PLJUVANJE, ZA PROMENU

Konačno je stigla i ta, dugoočekivana kiša. Normalno, kao i svaka žena, imam problem šta obući leti kada opali pljuščina, a i temperatura se spusti skoro za pola vrednosti, od prethodnog dana. Obula sam neke tanje kožne patike, farmerice i mantilić, trenčkot, koji je odličan za kišne dane. Kišobran, kao obavezni asesoar! 😕

Prvo, iznesoh hranu mačkama u dvorište. Šlog me strefio kada sam videla u kakvom su stanju, bez obzira što sam im juče umotala kutije u veliki i debeli najlon, stavila im keramičke pločice u kutiju, peškire od gore. Pronašla sam i parče lesonita koji sam stavila na krov, te to sve ispod jedne terase. No, pljusak je bio jak, ispred njih bara, one mokre, isprskane, ali, u kutiji. Znači, mačke vole da imaju kućicu. Jako me je potresao prizor, pa sam ih premestila na bolju lokaciju, ali blizu tri breze, jer su im one jedini zaklon od pasa, koji baš i ne vole naše podstanare. Strašno sam oterećena jeseni i zimom, jer, macama treba neki ozbiljniji smeštaj. Moram zamoliti nekoga da im napravi dobru kuću, pa ću je izolovati stiroporom i ubaciti unutra debelo ćebe i prekriti im ulaz u kuću. Biće im tu lepo, sigurno, samo da sprovedem u delo ideju i pronadjem nekoga ko će biti raspoložen da mi to uradi.

E, ono što je  glavno i  od čega sam poblesavila je Podbara, kraj u kome živim.

Krenuh desno iz zgrade, dodjoh do pola i setih se da se rekonstruiše Kosovska ulica, već mesecima. I Skadar na Bojani su pre završili, čini mi se.
Podbara nekad, a bogami i sad!!!
Okrenuh se,  i,  na levo. Udjoh u Zemljane ćuprije, ulicu.  I samo ime vam kaže, da je tu nekada bila voda i neki most od zemlje. Desno  od mene Ladjarska ulica, najuža u Novom Sadu. Ni fića ne može da stane po širini. Tu su nekada živeli ladjari i prodavali švercovanu robu, vozeći ladje, Dunavom.
Voda je ostala i dan danas :?, naravno, kada padne kiša, kao ova jutarnja. Nadjoh se na ostrvu. Oko mene voda, samo mi je ladja falila ili čizme dupetare. Pobesnih, počeh naglas da psujem i grad i državu i Podbaru i sve na ovom svetu. Ugazih u vodurinu, jer, izbora nisam imala. Noge, mokre!
 
Udjoh levo u Save Vukovića. I po njoj su skoro nešto prčkali, tako da je, kao, sredjena. Dodjoh do raskrsnice. Da li da udjem u Zlatne grede ili da produžim u Kosovsku, jer, taj deo, od Djordja Jovanovića do Daničićeve je spreman za pešake? Ali, tu nije kraj mukama. Strepim od kola, koja piče i ne jebavaju pešake, a rupe, pune vode, nanizane, kao biseri. Produžih Kosovskom, eskivirajući rupe i pljusak sa krovova na delovima, gde su trebali biti oluci. Ovu rekonstrukciju, oni nisu mogli da podnesu, pa su otpali sa ležišta, na našu sreću!
 
Fuj, jebem ti ulicu i Podbaru. Zašto smo mi, Podbarčani, stanovnici jednog od najstarijih delova grada, osudjeni na sve ovo? Počeli su rekonstrukciju Kosovske, bilo je krajnje vreme i tu će stati, sigurna sam, jer love neće biti za dalje.
Zagrebete li dublje u naš kraj, bićete još očajniji. Zapuštene kuće sa kojih otpada fasada, ukoliko je uopšte ima, oluci zaboravili da su ikada i stajali ispod streha, pa voda pljušti sa svih strana, trotoari propali, kolovozi još gori, ma…
 
A o Ribljoj pijaci neću ni zucnuti. Reći ću vam samo dve reči: TIHA JEZA!
 
Vratih se kući besna i reših da ništa ne radim. Samo ću kulirati, ugrejati pasulj, najesti se i leći. Bole me, mogu kako hoću, jer, nikome ne polažem računa!
 
Ako se osećate kao ja, odradite današnji dan, kako vam drago!
 
Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

36 thoughts on “PLJUVANJE, ZA PROMENU”

  1. Imam isproban projekat za kucicu,doduse nasa je na suvom, ali mozes je podici na neke cigle,dasku podmetnuti nesto ispod…. Celu kutiju smo oblepili stiroporom izvana i onda iseces vratanca taman tolika da mace mogu uci….znaci nema drugog otvora….unutra stavis dole dupli stiropor i mi smo stavili staru perjanu jaknu….i zimi kad je bas debeli minus stavis plasticnu flasu sa vrucom vodom,umotanu u neku krpu….Ovako se moja mladja kcerka starala prosle zime i mace su ponekad celi dan bile u kucici….Eto ideje pa ti vidi …

  2. *I ja sam mislila da je sredim sa stiroporom, ali da se podiže krov, da bih mogla da im menjam „posteljinu“. Ovo su već poveće mace i ima ih dve. One imaju problem i sa psima od kojih moraju da beže, sem, ako bi ta kućica bila na nekih 1,50 m visine, onda bi bile bezbedne u njoj. Ali, to otežava pravljenje. Onda moramo i neke merdevine praviti i razmisliti kako da fiksiramo kućicu na toj visini i gde. Tu oko zgrade se napravi jezero, pa je nezgodno i prići macama. A na suvom delu, tu, gde su sada je ok, ali im je malo udaljeno od breza. Ma, problemi, šta da ti kažem. O flaši sa vodom sam i ja razmišljala.
    Hvala ti na savetima. Skupljam ih, a setila sam se i jednog komšije koji pravi svašta. 🙂

  3. Afrička krv se probudila u Dudi 😀 Ode čovek na neko lepo mesto da se odmori, a kad se vrati samo se izbedači. Kako se ono beše kaže „Moja kućica,mora razdrndana,prokopana,poplavljena slobodica“-….šalim se Dudo ja malo 😀 😀 😀

  4. *Nenade, nisi daleko od istine. Ma, ja vidim i ono što 90% ljudi ne vidi. Ozbiljno ti kažem, a što je još gore, ŽDEREM SE, za sve i svašta a ništa ne mogu da popravim. Pokušavam, pišem, žalim se, ukazujem, ali me niko ne šljivi. Da bar mogu da budem mrtva hladna!!! 🙂
    Zamisli tek da nisam bila u Africi? Sada sam, kao, odmorna!!! 😀

  5. *Ma, Egipat sleduje, ovo je samo mala jadikovka. Volim ja Podbaru, tu sam za malo 50 godina, pa me zato i boli ova situacija. Umesto da sve to lepo srede, da bude pešačka zona, da vrate trotoare i kolovoz, kako je nekada bilo, da srede fasade, da bude umetnički deo, oni sve batalili i sve ode u materinu! 😕

  6. *Ivane, znam, ova kiša i mene nervira, ali je bila potrebna. Jesen stiže, nemam ništa protiv. Rekoh, prvi put, neki dan, jedva čekam da prodje leto. Užasno sam se preznojavala, što hormonski, što od vrućine. E, ne mogu više, iscrpelo me je, totalno! 🙂

  7. Dudo, pozdrav :D.

    Prvi put dodjoh na tvoj blog i vec nadjoh sta mi se dopada: realnost prenesena na net + pa i ti si mackarka (sto bi rekli) 😀 :OK: .

    Ja sam mojim dvorisnim macama „napravila kucicu“ od obicnog veceg drvenog sanduka koji sam oblozila musemom, zakucala istu sa svih strana ekserima – osim otvora – (trebala bih je sada obnoviti), otvor sanduka okrenula ka najblizem zidu, a sam sanduk prvo postavila na cigle, sad siporeks blokove. Unutra svakodnevno stavljam hranu i vodu, ali tu, obicno mace duze ne borave.

    Kad krenu pljuskovi ima, nazalost vode i unutra, ali nije strasno. Zimi, kad napada dosta snega i oteza mackama prilaz sanduku izlazim van i cistim oko istog i u njemu, kao i deo dvorista. „Najmladja sam i najsnaznija“ u zgradi koja je „moje vlasnistvo“ (al’ za malo :D) pa je i „normalno“ da druge stanare boli briga i za sneg u njemu i za korov, te to sredjujem ja 🙄 :D. Cak i za susedno dvoriste, al’ necemo sad o tome :roll:.

    Da se vratim na mace. Ne znam kako je kod tebe, ali ja sam se dugo borila da dvorisnim i prolaznim mackama obezbedim mali komadic betona na koji sam postavila „kucicu“ da imaju gde da dodju i nesto prezalogaje. Cudan narod zivi oko nas… :roll:.

  8. U Boru je do skoro bila slična situacija. Sad se uveliko gradi, kažu iz donacija, ne ulazim u to i nije me briga jer želim da nam grad bude lep. Krenuli su od centra, sa krešenjem i uređivanjem fasada, izgradnjom parkića… Do mog naselja nisu stigli. Da li ga uopšte i imaju u planu – nemam pojma, ali ovde je najveći problem osvetljenje, otvorene šahte…

  9. Dudice draga, fala na obaveštenju, jer sam se upravo spremao na prelazak u „Podbaru“: ali, ovako, ne samo da ću zaobići Novi Sad, već sam poprilično siguran da se selim na Beverli Hils 😉 Lepi pozdravi i buket virtuelnog cveća za dobar tekst!

  10. @ Dudaelixir – Hvala Tebi na dobrodoslici i vec 2 sjajna teksta koja procitah :D.

    Ako budes imala opet nesto vazno vezano za mace – pisi, jer mozda zajedno nadjemo neko resenje (volim ih pa se bakcem njima vec poduze).

    Veliki pozdrav :D.

  11. *Neno, izgleda da je to akutan problem. No, moja Podbara je jako blizu centra, tako to još više zabrinjava a i najstariji deo grada. Blizu smo i naše Saborne crkve a i Almaške, baš u sredini. No, nadajmo se poboljšanju. Nema love za sve. Treba i za decu praviti igrališta i parkove, sve mi je jasno, ali… Pozdrav! 🙂

  12. *Stevo, bravo na izboru, mada, ni na Beverli hilsu nije ništa bolje. Bila sam, provozala se kolima. Pustoš živa, ni mačke ni psa lutalice, a o barama da ne pričamo. Prosto ti se gadi da živiš tamo.
    Ako mi ti kažeš da je dobar tekst, onda rastem kao kvasac! Pozdrav sa Podbare! 🙂
    I cveće je predivno. Izabrala sam frezije!!!

  13. *Tatjana, hvala ti, slobodno naidji. Znaš i sama, kako kada smo raspoloženi, tako i pišemo. Pisaću ti o macama, a kada napravimo kućicu, fotkaću je i postaviti da je vidite. Jedna je danas nešto tunjava, vidim da je malo bljucnula, ali je odspavala na suncu i najela se. Ide na bolje!
    Mojoj porodici su kuce prioritet i imamo jednog u stanu. Probaj da potražiš tekst o Hambu, pa ćeš ga i videti. 🙂

  14. @ Dudaelixir – Potrazicu tekst o Hambu. Uvek mi je drago kad naidjem na one koji vole zivotinje. Pomazem i kucama i macama (napustene zivotinje), ali na mace sam slabija, priznajem :rumenko: :D. Njih imam kod kuce, a tu su i dvorisne, ulicne, slucajne i namerne… 😀 Nazalost napustenih zivotinja ima mnogo… :aha:

    Sto se tekstova tice, naravno, pisemo ih kad imamo vremena i inspiracije. Od svih poslova koje treba obaviti prosto je nemoguce „izbaciti“ novi tekst bas svaki dan.

  15. *Tatjana, evo pronadjoh jedan post o rodjakinim macama, a probaću i Hamba da pronadjem, kako se druži sa macama iz dvorišta.
    https://dudaelixir.wordpress.com/2009/11/28/moje-mace/

    Ma, i ja sam totalno luda za životinjama. Hranim i pojim golubove, kada idem u šetnju na kej, nosim hranu i vodu za pse. Ma, nisam normalna, definitivno. Strašno mi ih je žao!
    Evo i Hamba sa macama:
    https://dudaelixir.wordpress.com/2011/08/19/mali-a-veliki-drugari/

  16. Upravo sam procitala tekst o macama i ostavila komentar :D.

    Inace i ja hranim golubove… Dajem i prosjacima (pokusavam da procenim ko me ne folira), za napustenu decu, stara lica… Ma, ima mnogo tuge i nepravde na ovom svetu, ali srecom ima i kakvih takvih mogucnosti da unesemo zivosti i duginih boja oko sebe i u sebe, bar malo i bar nekad :D. Samo treba hteti, za pocetak :D.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s