SREĆAN DAN

Cele nedelje odlažem odlazak u SUP (MUP ili kako se već zove), po gotova dokumenta. Rekoše mi da će biti gotova u utorak, ali sam ja, računala na to da možda ipak neće, pa sam pomerala dan za dan. I reših, otići ću danas, sa sve starim pasošem, ličnom kartom i potvrdama koje sam dobila kada sam predavala zahteve, SAMO DA VIDIM KAKVA JE SITUACIJA.

Pobegne mi bus ispred nosa. Razmislim šta da radim i rešim da udjem u taksi. Nešto me je vuklo da ne treba da čekam sledeći bus, koji subotom, malo gnjavi, tj. redje ide. Bila sam opuštena i rešena da ništa neću uraditi.

Udjem u taxi, ispričam čoveku gde ću, i odmah on nastavi svoj dožavljaj iz SUP-a. Koliko je čekao, kada je bio, žena, deca i ostalo. No, poželi mi puno sreće!

Približavajući se zgradi, videla sam da nije gužva „do semafora“. Ima nekih ljudi napolju, šetkaju se. Udjem do dežurnog pandura. Sav nadmen, kao da smo svi mi tamo zbog njega, a ne on zbog nas. Čujem objašnjava čoveku ispred mene, da su brojevi svi podeljeni, a da li će ih biti još, to se ne zna.

Dodjem i ja na red i upitam naduvenka, kada da dodjem po broj, kaže on u 7 ujutro i SIGURNO ću ga dobiti. Nasmešim se, krenem ka izlazu, kad, pridje mi jedna žena, mojih godina, i pita me da li mi treba broj, jer je njen prijatelj odustao, nemajući živaca za višesatno čekanje.  Kaže žena, ne bi trebalo dugo da čekate. Obradjujem se ja, kao malo dete. Otprilike, broj koji je za dvadeset veći od onog koji se obradjivao. Jupiiiii, obradujem se. To je bilo oko 9,45 h.

Žena i ja, nastavismo prijatno ćaskanje. Bilo je dosta naroda, što unutra, što napolju. U dve kabine su se zaprimala dokumenta za lične karte i pasoše a na jednom šalteru je bilo izdavanje gotovih. Inače, poznato vam je svima, kakve su gužve u Novom Sadu i kako naša vlast ništa nije učinila da nam olakša dobijanje novih dokumenata. No, jeste, ipak malo, tim, što se preko interneta zakazuje termin za predavanje zahteva i dobije se broj.

Posle petnaest minuta rada, gospodja „šalterka“, odlazi na pauzicu, od 10 minuta. Vraća se, mrtva hladna, ležerno nastvlja sa radom. Posle pola sata, opet jedna pauzica. Masa negoduje, al džaba im. Uleće njih par sa „reklamacijama“, šta god to bilo, ne računajući rukovanje sa onim naduvenkom, od dežurnog pandura.

Gospodja koja mi je ustupila broj, prolazi, podiže svoju ličnu kartu. Razmenile smo brojeve telefona, jer, red je da se i ja njoj nekako odužim, jer, učinila mi je zaista JAKO mnogo. Odlazi kući, pozdravljamo se, a ja nastavljam sa čekanjem i ćaskanjem u muškom društvu. Ima tu raznog sveta. Neki nadrndani, neki opušteni, smeju se. Ja u takvom društvu, smejem se, lepo mi i bez bensedina. Srećna sam kao majmunče, jer znam, dobiću dokumenta i mogu da puuuuuutuuuuuujem! U medjuvremenu, „macan“ koji radi u kabini za lične karte, proderava se na nas koji ćaskamo i to tako, kao da smo učenici osnovne škole: kako vas nije sramota, nemate ni malo poštovanja prema UNIFORMI (jebem ti lebac, pomislim), raspričali se tu, vičete, pa kako mi od vas da radimo, sram vas bilo. Zaista, on je uspeo da mi podigne pritisak. Da mi nisu trebala dokumenta, rado bih mu rekla: bilmezu jedan, nismo mi odabrali ovakav sistem, već ste ga vi smislili. A da nam nabiješ šapurike u usta i u ostale otvore, pa da ni u wc ne idemo. Mrššššš, tamo, gnjido jedna! E, to sam pomislila, psovala sam dovoljno glasno da me čuju ovi koji su bili u mom društvu. No, čim se smirio, graja je nastavljen. Pa šta hoće, em neki ljudi od tih koji su pričali, čekaju još od noćas za broj. Sram ih bilo, djubrad neorganizovana!

 

U 12.20, pojavljuje se moj broj na semaforu. Trčim, predajem ono što sam stiskala uruci dok se nije ugužvalo od znoja. Odradjujem dva potpisa, proveru kažiprsta desne ruke, dobijam ono po šta sam došla, zahvaljujem se šalterki i odlazim.

Onog naduvenka sam samo pogledala popreko, izašla iz SUPa SREĆNA. Bože, nije mi ni na kraj pameti bilo da ću obaviti danas SVE ono što sam odlagala cele nedelje.

Danas mi je, zaista, SREĆAN DAN.

Gospodji sam poslala poruku da sam sve obavila, zahvalila joj se još jednom. Odgovorila mi je da je baš pomislila na mene. Ha, ha, eto, još jedno prijateljstvo, iz nevezanog.

Odmah sam uzvratila pomoć, jednoj baki u busu, iznela sam koferčinu, pored svih momaka i odraslih muškaraca, koji su se tu zatekli.

Neka, ja sam rodjena pod SREĆNOM ZVEZDOM! 🙂

 

 

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

24 thoughts on “SREĆAN DAN”

  1. Lep tekst sa naravoučenijem:
    ‘Za više srećnih dana,
    idite češće pred šaltere državnih organa.’
    Sreća su i nova poznanstva, ćaskanje i smeh dok čekate u redu.
    A ako i završite posao stičete pravo i da se častite nečim lepim.

  2. *Dobrodošlica na moj blog Gamche! Možda to sve zvuči blesavo, ali se ja uvek tako „provodim“ u redovima. Uz ćaskanje lakše i lepše prodje vreme a i zaista se steknu nova poznanstva. Meni je to „luk i voda“!
    A o čašćavanju, hm, pa to se podrazumeva! 🙂

  3. Lepo si opisala kako birokratija stalno pokazuje da smo mi građani, njihovi podanici.
    Kad prvi put u životu vadiš ličnu kartu , normalno je da priložiš izvod iz matične knjige rođenih i državljanstva ali mi stariji smo po nalogu vlasti vadili te karte ko zna koliko puta i svaki put morali da dokazujemo da smo rođeni i da smo državljani a sve to piše u prvoj izdatoj ličnoj karti. Vlast sama sebi ne veruje .
    Za sve greške, opet je kriv građanin. Čitam da je nekima pukla plastična folija na pasošu, a objašnjenje je da su ti građani
    neadekvatno čuvali pasoš, pa što ne dadoše i pismeno uputstvo , makar uz naplatu. Kako ti se to ne bi desilo, Dudo, čuvaj pasoš u drvenoj kutiji obloženoj somotom ili ako ga nemaš, pozajmi stiropor od Tome.

    Dudo, jedno pitanje za tebe i druge zainteresovane: u slučaju neke kataklizme na planeti, ko će da preživi ? Verujem da bi to bile bubašvabe, pacovi i birokratija.

  4. Dudice draga, lepo se lepim vraća 🙂 No, ja i moji bližnji imamo sasvim suprotna iskustva sa dokumentima: Niko od nas nije čekao više od deset minuta. i… da, da SVI su bili izuzetno ljubazni. Istina, bilo je pre dve godine; kako je sada… ne znam! No, važno je da si predala „dokumentaciju“ 😉 Lepi pozdravi!

  5. *Saveta, ja zaista ne znam gde je nama, Srbima, granica izdržljivosti. Trebala si samo čuti onog iz kabine kakvu nam je vakelu držao. Uf, treba tamo ići pod bensedinima, zaista. To sam savetovala svima koji su se tamo nervirali.
    Gledala sam svoju sliku u pasošu i ne mogu da verujem da sam to ja. Znam da su svi ružni, kao akrepi. Je*ala ih tehnika. Dok se sve kuckalo na pisaćim mašinama, bilo je i brže i lepše i efikasnije.
    Naravno, zna se ko preživljava sve nedaće! 🙂

  6. *Stevo, pre dve godine je OVO bila druga država!!! 😉
    Imala sam sreće, zaista, verovatno zato što sam otišla mirne duše. Šalteruša je bila ljubazna, ali TEŠKA HLADOVINA. Znam, nije ni njoj lako ali, to nije naš problem.
    Hvala nebesima, dobih i pasoš i ličnu kartu! Jedva se prepoznah na fotkama! 😉

  7. Jesam li ja tebe dobro razumela, da si sve završila za jedan dan??? Ovaj mučeni čikica iz linka koji je Zelena dala je tri dana samo stajao u redu. Sva dokumenta sam pripremila, samo još da uplatim i da se pokrenem, lična karta i četiri pasoša za mene i decu, malo li je? Ko zna kakva nas avantura čeka? 😀

  8. Char, predala sam dokumenta, istina, preko veze, posle njenog radnog vremena (ko je ne bi iskoristio da je ima, zar ne?), a danas sam išla po novi pasoš i ličnu kartu. I uleti mi ona žena sa neiskorišćenim brojem. Koja sreća, neverovatno!
    Pripremi se za avanturu, mada, moguće je da te puste i preko reda zbog dece. Vidi sa dežurnim nadrkankom! Znaš kako su važni, kao da rešavaju ulazak svakog od nas, ponaosob, u Evropsku uniju!

  9. *Branko, mogu ti reći da smo se posmrzavali danas u onoj ogromnoj prostoriji. Sve smo izlazili na smenu, na sunce, da se malo ogrejemo. Konačno se neko opsetio da isključi klimu. Ma, dobro je, prošlo je! To sve čeka moju ćerku! 🙂
    Jako pametno potrošeno vreme! 😉

  10. Slično sam ja prošla nedavno u Javnoj upravi prihoda. Za dobijanje pečata/klauzule da sam oslobođena plaćanja poreza kao nasldnik prvog reda čekala sam od 10 do 13,30h. U toku ovoga „sjajno organizovanog“ postupka pozivali su me pet puta u kancelariju, bezuspešno tražili moj predmet u arhivi, pričali o falsifikovanim dokumetima pa mi oni ne mogu dati pečat dok ne vide original iz arhive i bla, bla, bla. Najzad je uspeo jedan stariji službenik da nađe potrebno u arhivi i ja sam otišla obavljenog posla kući i to čistog obraza, jer nisam „falsifikator kao tamo neki“, reči su mrzovoljne, referentice.

  11. *Miro, sve mi je jasno. Tako je to kod nas, svugde. Gde god zagrebeš, ne valja. Ja sam, u stvari, jako srećna, jer sam brzo obavila prijem dokumenata, obzirom da ljudi stoje po nekoliko dana i to satima. Pogledaj kod Zelene u komentaru linkg jednog starijeg gospodina i njegovo iskustvo, krajnje ponižavajuće!

  12. Imala sam sreće kada sam vadila dokumente jer sam naišla na ljubaznog gospodina koji je radio na pasošima. Pitao me je da li mi je potreban pasoš ili samo lična karta. Odgovorila sam mu da mi treba i jedno i drugo.
    Poveo me je za sobom i objasnio kako prvo moram izvaditi novu ličnu kartu pa tek posle pasoš a da se na ličnim kartama zakazuje mesecima unapred. Učinio mi je veliku uslugu! Uveo me je u odeljenje za izdavanje pasoša i odradio sve a onda lično otišao kod nadrndane kolegnice sa ličnih karata i rekao joj da pasoš po hitnom postupku i da mora odmah da mi urade ličnu kartu.
    I tako, ubila dve muve, jednim potezom! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s