OTUDJENOST, PROSTAKLUK ILI BEZOBRAZLUK

Videla sam kod Exxxa kakvih je imao problema sa komšijama, pa, pošto ih imamo i mi u zgradi, puna besa, reših da vam opišem „problem“.

Gospoda, nove komšije, preko puta mog stana, kupili su isti od prethodnog vlasnika, pre oko 5 godina. Iznajmljivali ga raznoraznim podstanarima. Borili smo se sa „sto“ selidbi, lupanja, bušenja, ali, šta ovi sada, nama, rade, ono je sve bilo „mala beba“.

Pre jedno deset dana, odseliše se podstanari, neki mlad svet. Posle par dana, dodjoše „neki novi“ i krenuše sa ozbiljnim radovima. Pretpostavim da su to, konačno, vlasnici stana. Udariše po krečenju, farbanju drvenarije sa sve otvorenim vratima od hodnika. Pa, što da ne, i tako je CELA ZGRADA NJIHOVA, niko im ništa ne može. Nema veze što smrdi i štipaju oči. MORAJU da dovedu stan na „O“, jer „stoka“ od podstanara je sve uništila, bez obzira što su oni munuli dobru lovu za pet godina iznajmljivanja.

O predstavljanju i javljanju na hodniku, ni zuc . Znači, kako otvorim svoja vrata od hodnika, tako ugledam njih. Gledaju oni mene, par sekundi i okrenu glavu. Bože, bože, pomislim u sebi, em su mladji od mene, em su novi, pa zar nije red da oni prvi krenu sa konverzacijom i javljanjem. Ćutim, a pritisak mi raste.

Radovi se zaoštravaju. Svaki dan, do sitnih sati. Ne postoji ona pauza po kućnom redu, od 16 do 18 h. Morala sam da zovem komunalnu policiju, koja mi je objasnila da je to vreme obavezno da u kući prestaju svi radovi i da se svet u to vreme odmara. Ok, sada znam šta mi je činiti!

Došla subota i vreme za komšijsko hoblovanje parketa. Da li treba da vam opisujem kako hoblerica vibrira. Sav stan nam se tresao a o buki da i ne pričam. Kurbla mi stomak, živci tancuju sve brže. I oko dva sata sam nazvala inspekciju i reče mi čovek da zovem u 16,01 ako ne prestanu sa bukom da će poslati patrolu. Nisu prestali, ali su se sa hoblericom preselili u drugi deo stana, tako da meni nije smetalo. Ali da jeste, zvala bih policiju! Usput su krenuli i sa postavljanjem pločetina u kupatilu. Kuc, kuc, zuuuuuuuuc (sečenje), kuc, kuc, kuc, zuuuuuuuc, i tako naizmenično.

Onda je krenulo lakiranje parketa, sa sve otvorenim vratima. Štipa lak čak i u našem stanu. Besna sam kao ris i razmišljam o ljudima, uopšte. Vaspitana sam da moramo voditi računa o komšijama. Ono, javljanje, ne lupanje, izvinjavanje i sl.

Kada sam se ja useljavala u prethodni stan, negde ’86. godine, morali smo obaviti mnogo radova u istom. Išla sam od stana do stana, predstavljala se svima i objašnjavala i izvinjavala se svima zbog buke i obećavala da će imati svako od njih svoje vreme za odmor, po kućnom redu. I niko mi ništa nije zamerio.

I u ovoj zgradi su ljudi raditi, menjali pločice, izbijali zidove, zvali komšije redom, izvinjavali se, najavljivali radove, a ovi divljaci, bezobraznici, prostaci ili šta su, ništa od toga.

Danas, izlazim sa Hambom oko tri sata u dvorište, vrata od njihovog stana otvorena, lak uvrće uši od smrada. Pitam majstora zašto su otvorena vrata, on kaže mora, zato što lakiraju i izlaze napolje. Kažem ja, strašno, smrdi i u našim stanovima. Obeća ON da neće dugo smrdeti, samo do ujutro, kada ide nova tura laka, i još verovatno dve ture. Uf! Razumem radove, ne razumem prostakluk i pitam se: da li se sa stidom ljudi radjaju ili se on stvara tokom života ili te stidu uče roditelji? E, stvarno ne znam odgovor. Ovo dvoje nemaju i „s“ o stida, ali zato imaju sve ostale osobine, koje nisu nikako vrednovane, bar kod, iole, normalnog sveta. Interesuje me kako nameravaju da žive u zajednici, ako je ne poštuju! A komšija prvi priskače u pomoć, ako zatreba!

I, na kraju, da li smo se do te mere otudjili da smo zaboravili najosnovnije ljudske vrednosti?

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

29 thoughts on “OTUDJENOST, PROSTAKLUK ILI BEZOBRAZLUK”

  1. Sviđa mi se Tvoj članak, ali ne i , što ne reći pravim rečima, bezobrazluci i prostakluk stanara preko puta Tvoga stana. To je danas česta pojava; malo je mladih ljudi, koji se znaju ponašati i poštovati bar neka osnovna pravila.

  2. znas kako Dudo , svugde ima stoke…i posle se sutra pitati kakva ce deca biti od tih ljudi, mogu da budu samo gora od njih…
    Mi smo renovirali stan , znaci srusili celo potkrovlje pre 16 godina i veruj mi bili smo pod vedrim nebom i zeleli smo sto pre da zacrsimo da nas kisa ne uhvati…pa su pauze se pravile od 14 do17 kad je ovde kod nas kucni red..tako da kretena i majmuna imas na svakom koraku i trebala si da pozoves inspekciju, ko im jebe mater…ljudi samo postuju silu
    !

  3. *Miro, strašno je koliko prostakluka, nevaspitanja i bezobrazluka ima. Upravo sam „razvijala“ iz dvorište grupu pubertetlija koji su se navadili i svako veče tu divljaju. Sišla sam dole i lepo im rekla: momci, sada je 11 sati, sutra je radni dan. Molim vas, izadjite, suviše ste glasni. Pronadjite neko drugo dvorište ili idite na kej, tamo vas niko neće oterati niti ćete ikom smetati. Jedan me upitao da li mogu da ostanu ako budu tiši, na šta sam mu odgovorila da nema šanse, jer njima to hormoni ne dopuštaju. Utišali se i otišli posle par minuta. No, to ne znači da neće stići neka nova bagra. Svako veče se mučimo i sa njima. To je lepota urbanog življenja! 😕

  4. Razmišljam o tvojoj priči i u svemu se slažem ( u načelu, i u pojedinostima; malo skupštinske retorike 🙄 ), jer svi koji žive u zgradama, potvrdiće isto. To je samo jedan vid današnjeg (ne)vremena, o uzrocima nećemo sad, jer bi potrajalo.

    Kad se o meni radi, tandrkanje mi svakako ide na nerve ( kao i svima u takvoj situaciji, uostalom ), pa sam se pomirila s tim nepoštovanjem kućnog reda, sve u želji da se što pre završi, jer sa prekidima traje 100 godina.

  5. *Ćakulanje, vidi, kada bi to imala pored sebe, kako ti kažeš tandrkanje i pored debelih živaca, ujednačeno lupanje, struganje, hoblovanje, ceo božiji dan i vikendom, onda bi sigurno debelo popizdela! Naročito, kada rešiš da se malo opružiš popodne! Nije kućni red za džaba izmišljen.
    Ja sam za kućni red i tačka! 😉 Pa neka traje i sto godina, briga me! 😕

  6. Draga moja, već oguglah na slične stvari, ali… baš se vratih iz švapske, a ono komšinica mi kaže da su se stanari dogovorili da se kreči stepenište i da svako uskače sa dvadesetak evra, tj. po dve crvene! Pa… ne volim da se dogovaraju bez mene, tako da sam joj rekao da se meni svidja ovakvo stepenište, no ako njima smeta, onda slobodno nek’ se kreči, ali bez mojih dvadeset evra. Inače, ovo je sitnica; „klinci“ u zgradi, dvadesetogodišnjaci, roditelji otišli negde na par dana, oni prave kao žurku, ali zapravo se radi o veoma, veoma velikoj dernjavi, baš kao kada se guli koža sa živog čoveka; čak dolazili iz okolnih kuća, dolazila i policija, ali… neki od klinaca imaju roditelje policijske službenike na visokim položajima… Pa, dobro… to nam je to. Katkad si nemoćan. Ja uglavnom uključim komp, pustim muziku i radim ako mi se radi; ako ne, onda uz muziku slažem karte 😀 Lepi pozdravi, Eliksirče!

  7. *Stevo, ja još nisam oguglala i strašno se nerviram. Već imam fobiju i od dana i od noći. Neverovatno šta sve ljudi sebi dopuštaju. I, da znaš, u pravu si ti. Za kračenje moraju svi da su složni, ko ih šmirgla, bili te sačekati da daš dozvolu ili da budeš protiv. Neka ih, neka kreče!
    A o žurkama ne smem ni da mislim. Komšija ove godine puni 18, a za 17. su bacali pivske flaše po dvorištu, pišali preko ograde, urlali kao da ih gule, ma strašno. Šta će tek biti za 18. strah me je i da pomislim! 😕

  8. Poznata situacija… Kod mene u zgradi su radovi retki i, mada ne budu najavljeni, mali je komšiluk pa se zna za sve to unapred… Ono što meni zna da ide na živce je komšinica sa decom koja se deru i umesto da ih smiruje ona se dere na njih… Ne dere se da bi ih grdila samo, već i ako se igraju napolju ona im lepo dovikuje kada je ručak, kada je večera, pa se deru i raspravljaju pre svakog jela koliko deca još imaju vremena za igru, pa šta da se kuva, šta im se jede, pa se svadjaju ko će ići u prodavnicu, sve javno i glasno… Manje više što njima nije stalo do sopstvene privatnosti, ali što ne poštuju ni tudji mir… Policiju ne mešamo ni mi, a ni ostatak komšiluka jer se svi medjusobno poznajemo i privatno, ali celo popodne mir postaje ekvivalencija nekom mitološkom pojmu… Nema doduše mnogo penzionera, ali ljudi koji rade vole posle ručka malo da prilegnu, pogotovo što se u Srbiji radi od 5 izjutra (i zato se ustaje još u 4), pa do 3 popodne, a nema mnogo onih koji na poslu gube vreme jer u Srbiji se danas na poslu gubi samo duša… Razumem želju dece za igrom, razumem i grub mentalitet ljudi, ali sav taj nedostatak uvidjavnosti i teranje inata ili bar želja da se ta deca vaspitaju… Ali nisu ni samo deca problem, iste komšije slušaju muziku pojačanu do daske po celi dan, a i predveče, iako znaju da u komšiluku ima i novorodjenih… Iako nikad nisam voleo vrstu muzike koju puštaju, do danas mi se potpuno ogadila pa ne slušam ni druge stvari ako su domaće… Eventualno ako je o nešto što nisam nikad čuo da oni puštaju… Ja čak preko dana ne mogu da skupim dovoljno koncentracije za učenje, pa najčešće učim noću… Nisu oni jedini razlog, mada su jedan od glavnih, ali zaista ne umem već ni da nabrojim koliko puta me je ta dernjava omela u učenju…

  9. *Sale, dece se nisam ni dotakla. Od sve igre, čuje se samo: maaaaaamaaaa, taaaaataaaa, Akiiiiiiii, gde si? Sarooooooo, Aleksaaaaaaa, mamaaaaaaa, tatataaaaaaaaa, uaaaaaaaaa, e, tako se oni igraju. Po pravilu, roditelji se ne pojavljuju sem kada počne neka dernjava!
    Uglavnom, nikada ne vide kada deca otvaraju šahtove od kanalizacije, kojih je, u našem dvorištu bar 5, a bilo bi ih i više da nisu pokradeni istavljeni preko rupe betonski blokovi. Ma, strašno, stvarno smo osakaćeni do daske. A samo malo uvidjavnosti i svima bi bilo lepo. Sećam se sebe i sestre, kada smo bile male, posle ručka, mama, tata, baba i deda su legali da spavaju, a nas dve smo morale da bude tihe kao bubice. Letnje doba, ni u dvorište nam nisu dali da nekome ne smetamo. Sedele smo u hodniku, na stepenicama i tiho pričale. Da nismo tako vaspitavane, verovatno bi mi sada mnogo toga lakše palo, što se tiče nevaspitanja i bezobrazluka.
    Strah me zime i zagrevanja kola i to onih, koji su davno trebali biti na otpadu, na žalost. Pa paljenje do iznemoglosti, turiranje u sitnim zimskim satima (pisala sam o tome), pa kada se požalim i ljubazno opomenem, dobijem po nosu da sam KRAVA! 😀 E, a nisam ni ja njemu ostala dužna! UUUUUUUUžas! 😕

  10. Prije 12 godina sam dosla u Kanadu, iznajmila si stan u jednom kvartu gdje su vecina bili ex Jugosloveni.Imali smo park,odma preko puta zgrade,“Nsa“djeca se nisu igrala u parku, nego na parkingu,sarali kamencicima po autima,igrali lopte i udarali po sofersajbama,sakrivali se iza tockova….Jedan nas covijek Beogradjanin,otvorio obrt na parkingu,kupi razbijena auta pa ih onda pravi,i prodaje,On ti, vari,turpija, burgija svaki dan.Okupljao je pijance pa bi pili dubokouponoc.Nisam mogla izaaci na balkon,uvijek bi me pogodio neki predmet sa drugog kata.Reagiala sam i tad su se djeca beljila na mene i muza
    ….Zahvaljujuci mojim komsijama Jgoslovenima, kupim ja sebi kucu u naselju gdje su samo Kanadjani.Preporodila sam se,mir Boziji,Komsije kulturni, pomognu kad treba,zive svoje zivote nemaju vremna za tudje,odgovarajumi totalno,i na poslu mi pasu.Nasi bilo gdje da odu zasmrde nasiroko.:(

  11. Kad zivis u zgradi nema mira. Kuca je zakon, majke mi. U zgradi svako radi sta hoce i kad hoce i ne mozes mu nista.
    Problem slican tvom smo svi prosli, ja kad se setim nadzidjivanja zgrade koje je pocinjalo u 7 ujutro pa do uvece nekoh godinu dana, odlepim i sada a tada..
    Na svu srecu takvim problemima dodje kraj, zavrsice renovinarenje i eto uskoro mira. Nevaspitanje je njihovo nista se tu ne moze..

  12. Naravno da takvima treba zvati i komunalnu i svaku drugu inspekciju ili policiju, šta god. Oni su takvi rođeni, možda njih u stvari treba žaliti, a još pritom nije imao ko da ih vaspita, pa ih duplo možda treba žaliti, ali im svejedno treba zvati inspekciju – e tu ih ne treba žaliti.

  13. *Tash, primirili se nešto. Sinoć krenulo useljavanja, već u pola deset. No, bez nameštaja, to će verovatno večeras. Strašno koji mulci. No, žao mi je da ih poredim sa bilo kojom plemenitom životinjom.
    Samo ih čekam, neću žaliti da pozovem inspekciju. To je bar najlakše, samo okrenem broj.

  14. Драги Учитељу
    Научио си ме да пишем и читам, да поштујем родитеље и све старе људе.
    Да не будем лењ, горд , лукав и дволичан, да је злато сваки грумен родне груде!
    Ти си ме учио , благ и тих као дашак, поветарaц што нам је ћарливао вазда.
    Да је боље бити поштен сиромашак, него непоштен богаташ и газда.
    Научио си ме да волим заставу Јуначке песме, Сватовску химну.
    Да је много боље изгубити главу, него душу и образ, него Отаџбину.
    Послушао сам Те, драги Учиељу, нисам ни лењ, ни горд, не марим за власт.
    Највише на свету волим своју Земљу а’л то ми сад, и не служи на част.
    Не важе више приче о поштењу, и правда чак и за многе православце. ништа више није по Твоме учитељу, па ми се чини да стојим наглавце.
    Стари људи дворе децу и унуке, лењост је врлина, а поштен рад порок.
    Властољупци ничу свуда ко печурке, и сваки је нови спаситељ и пророк….
    Добрица Ерић

  15. e, Dudice, muke su to, ali kad se vratiš s odmora nadam se da će te dočekati i mir u zgradi, bar ovaj dnevni! Noć će i dvorište će uvek okupirati neki novi klinci! 🙂

    Mi u zgradi imamo predsednika kućnog saveta koji brzo i glasno reaguje na novajlije. Svako njegovo rešavanje problema uvek je glasnije od uzroka, ali deluje. 🙂

  16. *E, Shunjalice, iskreno se nadam da će ovi završiti sa selidbom, a što se klinaca tiče, tu nam nema spasa! 😉 Vrište, ciče, luduju, sve rade, samo se ne igraju!
    Naš preCednik, ne vidi dalje od svog nosa. Ništa ga ne interesuje, dok ja ne podviknem! 🙂

  17. Branko, završeno, nit’ ih vidim, nit’ ih čujem, ali, trebala sam im dok sam bila odsutna, da preko moje terase udju u svoju, jer im se slomio ključ u bravi a deca im ostala zaključana. Rešili su problem, nekako! Eto, nikada se ne zna kada će ti komšija zatrebati, zato treba biti fin i kulturan, što oni, nikako, nisu! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s