ZVUCI STRAHA

Pretpostavljam da se i vama desilo X puta da se isprepadate na zvuk koji čujete. Meni se desilo u dva dana, dva puta, da sam se toliko uplašila, da sam mislila da ću odapeti. Dva totalno glupa slučaja, ali su zvučala…., uh, ne ponovilo se.

 

Prvi slučaj: Sedim na terasi, doručkujem neki sendvičić. Mladja nešto traži po stanu, pa i po kupatilu.

Kupatilo je udaljeno od terase nekih 5 – 6 metara. Odjednom, prolomi se stanom neki strašan zvuk. Nisam mogla da ga identifikujem. Presekla sam se i viknula: šta je to, šta se desilo, ali mi nije stigao odgovor. Jurnula sam do kupadila i videla ćerku, kako stoji pored plastične košare  za veš. Poklopac je bio izlomljen na paramparčad. Noge nisu moje, telo nije moje. Ona se drži za nogu, sa bolnom grimasom. Pogledam joj nogu, razderotina, ništa strašno, sve u svemu. Nije pala krv. A ja, ne mogu da stojim. Vratim se na terasu i objasnim starijoj šta se desilo. Mala je, i pored mojih upozorenja MILION PUTA, stala na poklopac i propala. E, što je propala, nego je počela da pada unazad. Sva sreća, uspela je da se uhvati za mašinu i lavabo i ostane u uspravnom položaju.

Ja nisam mogla da se saberem od straha. Posle petnaest minuta, kada sam došla k sebi i utvrdila da njoj nije ništa, morala sam da se ispsujem i prebacim joj kako nas je bacila u bespotrebni trošak za kupovinu nove korpe. Ona se smejala a ja sam sutradan kupila novu, još lepšu i veću, ali sa perforiranim poklopcem na koji, SVA SREĆA, neće moći da se popne.

Drugi slučaj: imamo u dvorištu dva mačeta. Neko ih je ubacio, pre jedno dve nedelje. Naravno, ja, pošto volim sve životinje, postarala sam se da ih nahranim. Mace sada žive na jednom zimzelenom drvcetu, koji nije klasična jela nego više grm. Tu im je najsigurnije, pošto u dvorištu ima dosta pasa, koji se izvode na trčanje i vršenje nužde. Konačno, kupila sam i granule za mačiće. Ujutro dobiju porciju mleka i hleba sa malo paštete, a posle podne granule natopljene u vodu (sa dodatkom ili mesa ili mleka ili paštete).

I danas sam, kao i obično, uzela granule koje stoje u povećoj kesi, istresla ih u posudu, ostatak stavila na jedan vertikalni kuhinjski element. Posvetila sam pažnju spremanju granula za obrok. Odjednom, začuh zvuk iza ledja. Čudan, užasno! Uplaših se u sekundi. Ne znam šta mi je prošlo kroz glavu! Okretoh se i videh, kako se kesa sa granulama otvorila i one su krenule da zapadaju iza elementa, padajući na plastični djubrenik. Uh, hvala bogu. I Hambo se prepao. Gledao je u mene, zalizanih ušiju. Ovaj strah me je prošao pre od prethodnog. Opravdano!

Inače, preko puta naše zgrade je otvoreno ogromno gradilište. Gradi se zgrada iz 4 lamele. Ne mogu da vam opišem kakvih zvukova ima. I iznenadnih, koji vas preseku u momentu. Ulica, koja preseca našu a blizu je mojoj zgradi, sva je raskopana. Ima 20 gradjevinskih mašina, puno radnika, i svaki od njih ima svoj zvug. Hoću reći, prave stravičnu buku, već od 6 ujutro. Uh!!!

Presecaju li i vas razni zvuci do paničnog straha?

 

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

28 мишљења на “ZVUCI STRAHA”

  1. Potpuno razumem tvoj strah,tacno ga osecam…Obicno ja kosim travu oko kuce a ima je podosta posto stanujemo na uglu,i otkako je poceo raspust htelo dete da mi pomogne….Ja metlom cistim a moja „mladja“ kosi…odjednom me trgne strasan zvuk i ja ziva nisam,presekla je kabel sa kosacicom…na svu srecu nije bilo strujnog udara i sve se zavrsilo na unistenom kablu… i mojoj podignutoj kosi na glavi …. tako da znam o cemu pricas Dudo, imam sveze iskustvo…

  2. Dudo,nepoznati zvuk iza leđa bi verovatno svakog prestravio. znam da sam se i ja više puta tako osećala kao ti.

    Imam problem sa mlađom kucom koja izbezumljeno juri po kući čim čuje neki njoj nepoznati zvuk i treba mi vremena da je umirim. U nedelju, na primer, u komšiluku je bila svadba i kada su zasvirali trubači, moja maza se izbezumila.

  3. *Saveta, naše kuče se jako plaši grmljavine i svakog mogućeg zvuka: auto, motor, cika i vriska dece, glasne muzike, uh, ne mogu ni da se setim svega. Ljudi na ulici, pa je svaka šetnja sa njim, prava mora! 🙂

  4. Najčešće su takvi zvuci straha vezani za decu. Svaki put mi skrate par godina života. Ako nisu oni, onda su njihova deca 🙂 Dokle god smo živi bićemo senzibilni na to. I ne postoji nikakva anestezija koja bi umanjila bol prouzrokovan takvim strahom. Ma ne daj Bože nikom, pa ni meni

  5. Deca definitivno! Izbezumljuju me redovno, još se nisam oporavila od pre neki dan. Maša (koja je kao desetoro dece) zeva kroz terasu (na petom spratu), ja nešto na kompu i odjednom tresak. Što ti reče, ne osećam noge, telo ko da nije moje, poletim – pala bicikla. Kad je ne odrah ko vola u kupusu nikad neću. A Luka mi još kaže – Daj bre mama, ko da bi se čulo da je pala kroz terasu! :mrgreen:

  6. *Jao, zamišljam Sanja, skroz. Već sam i zaboravila te dečije strahove! Moja mladja, kada je bila mala, pravila je svašta. Ladlice je izvlačila i pravila stepenice, da bi dohvatila nešto što je bilo na televizoru. Uh, a imala 8 – 9 meseci. Svaki čas se derala, pa nisam ni obraćala pažnju, dok se, jednaput, nije pukla u ivicu kreveta i razrezala kožu u produžetku oka. Bila je oblivena krvlju. Sva sreća, prestalo krvarenje pa nisu morali da je šiju. Kolena su mi klecala, sedela sam na ivici kade i držala joj led na oku, sve dok se nisam malo sabrala! No, strah je, čini mi se, sad još gori, jer sam pogubila živce! 🙂

  7. S obzirom da mi je puna kuća dece onda možeš samo da zamisliš, kako znaju da me preseku na pola, mada sam se vremenom ispraksovala, a i oni su, pa kad nešto lupi oni brzo trče da mi kažu da nije ništa opasno. :mrgreen:

  8. Odsjecam se i umirem na sve i svašta. Što reče Ćakulanje i meni je najbolje je da o svojim paranojama šutim. Kada bih ih pisala redom bio bi to roman moja Dudo 😀

  9. *E, draga moja, nisam paranoična iz razloga: NEMOJ DA TE SNADJE ONO ČEGA SE NAJVIŠE PLAŠIŠ! Primer: moja mama se uvek bojala PANIČNO, da ona i tata ne poginu u saobraćajnoj nesreći pa da sestra i ja ostanemo bez oba roditelja!!! I, zamisli, to ih je i snašlo. Tata je poginuo odmah, a ona je umrla od posledica saobraćajke, posle dve nedelje! Eto, uči se iz tudjih primera. 😕

  10. Dudo, verujem da ti nije bilo lako, posebno kad je ćera u pitanju…
    Ja nisam uopšte plašljiva, glumim neustrašivost stalno 🙂
    Kad smo kod straha, da si videla mog mačora kako se uplašio onomad kad je padao led.
    Jadničak se prepao, sakrio se iza fotelje i nije mrdao dok nije prošlo 🙂

  11. *Breskvice, glumim i ja neustrašivost, ali ovo je bilo jako ZVUČNO, pa me je jako protreslo. I naš Hambo se boji grmljavine i da može, ušao bi u svaku od nas da ga tako zaštitimo! A naš pok. Tedi se nije plašio ni petardi ni grmljavine! 😦

  12. Prošlog leta sam i sama propala u korpu za veš i zamalo da poginem u kupatilu, ali se nisam uplašila, a deca su deca i s dvadeset godina i s vremena na vreme mi se dogodi da se prestravim…
    Ponekad se bojim da stvarno svojim strahovima prizivamo nešto loše, pa se trudim da što manje ramišljam… A da sam bez živaca – bez živaca sam odavno za neke stvari, a za druge su mi konjski! 😀

  13. *Crno ili belo, moja ćerka se isto isprepadala, naročito kada je krenula da pada unazad. I inače se boji svega (rak u horoskopu). Tu je stalno kritikujem govorim da ne sme da se svega boji. Ako treba kod zubara „ajoj, šta će mi naći“, ako treba kod lekara “ ajoj, a šta ako mi nešto pronadje“, ma čudo jedno. Nisam ni blizu nje. Brižna jesam ali brigom ne opterećujem svoju decu. Nisam od onih majki koje neće dozvoliti deci, npr. da skaču padobranom zato što se ona boji ili neki drugi primer. Kada kreću na put, poželim im sreću i nikada nemam crne misli. Brinem, da, ali ne želim da slutim ništa loše! MORA biti dobro i tačka! 🙂

  14. *E, Branko, verujem ti! I mene je neki dan, dok sam stajala na prozoru sa kučetom u rukama, iznenadio prasak, da zamalo nisam „zalegla“ na pod, kao za vreme bombardovanja! Uh, baš je bilo strašno! 🙂

  15. od kako znam za sebe živim u centru, pod prozorom mi raskrsnica, autobuska stanica, sud, a tek iza ugla pijaca…postala sam imuna na buku i spolja i iznutra, od onih sam što se štreca na tišinu i hodanje na prstima, ali mogu zamisliti strah i neprijatnost koja proizilazi iz iznenađenja…

  16. *Shunjalice, ti si mlada pa imaš dobre živce. Neću moći da te pitam kada napuniš bar 50, da li se štrecaš na svašta. Iz razumljivih razloga! 😉 Ja ću mirisati koren od ljubičice, tada. 🙂

  17. Shunjalice, želim ti da ne budeš gluva kao top, jer te i tako niko neće gledati, a još gluvu, hm, hm! Ići ćeš svima na nerve kao gluva baba i mrzeće ih da ti sto puta ponavljaju ono što žele da ti kažu. A sem toga, u društvu ćeš sedeti kao balvan, jer niko nema potrebu da galami da bi i ti nešto razumela! Eh, videla sam to i bilo mi je jako žao te bake!
    A ljubičice nam ne ginu, sem ako nas ne kremiraju, pa prospu po ljubičicama, onda možda osetimo i miris cveta! 😉

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s