NEDELJA

jesen u Dunavskom parku

Osvanula je tmurna i hladna nedelja. Deca se razvukla na dve strane, a ja,  ostadoh,  sama. Konačno!!! 🙂 Nisam dugo, pa mi ovo dodje kao mini godišnji odmor. Nemojte me shvatiti pogrešno, ali, u mojim godinama, po nekad, sasvim mi godi ova tišina i raspored u ovom danu, koji JA želim. Nije tišina u pravom smislu. Muzika sa tv, mašina vrti u kupatilu, čuje se zvono na Almaškoj crkvi, radnici na gradilištu, preko puta mene, vredno i užurbano, rmpaju,  da što više urade pre snega.

Prošlu noć sam spavala u ovoj sobi, pa, nisam mogla čudom da se načudim, kako su vredni gradjevinci, raspoloženi, još po mraku. Okupljaju se oko pola sedam, presvlače i zauzimaju svoja mesta. Čuje se žagor, smeh, zezancija. I onda, kreću, bez neke naročite žurbe, jer, svaki pogrešan korak, može da ih košta života. Stojim, vrlo često, naprozoru i divim im se.
Komšinica, šeta svog psa, druga nailazi, druže se kuce, veseli što su se sreli. Lišća je ostalo još jako malo na granama. Ovih dana, zbog mraza, otpada baš velikom brzinom. Ako stojite ispod njega, čućete kako pada i diskretno šuška. Vreme mu je!
 
A ja, napravila plan za danas.
 
 Umesila integralni hleb i još dodala mešavinu semenki od bundeve, suncokreta, lana, susama i još po neke, čekam da se se testo „odmori“ da ga stavim u rernu i uživam u mirisu toplog testa.
 
Volim da sam kod kuće u toplom, ušuškana.
 
 Volim da se prisećam svih zima, kada sam bila mala. Sećam se šporeta koji je mama ložila. Nije se tada, krajem pedesetih, grejalo u celom stanu. Samo u sobi u kojoj se boravilo i eventualno, u sobi u kojoj smo, krenuvši u školu, radile domaće  zadatke, sestra i ja. Sećam se pretrčavanja iz jedne u drugu prostoriju a da se ne smrznemo,  prolazivši kroz antre i predsoblje.
 
Ali, najstrašniji je bio odlazak  u wc. Za njega smo oblačile džempere. Naravno, sve se odigravalo u stanu, koji je bio užasno visokih plafona, pa je prostorija izgledala još mnogo veća i hladnija. Kadu smo montirali tek kada sam ja napunila nekih 5 – 6 godina. Kupanje je bilo u koritu u toploj „dnevnoj“ sobi. Najvažnije je da smo bile čiste i mirišljave.
 
Leganje u hladnu sobu, predstavljalo je mučenje. Zato je naš tata, fenom, koji se montirao na zadnju rupu usisivača „Progras“, grejao ispod jorgana, da nam bude fino toplo. Spavale smo zajedno, na kauču i to tako, što bi sestra, mladja od mene, u položaju fetusa,“ sela“  meni u krilo, ja bih je zagrlila, uplitale smo noge i tako se grejale.
 
 Sankanje na Petrovaradinskoj tvrdjavi u kožnim čizmicama i kaputima. Noge bi nam bile mokre, već posle petnaest, dvadeset minuta. Onda bi nas tetka, dočekivala, onako mokre i promrzle, sa čajem od šipka i džemom od šljiva. Noge bismo pogurale u rernu da nam se suše čarape. 🙂 Ipak, bila su to lepa vremena.
 
Kada smo, moj muž i ja, odlazili na zimovanja sa sitnom decom, to nisam baš volela. Trebalo je njih oblačiti i svlačiti, nositi silnu garderobu, sanke, skije, što za tatu, što za stariju ćerku. Mala je bila još jako mala, pa smo se nas dve sankale.
Onda, opet, skidanje, sušenje vlažne opreme i tako u krug.
 
Sve u svemu, najlepše mi je kod kuće.
 
 Čak mi ni peglanje neće pasti teško uz muziku.
 
Želim vam prijatan ovaj dan, da ga provede baš onako, kako vam prija! 🙂
 
Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

37 thoughts on “NEDELJA”

  1. uživaj u lijepom danu.
    Ja, mimo plana, ovaj dan provodim sa oblogama. Skršila sam se draga moja, sve mi noge modre. Omašila trotoar :)))
    do mene dopire miris pečenog tijesta….
    a lišće je prostrlo tepih u mojoj ulici.

  2. Mmmmmmmm, vruć hleb! Ja se nadam onoj tvojoj obećanoj makovnjači, valjda će jednom da nam se slože kockice. 😛
    I Deda i ja smo danas uživali u suncu, šetajući mog sestrića od godinu dana, deca išla da vide zoološki vrt koji je u završnoj fazi izgradnje, sve u svemu, lep dan. 😛

  3. Volim lepe „pismene iz srpskog“. Uvek sam ih dobro pisao. Vidim i ti! Ostalo je i sada ponešto od toga.
    Lepo vraćanje unazad koje je uvek nostalgično, unosi malo melanholije i dosta sete.
    Ja sam nešto mlađi (1964.) ali ne bi bilo bitnih razlika u opisu.
    Na žalost, pročitao sam ovo tek u 10 uveče, pa sam malo ipak „izgubio“ u doživljaju.
    Nema veze, sutra (21.11.) je Sveti Arhangel Mihajlo (veliki praznik) pa ću početi kao da sam pročitao ujutru!

    Pozdrav Sindža.

  4. *Sindžo, dobro mi došao! Hvala ti na onom „lepi pismeni iz srpskog“. Davno beše, ali, što ti reče, ostalo je još po nešto, pogotovo kada te malko okrznu sećanja na „nekada“.

    Za sat, nisam obratila pažnju, ali ću svakako proveriti. Moguće je da nisam promenila vreme na komentarima! Hvala ti zapažanju i srećan ti ponedeljak! 🙂

  5. Bio sam ja i pre „kod tebe“, nego me nije bilo jedno vreme, ni sam ne znam zašto!

    Doneću od „ove moje“ pletilje – Bensedinke opravdanje za izostanke!

    Nešto sam više polemisao sa „Mahlat“, „Zubaricom“, Mikijem „Detozin“ i još nekima, a tebe zaboravio!

    Neopravdano!

    Sindža.

  6. *Sindžo, ja sam žena u godinama, po malo senilna, pa sam previdela da si ti već bio kod mene. Ma, ne sekiraj se, opravano je. Uglavnom, posećivao si blogove na koje ja ne idem. Teško je sve postići. Eto, ja kod tebe još nisam bila, ali, hoću, sigurno. Samo sam virnula! 🙂

  7. Divan dan si provela, nadam se da će ti i cela ova nedelja biti tako lepa. 🙂 Možda užurabanija, ali svakako lepa. 🙂
    Čeka me zimovanje krajem godine sa mužem, četvoro dece i Edijem naravno. Koliko god bilo snežno i mokro, jedva čekam. 😀

  8. *Charolijo, nedelja je već počela užurbano, a i neki virus me sustiže, ali sam još uvek brža od njega za „prsa“. Malo se odmaram, pijem čaj i aspirine! No, odradila sam svoj radni dan, a, bogami, i ono kod kuće i ono u dvorištu. Pravim mačkama novu kuću. Od one drvene, ništa neće biti. Zakazao komšija a obećao! Donela sam kartone i stiropor u sobu, pa ću sve natenane, izlepiti, izolovati, tapacirati i izneti im na gajbice. Biće to lepa garsonjera!!! 🙂
    Ako, uživajte na zimovanju, mladi ste! 🙂

  9. *Pa što mi nisi rekla da si tu, mogla si doći kod mene Milina. Ja sam ti pa „pljuneš“ od crkve. Vidi se sa mog prozora, a ima par stotina metara do nje. Nemoj drugi put da ne javiš! 🙂
    Ne znam šta sam bila u prošlom životu, ali, hvala ti na komplimentu, ako misliš da imam dar za pisanje! 🙂

  10. Auuuuu, bre Dudo! Izgleda da sam davno bio na tvom sajtu 😉 Ovaj tekst mi je promakao (nisam primetio, bre)! U svakom slučaju, ulepšala si mi ovo hladno jutro, i nadam se da će dan biti lepši, i makar malo topliji 🙂 Dudice draga, šaljem ti lepe i tople pozdrave!

  11. *Stevo, dragi prijatelju, ne sekiraj se, i ja nešto omanjujem sa posetama ostalim blogovima. Kažem ja, sve što sam starija, sve imam manje vremena! (ili, lažem samu sebe, a u stvari sam sve usporenija 🙂 ).
    Hvala ti na komplimentu. I kod nas je tmurno, ali, dinamično, od samog jutra! 🙂

  12. Petak posle podne volim jer znam da je to, najcesce, poslednji radni dan u nedelji (u firmi, jer kod kuce je svaki dan – dan za arbajt :lol:) i da me ceka malo predaha.

    Nedelju, tacnije jedan njen deo, izdvajam, jer je to dan kad sebi priustim po nesto od onoga sto volim :OK:.

    Pozdrav Dudo :D.

  13. *Tatjana, svaki dan ja sebi priuštim po malo odmora. U penziji sam, pa sve što treba obavim za vreme „radnog vremena“, tako da sam popodne slobodna i u horizontali. Jednostavno moram. Ali, retko kad sam sama, kao u tu nedelju. Baš mi leglo!. 😀

    Uživaj, evo, sutra počinje vikendajla. Moja deca rade i u subotu od 10 do 17 h. Prodavnica obuće, mora se! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s