MALI, A VELIKI DRUGARI!

Pre jedno dva, dva i po meseca, ubacio nam neko, u dvorište,  dve male mace. Zaista male, mačiće! Ja očajna, one uplašene. Deca ih razvlačila po dvorištu. Derale se celu jednu noć. Bilo mi ih je strašno žao. Poznato vam je koliko volim životinje i da pored mene žive, teško da će koja ostati gladna.

Umuvale se one u dvorište, pronašle sebi utočište na drvetu, zatim na jednom ogromnom i visokom zimzelenom žbunu.

Donosila im ja hranu, tri puta dnevno. Sve smišljam jelovnik, jer, godinama imam pse, pa o ishrani mačaka malo znam.

No, naš Hambo je bio vrlo iznenadjen kada ih je video. Malo po malo, mace prestale da beže od njega a on se njih bojuckao, mada je bio znatiželjan. Kako je vreme prolazilo mace su bivale sve pitomije i sve su mu prilazile bliže i bliže.

One su sada porasle. Ja sam im napravila kuću od kartonske kutije, obložila je najlonom, stavila unutra i najlon a na njega neke stonjake koji mi su bili potrebni. Deca su ih se zasitila, pa ih više i ne gledaju, mada smo se prilično svadjali oko razvlačenja mačića. Roditelji, naravno,  nisu bili zabrinuti što mačke nisu vakcinisane i što nisu očišćene od parazita. Mene to naročito i štreca. Meni je bitno da su one site i da ih niko ne maltretira. Sve sam se nadala da će ih neko odneti, kao kućne ljubimce, ali, ćorak. Ostadoše one kod nas u dvorištu. Kako otključam vrata, tako dojure, maze se, uvijaju, prave mace. Crne kao noć. Dlaka im se sija, pojavili im se stomačići. A Hambo ne može da dodje k sebi kako mu se mazi jedna od njih. Zovemo je Maša. Ćerka je krstila. Njuškaju se njih dvoje, onda ga maca nežno tapne po obrazu šapicom, onda krene da mu se mazi na njušku, trljajući se celom dužinom, sve do repa. On stoji, ne zna šta da radi. Onda se začikavaju, vitlaju po dvorištu. Žao mi je što to ne mogu da fotkam.

Eto, pas i mačka mogu da budu prijatelji. Evo njih dvoje, a tu je negde i Fiona (već treći put pokušavam da postavim još dve fotke ali mi ne da wordpress, grrrrr)

Hambo i MašaMaša začikavaFiona i Maša Maša i Fiona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Maša i Fiona
Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

16 thoughts on “MALI, A VELIKI DRUGARI!”

  1. xe xe xe crne k’o ugalj 🙂 U svakom slučaju su dobra zaštita za kuću od sujevernih ljudi 😉 Sećam se, kada sam bio mali, naša mlekarka je imala mačku koja se omacila, ali imala je i psa čuvara koji te mčiće nije voleo… Nije voleo ni veće mačke, ali njih nije mogao da uhvati; na vreme su naučile na njega… Medjutim, mačići nisu bili spretni još za bežanje, a i nisu se bojali psa, pa je mlekarka morala da pokloni mačiće i tu smo se našli moja sestra i ja koji smo mamu već godinu dana do tada molili za kućnog ljubimca… Ono što mi je bilo neverovatno, jer sam to tada prvi put video, su crne i narandžaste pruge na mačićima… Nikada do tada nisam video, a i mislio sam da nije moguće, da mačke (ili psi) imaju na sebi narandžastu boju… Otprilike tih dana smo sestra i ja uz mačiće dovukli i neka dva kučeta sa ulice, pa kada su bili veći ne samo da nisu dirali jedno drugo, već je jedno kuče (jedno je preživelo, a drugo je moj otac slučajno pregazio kolima što sam ja saznao mnogo kasnije, a do tada sam mislio da je pobeglo) čak i branilo te mačiće, zapravo tada već odrasle mačke (ili mačore, ne sećam se) od drugih kerova koji su nalazili načina da se ušunjaju od komšija…

  2. *Sale, ove mace žive u zajedničkom dvorištu okruženom zgradama, kao potkovica. Ima mnogo dece, kojima sada već nisu one interesantne, jer su porasle. Ali, fine su, mazne, igraju se njih dve, sestrice. Nama se jako obraduju. Sestra i ja smo imale mace kada smo bile klinke. Ona, crno belu, ja, tigrastu. Imale smo i papagaja, kasnije ja australijskog hrčka, pa opet papagaja, pa ribice, onda su krenuli da se nižu psi. Lepo je kada deca odrastaju sa životinjama ali, ovako bolestan za životinjama, kao ja, ne valja! 🙂

  3. *U pravu si Milina, lepe se za mene ko muva za g…o!!! 😉 Tu se povremeno pojavljuje i jedna šarena, a kažu mi deca, da je ulazila u dvorište i jedna identična, crna, verovatno je u rodu sa ove dve! No, molim boga da se i ona ne navuče jer će početi da me zovu „baba mačkara“! 🙂

  4. Imaš divno iskustvo , Dudo, a evo i mog:
    pre mesec i po dana, jednog kišnog jutra, u dvorištu se pojavilo malo belo mače, ne znam da li ga je neko ubacio ili se sama popela preko kapije. Uglavnom, bela maca sa plavozelenim okicama i crvenkastim nosićem, žgoljava i puna buva.
    U početku, moje dve crne kuce su bile uzbuđene i radoznale, stalno su je njuškale, u međuvremenu, Maza, stara oko 3 godine i Maca, postale su nerazdvojne, Maca ponekad zaspi naslonjena na Mazu, jurcaju po dvorištu, itd. Meni je problem samo to što je Maza jako ljubomorna pa moram da vodim računa koliko koju mazim i drugi problem je što je Mazi sada bolja hrana Macina i kad god može, pojede Macino.

  5. *Saveta, i Hambo, ako uspe da stigne3 pre mene kada im sipam hranu, zabode njušku i počne da njupa. On je na granulama, a mačke jedu i meso. Šta da mu radim, kada su granule najbolji izbor za njega!
    Eto, ko je rekao da su mačka i pas najljući neprijatelji! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s