EH, STAROSTI I BOGU SI TEŠKA!

Ovo je priča o baka Mici. Pravo ime joj je Milica, ali se ljutila i ispravljala me da je zovem Mica.

Sretala sam je mesecima, prolazila pored nje, ali nikada ništa nije tražila od mene. Izlazila je iz jedne stare zgrade, uvek sa smeškom na licu. Mršava, bele kose, prilično zapuštena.

Prošle nedelje, beže to nedelja, vraćala sam se iz grada, vidim nju, udaljavala  se od jedne devojke koja je  vikala  za njom: nemam ni za sebe a ne i za vas. I to me prilično žecnulo.

Sledeći dan, pridjem joj sa pitanjem da li joj treba pomoć? Ona mi se nasmešila  i potvrdila,   da joj jako treba pomoć. I,  tako je počela moja pustolovina sa baka Micom. Taj dan sam joj dala 150 dinara, koliko sam imala u novčaniku, posle obavljene pijace.

Toliko sam razmišljala o njoj da vam ne mogu opisati (sećate se mog posta Statistika, da sam opisivala jednu drugu baku, a ovu sam samo spomenula). Sledeće jutro, zatekla sam je ispred zgrade. Već su bili prilično hladni dani, a ona u nekim pocepanim soknama, majici, koja je nekada bila siva i,  dronjavoj,  suknji. Nokti na nogama predugački, vire iz sokni.

Kupila sam joj burek (u burekdžinici do njene zgrade) i jogurt. Jako se obradovala i pitala me da li mogu da joj kupim i cigarete. Kupila sam i njih. Tu smo se raspričale i povela me je do stana u kome živi. Nisam se baš obradovala toj ideji, ali, da je ne rastužim, krenula sam. Ušle smo u jednu ogromnu sobu, visokog plafona, zapuštenu. Tu je bila i kuhinja, šporet električni, šporet na drva, razmešten krevet (sa prljavom posteljinom). Imala je i kupatilo. Možete zamisliti koja je hladnoća bila unutra. Kaže, greje se na ringlu. Uf, steglo mi se srce od tuge. Razidjosmo se, da bih sledećeg dana, opet kupila burek i spakovala joj dve kese garderobe. Važno je da napomenem da sam joj dala svoju jaknu, koju sam nosila, u prelaznom periodu, sa kapuljačom. Mislila sam, dobro će joj doći, kad stegne zima. I čizme sa krznom i papuče sobne i pet, šest pari debelih čarapa, donji deo trenerice, nekoliko majica, štrikanu trouglastu maramu za ogrnuti, džemper… oprostite, ako sam nešto zaboravila. Jako se svemu obradovala i opet zamolila za cigarete. Ispunila sam joj želju, šta ću.

Reče mi da ima i penziju od pokojnog muža, ali, ne može da ide u grad po nju, jer, nije uredna. Rekoh joj, jedan dan ću je obući i otići s njom.

Sredila sam da ide po ručak, odmah iza ćoška, kod moje prijateljice, koja kuva HRANU ZA PONETI. Naravno, pristala je bez pogovora, jer, reče mi, poznaje i ona baka Micu.

Sledećeg dana, sretoh je na klupi, nije me prepoznala, što me je frapiralo. Bila je obučena isto onako, kao je bila i prethodnih dana. Kada sam je pitala za jaknu, nije imala pojma. Ušla sam ponovo kod nje u stan da vidim gde je. Otvorila je vrata od druge sobe. U njoj orman, pun solidne garderobe. Rekoh joj, pa što ovo ne nosite, a ona me gleda bledo i kaže, to nije za nositi. Hm!!! A gde je moja jakna, ne zna se. Reče mi onda, da tu prenoći i njen neki rodjak, koji joj je sigurno pokupio i jaknu i sokne. Čizme su mu, očigledno, bile male! Strašno! Počela sam, po malo, i da se bojim.

Sledećeg dana, opet na klupi prema centru, stojim i pričam sa baka Micom, kad prilazi jedan momak na biciklu. Kaže: bako, doneću ti ručak. Upoznajemo se i on tvrdi da radi u SUP-u i da joj odande svaki dan donosi ručak. Videla sam kod bake mnogo prljavog posudja, pa sam poverovala u tu priču. Dogovorili smo se da kontaktiramo Centar za socijalni rad. Razmenili telefone te me je on zvao u roku od dva sata da me pita da li je baka jela. Baka je totalno dementna i nije zapamtila da treba da ide po ručak, pa sam je ja odvela. Obradovala se pilećem paprikašu sa rezancima.

Sledećeg dana, sretoh jednu komšinicu koja mi je ispričala priču o baki. Tek tada sam se i uplašila i zabrinula. Kod bake u stan dolaze razni neki ljudi i neki rodjaci. A neko od tih rodjaka je baki, na prevaru, uzeo ličnu kartu, kojom podiže njenu penziju. Lično mislim, da im je baka, potpisala i neku punomoć da to čine. Od penzije, ona ne vidi ni P, a kamoli lovu.

Reših da više tamo ne ulazim. Bojala sam se i šta ću zateći. Obećala sam baki i grejalicu, odnosno radijator na struju, ali, nisam imala kako da ga donesem, jer je jako težak, a drugi razlog je, što sam verovala u to da će ga neko odneti i prodati i baki opet neće ostati ništa. Pomislila sam i na mogućnost smrtnog slučaja, pa da ne budem i u to umešana.

Juče me je zvala prijateljica iz one HRANE ZA PONETI, da mi kaže, da ih baka opseda, da sedi tamo i neće da ode. Traži hranu, grdi ih kako joj nisu dali da jede, što nije istina. Juče sam prošla pored nje, nije me uopšte prepoznala. N isam joj se ni obratila, jer sam smišljala šta da radim.

Rešila sam: baki je potrebno da se smesti u neki dom, jer, naći će je naći smrznutu. Pozvala sam danas Centar za socijalni rad, prijemnu kancelariju. Predstavila sam se, ispričala ceo slučaj o Mici, na šta mi je devojka rekla: pa vi ste se baš zauzeli za baka Micu, na šta sam ja rekla da mi je jako žao žene, koja ima 83 godine i zaista nije zaslužila tako da živi.

Obećala mi je da će sutra izaći na teren njen kolega i da je pozovem da mi kaže njegovo ime i da me obaveste o svemu što se uradilo u slučaju baka Mice.

Eto, zato me nije bilo, zato nisam još zakazala pregled grudi, zato nisam uradila još neke druge stvari! Sada mi je mnogo lakše, jer, baka će, sigurna sam, biti smeštena u toplom, biće nahranjena a  neko će joj dati i po koju cigaretu.

Čim nešto novo saznam, javljam!

Puno pozdrava i ne zamerite ako sam vas udavila!

NAJNOVIJE VESTI-petak pre podne!

Kontaktirala sam sa ženom koja vodi baka Milicin slučaj. Već je nekoliko puta bila kod nje. Poslednja poseta je bila julu, prošle godine. Kontaktirala je i njenu familiju koja je OBMANULA, tj. slagala da sa bakom živi rodjaka i brine o njoj. Možda je tako i bilo prošle godine, ali, u medjuvremenu, baka je jako propala i o njoj niko ne brine. Molila sam službenicu iz Socijalne službe, da me kontaktira kada krene kod nje u utorak, pre podne, da budem i ja tamo.

Ponovo sam ispričala kako baka živi i APOSTROFIRALA NJENU DEMENCIJU. Žena je skroz ok, veruje mi, što je najvažnije i zamolila sam je da ne javlja rodjacima za posetu, dok se sama ne uveri u njihovu NEBRIGU.

 

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

45 thoughts on “EH, STAROSTI I BOGU SI TEŠKA!”

  1. rasplakala si me, ali i obradovala. Teska je starost kada nema ko da brine o starima. Ja imam samo jednu baku i nikada je ne bih ostavila tako. Sad sam je i nazvala da cujem kako je, smeje se, nije joj zima, jela je. Rekla mi je da nije dete i da joj nisam mama 🙂
    Ako neko ne pomogne baka Mici.. ne mogu ni da zamislim sta ce biti sa njom.
    Draga Dudo, to sto si uradila je plemenito, humano i ljudski, i ovo je nesto najlepse sto sam do sada procitala. Hvala Ti sto si tako divna osoba!

  2. *Hvala ti Jasna što tako brineš o svojoj baki. Ova baka Mica je dementna, što je strašnije za druge, nego za nju samu. Rekla mi je da ima još petoro braće i sestara u Sremu, ali je niko ne zove. Ko zna da li je i to istina i u kojoj godini ona živi. No, nadam se samo da će ovi iz Centra biti od reči i smestiti je i zbrinuti.
    Hvala ti toplim i lepim rečima! 🙂

  3. Eh, daj Bože da oni iz socijalnog ne ostanu samo na rečima. Nekako smo na to navikli. Nema mesta, nema para, nema volje… Neki dan jedna naša sugrađanka piše na fejsu kako je zvala policiju i hitnu pomoć jer čovek leži nepomično na betonu ispod njene terase. Oni uredno došli, konstatovali da je pijan, pokupili se i otišli. Čovek ostao gde je i bio. Strašno. Ne opravdavam pijance, ali ipak je čovek ljudi moji, napolju minus.
    Dudice moja, da je više takvih kao ti, ovaj svet bi bio daleko lepše mesto. 😛

  4. *Sanja, ženica Iz Socijalne službe je bila jako ljubazna, pokazala je mnogo dobre volje i rekla da će sutra njen kolega izaći na teren. Uostalom, zvaću je, tako smo se dogovorile.
    Hvala ti Sanja. A za pijandure, šta reći, sem, niko ih ne može naterati na lečenje, na žalost.

  5. hiljadu puta sam kod tebe pročitala tople riječi, ali me ova priča nekako posebno takla.
    Divno je da postoje osobe poput tebe koje se trude, angažuju, brinu i spašavaju one kojima je potrebna pomoć.
    Ne znam šta više da kažem, osim svaka ti čast, ponosim se tobom.

  6. *Hvala ti draga moja Dolly. Volela bih da i drugi učine po nešto za nekog, ko živi u komšiluku. Mada, verujem da ima puno vas koji ste humani, ali to ne govorite. Ja sam ovo napisala za one koji se možda predomišljaju. Postoji mogućnost da im se pomogne. Hvala ti još jedanput sa nadom da će ova „akcija“ uroditi plodom! 🙂

  7. I šta rade socijalni radnici? Čude se što si se zauzela za stariju ženu.
    Tvoj gest je divan. Stvarno ne znam kako neko može da uzima njenu penziju i da živi sam sa sobom. Ljudi su nekad gori od životinja.

  8. *Miro, vidiš sada, čim sam bila opsednuta. Opravdano je, je li? 🙂
    Hvala ti na lepim rečima i nemoj, molim te, velikim slovom „T“, pa mi smo drugarice! Ništa manje me nećeš poštovati i sa malim slovom. Prosto mi je neprijatno (trep, trep)!
    I, nadam se da, naše poznanstvo, neće ostati samo na internetu. Radujem se unapred tom danu! 🙂

  9. *Rainbowice, nije se ona začudila, samo je konstatovala da sam se zauzela za baku. Sigurno ima malo takvih slučajeva.
    Ni ja ne razumem takvu porodicu koja je u stanju da joj uzima pare i ostavi je da živi kao najveći skot. A do pre par godina je spremala po tudjim kućama! Sirota žena!
    Hvala i tebi na lepim rečima.
    Kod životinja je zakon prirode fantastično regulisan, dok kod nas, retko koji funkcioniše, kako treba. No, ja verujem da će Socijalci pronaći kome odlazi baka Micina penzija i regulisati da je ona dobija ili oni, ako je smeste u neki dom, gde god to bilo, bolje će biti od ovog u čemu je sada. 🙂

  10. Dudo, veliko srce imaš. Ti si baka Mici podarila ljubav, iako ona možda nije svesna toga. Nadam se da će i socijalno nešto uraditi. Ova priča nas sve poziva da se okrenemo oko sebe i pogledamo kome treba pomoći. Ostajem nema da postoje ljudi koji baka Micu koriste, ne znam gde će njima duša…

  11. *Breskvice, ja sam posebno osetljiva na stare i životinje. Tako su bespomoćni i jedni i drugi.
    Hvala ti puno. Nije njoj lako, ima brigu svaki dan: hrana i cigarete. No, i to će, uskoro, biti rešeno, nadam se! 🙂
    Hvala ti na pohvalama! 🙂

  12. Plemenitu dušu i veliko srce imaš, draga naša Dudice. Baku je, onako dementnu, bog „poslao“ kod tebe, znajući da ćeš nesebično pomoći toj nesretnici. Malo je ljudi poput tebe, živimo u surovom svetu, gde većinom svako gleda samo sebe. Nadam se da će, zahvaljujući tebi, baka Mica, proživeti još neku godinu na sigurnom i sa punim stomakom…

  13. Ово је врло леп текст и Дудо, морам да Вам кажем да имате моје поштовање. Не знам много особа које би учиниле исто што и Ви. Посебно ме је дирнуло што су особе које су пружиле помоћ баки за њу потпуни странци. Очигледно је једна од најважнијих ствари, ако не и најважнија, имати добру породицу.

  14. *Dobrodošlica Metodicar na moj blog! Ovo sam sve napisala, ne da bih se hvalila, već, da i drugi ljudi vide da nije nemoguće pomoći nemoćnoj osobi. Nas dvoje jesmo stranci i sigurno ćemo uraditi više za nju nego njena rodbina koja je samo koristi.
    Hvala na lepim rečima. Nadam se da će se, baka Milica, uskoro smestiti u toplu i čistu sobu i da će dobijati redovne obroke. Želim joj to od srca! 🙂

  15. Bravo Dudo,ti imas veliko i plemenito srce i hrabrost da se suocis sa svim tim problemima tamo a i sa rodbinom … Srecna je baka Mica sto si bas ti naisla! Srecna !!!
    Malo je takvih ljudi kao ti! Drzim vam palceve da uspete i spasite Baku od zime i gladi !!

  16. Predobra moja Dudo, od tebe sam i mogla ocekivati andjeosku dobrotu, jer si tako

    cistog srca i ja te mnogo mnogo volim ))))))Srecan je svako koga si dodirnula lepotom svoje

    duse,a ja se smatram jednom od njih )))))

    Veliki poljubac za tebe od tvoje Vestice ))))))

  17. *Veco, draga, pa, uvek se obradujem tvojim javljanjem. Hvala ti puno što tako misliš o meni. Nije to ništa specijalno. To može da uradi svako, ko ima imalo samislosti prema nemoćnim bićima!
    Volim i ja tebe, znaš ti to! Poljubac od mene, mojoj Veštici! 😀

  18. Ma gde će im duša da joj uzmu tu crkavicu što treba da prima. 😦 Strašno je kakvih ljudi ima. Nadam se da će se u utorak sve dobro zavšriti po baka Micu, a to da si ljudina si mnogo puta do sada pokazala i dokazala.

  19. *Char, jedva čekam utorak da vidim da li će izadji na teren, da utvrde činjenično stanje. Dani su sve hladniji a ona ne zna da treba da se obuče. Uf, strašno je, kakva je sudbina zadesila. Zamisli samo kakav je to svet koji joj uzima lovu. Ok, da brinu o njoj, ali, ono, u čemu ona živi, nije ni za lutalice! 😦

  20. *Char, oni ne žive u Novom Sadu, sva sreća. A stan nije njen, nego ima samo stanarsko pravo. A, penziju će im oduzeti Centar za socijalni rad. Ma, to su djubrad. Ne idem više kod bake, jer, nije mi više svejedno. Tamo ulazi i kurta i murta, a ne daj bože smrtnog slučaja! Treba neko da upre prstom u mene! Hvala ti na brizi i savetu! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s