi pozdravi!

  6. *Dolly, ti si divna osoba i zaista sam srećna što postojiš. Hvala ti na svemu što si napisala. Isto tako mislim i ja i nisam očekivala da me uzdiže bilo ko do neba, ali, da se bar neko izjasnio u smislu „svaka ti čast, baš se trudiš oko bake“, ma kakvi! Ne mogu da verujem, ama baš niko. A to su sve moje komšije, poznanici, pa ima i rodbine koja je sa podsmehom to sve propratila. Čudo jedno! 🙂 Jedva čekam ponedeljak da čujem nešto dobro!

  7. *Zelena, očekivala sam bar koju lepu reč u odnosu na celu situaciju. Jedino mi je Makarona rekla da mi se divi. Ona je u mom komšiluku u njihovoj prodavnici Babićev špajz, pored koje ja prolazim svaki dan. Inače, niko više!
    Rekoh ja da sve SVI VI, jedini ispravni. Ja prosto mislim da ljudi „ne čuju“ šta pričam. Hvala vam na podršci i razumevanju. 🙂

  8. *Marko, u pravu si ti, ali ja sam izgleda sa „druge planete“ i ne mogu da shvatim da ljudi mogu tako da budu nezainteresovani. Svi kao, nemaju vremena. Ma, ja sam odvojila pola sata svaki dan da obavim telefonske razgovore. Toliko svako ima, jer, umesto da pričaju u vreme pauze za kafu, mogu obaviti telefonski razgovor. Ja jesam u penziji, ali moje angažovanje traje celo pre podne, u gradu, zatim ostatak do „punog radnog vremena“ je provedeno u kuhinji.
    Hvala ti što me podržavaš. Meni to što činim za baba Micu, čini veliko zadovoljstvo i nije mi uopšte teško. Samo da se završi što pre i da ona bude zbrinuta! 🙂

  9. *Ljubice, ne mogu da se ne obazirem, kada sam već ispričala priču i onda čekam reakcije. Nema onog: svaka ti čast kako si se zauzela za baku koju ni ne poznaješ. Rekoh, samo Makarona mi je to rekla i niko više, a mnogi znaju! Znaću ja u kom domu će biti baka, pa ću joj slati pakete, to je sigurno. Kada mogu da brinem o psu, golubovima, mačkama, o svojoj deci naravno, to se podrazumeva, kako ne bih o jednom slabašnom, starom biću, toliko nemoćnom! Ljubim te i hvala ti na razumevanju! 🙂

  10. *Dragi Stevo, istina je to sve što si napisao i ja se zamo čudim i čudim, kakvog sveta ima. No, to me neće pokolebati, već mi daje onaj veći „inat“ da to završim što pre, na opšte zadovoljstvo bake, mene i svih vas.
    Puno pozdrava iz ledenog Novog Sada, a iz tople sobe! 🙂

  11. Eto, vidiš, kakvi smo mi ljudi danas postali. Zato sam ti prošli put rekla da je na žalost, malo takvih kao što si ti. Ali, neka je njima na čast što imaju takve stavove, nasuprot našim, a ti ne dozvoli da te takvi i slični komentari pokolebaju u tvojoj humanosti. Najlakše je okrenuti glavu i zažmuriti na nesreće drugih, ali niko ne zna kada će njemu zatrebati nečija pomoć. Opet kažem, kamo sreće da je više ovako plemenitih ljudi kao ti, mnogo bi nam u životu bilo lepše nego sada. Samo napred, svi smo uz tebe i svima nam daješ dobar primer. Pozdrav!

  12. Dosta su te hvalili, a sad malo ja 😉

    Činiti nešto za nekoga je lični čin, lična volja i želja. Na to niko ne mora da te tera, to radiš radi ličnog zadovoljstva. O takvim stvarima se ne priča, to se radi da ispuniš dušu i srce. I sebi i tom nekom kome činiš/daješ/pomažeš.

    Meni se sve ovo dopalo kao jedna lepa priča, lep gest ali ja time nisam ni bogatija ni siromašnija. A ti jesi, time što si učinila dobro delo, koje TEBI i BAKI puno znači.

    Ja zbog toga što si ti srećna, nisam ljubomorna, zavidna ni manje srećna, a ti se osećaš sjajno 🙂 Tebi je srce puno, duša mirna, savest čista. Malo li je? 😀 I još si u toploj sobi 😀

    Ne očekuj da te hvale i dižu u nebesa. Radi ono što TEBE ispunjava i uživaj u tome 😉

  13. pratila sam tvoje angažovanje oko bake i tebi se divila ali se nisam javila zbog nekih radova na kući i oko kuće koji su me smorili.
    bar neki od tih bezosećajnih ljudi koje pominješ, kad tad će zatrebati toplu ljudsku reč, razumevanje i pomoć i ako to ne dočekaju, možda će se setiti kakvi su oni tokom celog svog života bili.

  14. Lepo, lepo! Na dobro će to izaći svakako.
    Al’ da se i ja (bez ljutnje) samo malo pridružim „Labilnoj“!
    Kažeš – Ne razumeju te oni „tamo“ (kod tebe) – a „dragi“ blogeri te razumeju!
    Pa, znaš, blogeri ispred sebe imaju monitor i tvoju malu sličicu u uglu, a oni „tamo“ kod tebe imaju „direktan prenos“ u kome im baka predstavlja nešto prljavo, ružno, zapušteno, smrdljivo….. pa je pitanje da li bi MI blogeri isto pričali što sada pišemo da smo tamo Ili bi i od nas čula slične komentare koje si tamo čula. Blogeri kuraže na daljinski. To je lakše.
    E sad, možda „Labilna“ ne zna da si ti celu priču započela još „davno“ kao apsolutnu nebrigu društva (i nas) prema takvim „slučajevima“, a ne u cilju „lične promocije“, pa si nastavila da u blogu prenosiš razvoj događaja (koji će, ako Bog da, imati srećan epilog), ali za nekog ko se uključio kasnije bi zaista izgledalo kao da pišeš o svojim „dobrim delima“.
    Nadam se da se zbog ovoga nećeš ljutiti na Sindžu (pišem o sebi u tećem licu – gotov sam).
    Sindža.

  15. *Labilna, ako si ti pomislila da sam ja ovo pisala da bih sebe reklamirala, malko si se prevarila! 🙂 Niko ne treba da me diže u nebesa, ali, po koja reč pohvale, dobro bi mi došla, bar od ljudi koje poznajem i uživo. Zato sam zbunjena. Ovde, na blogovima sve pohvale za delo i mnogo razumevanja, u zbilji, tj. na ulici, ništa, kao da su neki zombiji. E, to me nervira, pa sam vam se požalila.
    Toplu sobu želim svima, no, kakva je situacija u svetu, ko zna, možda je ni ja neću uskoro imati, ali, u duši ću uvek biti neko ko voli da pomogne. A zašto da moj primer ne slede i drugi? Puno pozdrava i da znaš, nisam se naljutila, samo me je malo žecnulo, zato što ovaj tekst NE TREBA da bude samo jedna LEPA PRIČA, već primer mnogima, da mogu da pomognu, samo ako se malo potrude! 🙂

  16. *Sindžo, ma razumem ja svašta, ali ne razumem „direktan prenos“, ovde kod mene u šoru!
    No, inače, kažu ljudi za nas Vojvodjane da smo nekako čudni! Pa, valjda je onda to TO! Čudni, da, ne pokvareni, možda malo usporeni, pa će im za koji mesec leći u glavi to što sam im pričala i uradila, pa će se neko od njih setiti da kaže: baš lepo od tebe što si to uradila za baku koju ne poznaješ! 🙂
    Ne ljutim se, naravno, o dobrim delima treba drugi da pišu, ali, pošto je ovo bilo specifično, napisala sam, da vam budem primer, svima, jer, sigurno svako od vas zna bar nekog kome treba pomoć, takve vrste. Ne boli, veruj mi, treba samo malo truda! 🙂

  17. Nije ni bilo razloga da se naljutiš ni žacneš 😀 Ja ništa loše nisam ni napisala ni pomislila. Baš naprotiv. Htela sam da kažem (ako baš treba da objašnjavam) da je to što si uradila dobro delo, i da bi svi trebali da uradimo nešto što NAS čini srećnim i zadovoljnim 🙂 A od pohvala se ne živi. Kad je duša sita i srce zadovoljno treba li još nešto? Meni ne 😀

  18. *“Dosta su te hvaliti, a sad malo ja!“ Pa to, draga moja Labilna, liči malo „žac“. No, nema veze, rekla si šta si imala, moguće da si se pogrešno izrazila. Ne živi se od pohvala, no, prijaju, meni bar, ali i nehvaljenje me neće učiniti lošijom osobom! 🙂

  19. Dudo izgubili su naši ljudi puno toga, ali duboko verujem da su svi ljudi u dubini duše humani. Možda je nekad potrebno samo im pokazati, podsetiti ih na njihovu zatrpanu ljubav prema drugima. Polako će i oni početi da je otkopavaju. Zato samo napred i čuvaj nam baka Milicu!

  20. Činjenica je da nema puno ljudi koji bi se do te mere angažovali kao ti. Mnogima bi bilo žao i na tome bi završili. Zaboravili bi posle nekoliko sati. Zato me i ne čude komentari. Nažalost, ljudi su toliko okupirani sobom i svojim problemima da ne žele da se upuštaju i u ono što ne moraju. Zato si ti jedno posebno biće, rekoh ti već sto puta. 😛

  21. Iako me nije bilo s komentarima, redovno sam pratila dešavanja i tvoje angaživanje u vezi bake Milice. Divim ti se! To su ona mala a tako velika dela! Svaka čast!
    Žalosno je što nema više ljudi poput tebe. Svaki dan možemo nešto lepo, humano i korisno da uradimo za nekog. Ja na taj način funkcionišem, a koliko sam te do sada upoznala i ti si takva. Zbog toga te izuzetno i cenim i poštujem!

  22. *Labilna, ne bih ja više polemisla o tome šta si ti rekla ili mislila, i hvala ti puno što si mi objasnila šta koji emotikon znači. Po tome, ako ja tebe oteram u „onu stvar“ i stavim ti smajlija :D, tebi će to izgledati kao zezanje. Ok, hvala ti što me smatraš pohvaljenom! 😦

  23. Htela sam da napisem komentar slican @ Sindzinom jer sam slicno i pomislila.

    Mislim da si mogla da ocenis kakav je ko (pretpostavljam) i bez mnogo price (blog svakog od nas nesto govori o nama samima). Podrska je prijatna i ohrabrujuca, ali je pitanje sta bi bilo da nismo iza monitora. Koliko bi zaista podrske bilo ko od nas pruzio/dobio u nekoj slicnoj akciji. Reakcije na netu se (uglavnom) svode na nekomentarisanje, tapsanje po ramenu i po neku manje ili vise zajedljivu kritiku. U realnom zivotu je mozda poslednje navedeno najizrazenije (kao i na net forumima).

    Cini ono sto ti savest nalaze (verujem da tako i radis). Bilo da je u pitanju pruzanje pomoci, pisanje o tome ili nesto trece. Neki od nas ce to rado procitati, saslusati, razumeti… Nece takvih biti mnogo, ali se ne obaziri. Jos ce redji biti oni koji ce priskociti u pomoc. Da li se slazem sa time – mislim da znas odgovor, ali verujem da nam je obema jasno da je to tako.

    Bice mi drago da procitam novosti o baka Milici i toplo te pozdravljam :D.

  24. *Tatjana, hvala ti puno na komentaru. Ja i dalje radim ono što mi srce i osećanja nalažu, bez obzira na tudje ćutanje, hvale ili kritike. Najviše volim da radim iz inata. To me je i koštalo mnogo čega u životu, dok je sada taj inat okrenut u pozitivnom smeru.
    Javljam za baka Milicu, čim budem nešto saznala! 🙂

  25. A, bre, Dudarime 😆 ti si toliko toga činila u žvotu i to samo što ja znam za ovih godinu dana koliko sam na blogu, a gde je sve ono što ja ne znam. Uostalom, i da se hvališ, imaš čime i da se hvališ – delo se ne m’re poreć’, ne 🙂

  26. *Cakulancijo moja draga, nije mi bila namera da se hvalim, no, pohvala uvek prija, zar ne?
    Volim da pišem šta sve preživljavam, doživljavam i činim. Zašto da ne? Možda neko dobije ideju da uradi to isto! Hvala ti na POHVALAMA! 🙂

  27. *Tatjana, samo napred i napiši o tome, ako želiš!
    Još uvek ne znam ništa o smeštaju bake, ali se nadam da ću sutra uspeti da saznam. Tamo je ludnica, telefoni usijani. Sutra zovem u 7,05, kada počinju da rade. Danas sam uspela to da saznam! 🙂

  28. *Nataša, izvini molim te, ne znam zašto si bila na čekanju. Verujem da si u pravu što se tiče humanosti. O baka Milici još nemam novosti. Sramota me je da vam kažem, da celu nedelju nisam mogla da „uhvatim“ gospodju Slavku u kancelariji, premda sam, SVAKI BOŽIJI DAN, zvala, barem 10 puta. Od tih deset, uspevala sam jedanput ili ni jedanput, da dobijem Centar. Stara centrala, užasno puno poziva! Čim nešto saznam, javljam! Hvala ti! 🙂

  29. Ti si divna humana osoba, a komentari poput ovoga u tekstu „sta ti je trebalo da se petljas sa babom?“ su skoro za sve sto se tice neke pomoci nekom drugom, pa ne u familiji ne pomazu jedni druge a kamoli nekome koga i ne poznaju ( naravno izuzetaka ima uvek)
    posto nisu nikome pomogli ne bi prepozali ni kad njima neko zeli iskreno da pomogne, takvi bi trazili sta li se iza te pomoci krije… e tako je to u nasem vrzinom kolu.
    Ja ti se divim i samo napred. Malo je takvih ljudi kao ti, to nam je vec svima jasno.
    Veliki pozdrav

  30. *Sarice, hvala ti puno na razumevanju. Najvažnije je da je baka Milica smeštena u prihvatilište i da joj mora biti bolje tamo, nego u ovnom brlogu od stana. Njena familija mora da je proklinje, jer su ostali bez njene penzij. Da sam ja vlast, morali bi da vrate sve ono što su uzeli od nje. Mada, ko zna, možda i hoće! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s