ŽENA – STENA

Pročitah kod Shunjalice članak o feminizmu, pa me nešto zagolicalo da napišem o jakim ženama, o ženama- stenama.

Žene- stene se ne radjaju, već to postaju životnim „šamaranjem“. Tako sam i ja samu sebe „išamarala“, otpikala muža  i postala jaka. Da, da, jaka! A kako izgleda život jake žene, najbolje je da isproba svaka žena na svojoj koži. Jer, sve ovo što ću napisati, verovatno, svakom od vas izgleda bez veze. Medjutim, ovakav život traje dosta dugo.

U jednu ruku, drago mi je što sam naučila sve ono što je bio muški posao: da menjam butan bocu (ćerke mi pomažu da je stavim u metalni sanduk na terasi), da menjam crevo na vezi šporet boca, da menjam osigurače, da menjam sijalice, da menjam šarke na vratima ormana, da ukucavam eksere i ubušavam šrafove, da teglim sa pijace celog života, da premeštam nameštaj, da popravljam cvikere, da montiram brave i još sijaset poslova koji su uvek važili za muške.

O sexu ne bih, jer, to mi je već godinama, poslednja rupa na svirali, iz objektivnih razloga! 😉

Sa druge strane, ostadoh sa dva žeMska deteta. Nije bilo lako vaspitavati ih u onim vremenima kada se počelo izlaziti u diskogeku u sedmom razredu osnovne škole. Takvo je bilo vreme. O nespavanju, brigi i adrenalinu, neću govoriti, svi ste prošli sa svojim roditeljima ili sa svojom decom. Patnju zbog raskida, zbog neuzvraćene ljubavi, zbog svadja sa momcima, eeeeee, sve je to prošla žena- stena! A tate nigde! Zamislite samo koliko je on bio poštedjen svim ovih „muka“. Nije ga interesovalo, nije znao, nije ga bilo briga!

Koliko bolesti, migrena, bolnih menstruacija se nagledala i doživela i sama, žena-stena, sa svojim ćerkama. Koliko je puta išla na roditeljske sastanke, svadjala se za svoju decu, ne trpeći nepravdu?

A danas, žena-stena, puca po šavovima. Pogledajte fotku stene gore ispod naslova. E, tako izgleda život žene-stene. U slojevima. A onda, dodje do zasićenja, jer, žena-stena, nema više meste za još koji novi sloj. Mora neki od njih da odbaci, ali, taj se zabetonirao i neće da izadje.

Žena-stena želi samo jedno: ostavite je na miru, ne pitajte je kako joj je,  jer je nećete razumeti. Ne ogovarajte joj decu, jer život tri ženske u kući, nije baš ružičast. Moraju biti jake, izboriti se sa „muškim“ svetom, jer, treba vremena da ONI shvate sa kim su se uhvatili u koštac.

Žena-stena ima ljubavi u sebi za svakoga po naosob, za sve životinje i svaku biljčicu. Žena-stena, trenutno, uživa u žardinjerama punim cveća, koje je dobila od ćerki za budući rodjendan!

Nemojte odavati priznanje ženi-steni, jer, život sa PRAVIM  muškarcem, bio bi i mnogo lepši i mnogo lakši!

Živeli!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

45 thoughts on “ŽENA – STENA”

  1. Dudo, čitajući tvoj tekst, podsetio me je na razgovore sa mojom pokojnom majkom. I ona je govorila slično od kako je tata poginuo, a ona je živela „sama“ još 16 godina. Naravno imala je gomilu unučadi i decu, prijatelja, ali nije to to. Bila je jako deprsivna (pogledaj moj tekst) iako je bila „žena stena“ sa čvrstom voljom i mnogo znanja.
    Šta hoću da kažem. Čoveku treba za put kroz život bračni drug. Kako ženama tako i muškarcima. Zato izbor pravog druga je jako težak (ako ne i nemoguć) kad imaš 20-25 godina i „zaljubljan do ušiju“. Teško je ići sam kroz život bez nečije podrške, jako teško… zato i mnogi od nas postaju stene i lako pucaju na kraju.
    ps Ne umem da se izrazim, ali te potpuno razumem i znam o čemu pišeš.

  2. Znam, koliko god sve mi kukale da crkosmo od rintanja, mentalnog i fizičkog, koliko god neke od nas (žena) pljuvale po svojim muževima, da se ne lažemo, udvoje je sve daleko lakše i lepše. Naravno da si stena. Podići dva normalna deteta kojima možeš samo da se ponosiš, u ovom i ovakvom svetu, veliko je kao planina. Zato te i volim, ovako na nevidjeno, 😛 što si sve to pregurala i ostala takva kakva jesi.

  3. *Alex, razumemo se mi, generacijo. Pravo da ti kažem, nisu ni sve žene iste. Meni, zaista, nikada nije dosadno, pogotovo, od kada imam kompjuter, znam da šijem, volim da se drndam oko cveća, da šetam kejom, ma milion stvari me interesuje. No, razumem i tvoju majku, pogotovo ako je bila vezana za svog supruga. Ja sam toliko sama, koliko je tvoja majka živela posle smrti tvog oca. Verovatno je mnogo teže starijim ljudima kada ostanu potpuno sami. Normalno je da se kroz život ide u paru, ali, šta da radimo, život piše romane! 🙂

  4. *Sanjočka, hvala ti na lepim rečima i ljubavi koju mi pružaš. Samo mi je žao što nemaš svoj blog da mogu da ti uzvratim ono, što ti meni „radiš“. Kod Dede ne mogu na blog, rekoh ja to njemu. Blokira mi se strana, da je jedva zatvorim. Ne znam razlog i baš mi je žao zbog toga.
    Ljubim tebe i Deku! 😉

  5. *Milina, hvala ti puno, a za cvikere, moraš nabaviti „alat“ na Ribljoj pijaci, kod onog tipa koji prodaje cvikere. Ima male šrafcigere obične, krstake i za male matice odvijač-zavijač, pa da te Bog vidi! E, samo kada se slome, tu ne pomaže ni optičar! Ne dam se, naravno, nije žena OBIČNA stena! 🙂

  6. Dule, u odnosu na tebe mi je jos kratak taj samacko-roditeljski staz, ali je vecnost cela, u smislu sta sve stade u 4 godine. Sta znam, ne zalim se na te stvari koej moram sama. Nesto me zabavlja, nesto mi mrsko pa jurim majstora. Samo i majstori ludi: ili nepouzdani, pa ostave nedovrseno il su kao ok, al onda krenu kao bonus da nude maserske usluge pa moras da ih menjas. Videli d aje u modi pa se dokvalifikovali, sta li 🙂 🙂 🙂 . Rane sam i onako najcesce lizala sama negde u mraku, da ne zinem da pricam, mogao bi krik da prepadne ljude 🙂 . Nego to sve prodje, a bzvz bude kad nemas s kim da podelis ono lepo sto ti da osmeh i krila i toplinu neku.

    Boli me cose sto sam sama probdela noci dok je Baklavce imalo temperaturu. zao mi sto nema ko fucu da ga uci, nije isto kad sam to ja ili … . A i to sto promesecarim sve njegove krize, pitajuci se u ocaju hoce li umeti da bude srecan. Nego mi zao kad mi kaze: „Mama, a ide li jos neko s nama, tuzno mi kad smo sami“ .

    Bude mi zao nepruzenih sitnih paznji posle napornog dana, nedozivljenog zajednickog glupiranja koje nema veze s godinama, neugazenih drumova, neodbriganih briga, neprodiskutovanih knjiga, svih takvih nekih ne. Boli me cose da budem zena-stena. Ako smo same ne moramo da budemo stene. Zasto bi? I neka me pitaju kako sam, volim da kazem „dobro sam“, jer ond ai sama lakse verujem u to 🙂 .

    Drz se, Dule, jos je puno toga pred nama i ko zna kakva sve izbnenadjenja zivot krije.

  7. *Draga moja Baklavice, pa ti si početnik u samovanju i to još sa jednim detetom, ih! 😉
    Doduše, moje su bile već povelike, jedna 12 a druga 16, taman ih potkačio, obe, pubertet. To ti poseban period i ne bih baš volela da ga ponovo proživljavam, a tebi želim sreću.
    Znam kako ti je i teško je odgovarati na sva dečija pitanja! Znam i nije me baš bilo briga odlučivati o dečijim sudbinama SAMOJ! Bilo me je briga, još kako, da li sam donela pravilnu odluku ili ne! Sada tek vidim gde sam grešila, gde sam bila „labava“ a gde prekruta. No, to je, što je. Ispale su dobre, vredne i radne. Hvala bogu, zdrave!
    Htela ti to da priznaš Baklavice ili ne, ti jesi ŽENA STENA, jer, odgajati sama dete u ova j….a vremena, nije uopšte lako. Šta sve treba da „odradiš“ da bi Baklavčetu bilo dobro? Ne mislim da ti je teško (ni meni nije bilo), ali bi bilo mnogo lepše i lakše, to sve

    podeliti sa nekim. Znam ja, imamo mi dovoljno ljubavi za još armiju dece i svako bi dobilo podjednako!

  8. Naučula sam da budem žena-stena. Baš kao što si rekla život te bez pitanja išamara par puta pa htela ti ili ne, napravi od tebe jaku osobu.
    Ipak, iskrena sam osoba i ne umem da lažem niti želim. Divim ti se na hrabrosti i godima koje si provela boreći se sa nadolazećim problemima potpuno sama. Ja toliko jaka nisam i ne stidim se da to priznam. Ne bih umela da se snalazim sama godinama, neophodna mi je moralna podrška i neko ko će biti uz mene da me sasluša, posavetuje i vrati u kolosek kada ispadnem iz njega.
    Više puta sam napisala ovu rečenicu na tvom blogu i napisaću je još jednom. Za ljubav i pronalaženje srodne duše nikada nije kasno! Razmisli bar o tome…

  9. E… Dudiška moja, šta kažeš puca u slojevima!E… stenčino moja, šta sve možeš podneti i uvek iznova nešto novo, pa ko da kaže da nisi super ženskać i večna inspiracija za mene, da uvek ima snage za pobede, ma koliko bolele a kako bi bilo lakše, ako nema onog pravog … ko zna, možda je ovako ipak lakše.Znaš kako ljudi govore…ko zna zašto je to dobro!
    Posle bure dolazi SUNCE!

  10. *Nenićko draga, verovatno nisi čula da su žene rodjenje u znaku blizanaca, jedne od retkih koje mogu da žive same, tj. bez muškarca. Vidi se iz mog primera, a ima takvih mnogo.
    O srodnoj duši može da se razmišlja, ali ona treba, jednostavno, da se DESI! Hvala ti lepo! 🙂

  11. *Leco, tebi je lako da mi odgovoriš, kada me jako dobro poznaješ! Mora da sam u nekom, prošlom, životu, imala bezbroj muškaraca, pa sada u ovom moram da „okajem“ grehe. Neka, izboriću se ja i sa ovim „slojem“. 🙂

  12. Dule, vise sam bila sama kad „nisam bila sama“ nego sada. Tada, ja gradim – on razgradjuje. E, neka hvala. Ovako bar imam kad da se odmorim i nastavim gradnju, a ne stalno iz rikverca u prvu. Govorim ovo zato sto sam napravila pogresan izbor, kao i ti. Od pogresnog izbora je bolja samoca. Bar te niko ne ponizava, ne vredja, ne ubedjuje te da si sljam a ne covek. Cuj, tako nam se zalomilo, tako smo ga sebi skrojile. Ali …

    Nisam stena i necu da budem stena. Bila sam, jer drugacije se nije moglo sve preziveti. I vise necu. Steni ode dusa nekud, skameni se. Kao jaki ili slabi se rodimo, da bi proziveli sto nam je namenjeno. Slabe zivot ne samara. Dakle, jasno je, zar ne? Nisam i otac i majka, samo sam majka. O onome sto je bilo ne mislim na nacin: eh, d aje bio neki drugi, jer tada ne bi bilo isto dete (na primer) i ko zna cega sve lepog ne bi bilo. A opet, on takav kakav je i nije bas da mi treba da olaksa brigu oko deteta, bilo bi daleko teze i gore.

    I tako, ko zna sta ce zivot doneti. Samo vise se ne programiram unapred na „ne“ i hvalim sebe zbog toga. To znaci da su rane na dobrom putu da budu zaboravljene. Eto ….. A moja baka se udala zena drugi put sa sa 70 🙂 . Ljubac za tebe najveci 🙂

  13. Chat sestro, chat … A nick…. nikako Zena_Stena (jerbo niko neće da te klikne)… nego neki njanjavi… 😉 Pa malKo odmoriš mozgić, malKo zaboraviš na problemčiće, malKo se nasmeješ, napuniš baterije … i ondakkkkkK….. u provod! 😉

  14. *Baklavice, „stena“ je značilo: JAKA ŽENA, jer ja to jesam, kao i ti. E, sada „šta bi bilo, kad bi bilo“, nikada se ne zna. Izbor je bio na nama. Nisam se skamenila, otvorena sam za sve, ali nisam tim opterećena. U mojim godinama (sutra punim 58.) ne očekujem baš da će mi se desiti LJUBAV, AH, LJUBAV. Nisam baš taj tip. Da se desilo nekih 10 godina ranije, ok, ali sada, ma, nije mi više bitno. Ti treba da se boriš za ljubav, naravno, zaslužila si, mlada si i ne treba da ostaneš sama. Samoća nije bila ni moj izbor, ali mi se tako zalomilo. Osamnaest godina sam bila sama u braku, nervirala se, mučila i sebe i decu svojim „žderanjem“, pa, dosta je bilo. Nije ni sada lako, ali je i ovo deset puta bolje od ONOG.
    Poljubac i tebi, veliki! 🙂

  15. *Labilna, nasmeja ti mene! Pa, da li si ti mislila da sam ja ovim naslovom PECALA MUŠARCE, A? Ja jesam takva, pa, verovatno iz tih razloga nisam ni pronašla odgovarajućeg muškarca. Takva sam rodjena, očigledno. Ako se u moj život i ušunja neki „mučenik“, zamisli tek kakva bi on trebao da bude GROMADA od čoveka!
    E, što se provoda tiče, nisam NIKAKO za takve stvari. Više mi odgovaraju chat partiji u kućnoj varijanti, malo muzikice, zezancija, smeh i tako to. Sutra će biti svega od toga!
    😀

  16. Zaista kada se okrenes iza sebe imas sta da vidis. Sebe normalnu, energicnu, inovativnu, dve lepe, zdrava i pametne cerke. Svaka cast, jesi jaka, skidam kapu!
    Ovo bez zezanja!
    Samo jos ne znam sta je feminizam? 🙄 I cemu isti postoji?

  17. *Zelena, hvala ti, prija mi kada čujem komplimente! 😉 Ispunjen život, bez obzira što nije baš po opštim pravilima, al, bole me!
    Feminizam, hm, briga me, ja sigurno ne spadam u tu femkastu kategoriju! 🙂

  18. Verujem da ti nije lako bez „druge polovine“, ali život te je naučio da sve izdržiš i guraš dalje. Dudo, ne gubi veru u to da nikad ne znaš šta donosi novi dan. Novu ljubav ili ko zna šta.

  19. *Breskvice, toliko sam već dugo sama da sam, najverovatnije, postala i suludo samoživa pa ne znam kako bih i primila nekog novog u svoj život. No, nikad ne reci nikad. Život piše romane!
    Idemo napred, naravski! 🙂

  20. Dudice,
    moja majka stena već 20 godina u svojoj solističkoj karijeri roditelja. Sa nama dvoma prošla svašta sama bez i jednog muškarca. Sad je prijateljice zezaju povremeno kako bi mogla naći sebi nekog, ona se samo smeje i kaže:
    ‘Taman kad su deca naučila sama sebe da peru ja da tražim nove smrdljive čarape, ne pada mi na pamet. Prijatelji su dobro došli dok god imam svoj mir. A za sve ostalo, hvala, ali ne hvala. Sad mi je preostalo samo još da dočekam unučiće i meni dosta.’ 🙂

  21. *Eto Shunjalice, skoro da smo iste, tvoja mama i ja. Meni su prljave čarape najmanja briga, jer, pere ih mašina. Sve ostalo je mnogo važnije. Ja nisam rekla da neću nikog, ali, teško da će se naći takav, za ženu-stenu! 🙂 Pozdravi mamu! 🙂

  22. Dule, za ono „ti si jos mlada i ljubav zasluzujes“ odoh svojerucno da ti izvajam jednog kao iz price, da ti se desi 🙂 . Mislim, nije da to nije tako (bicemo mi mlade i sa 100 a zasluzivacemo i sa 250) , nego je lepo cuti 🙂 . Moram jos ovo: majka jedne prijateljice ostade svojevremeno udovica. Deca po belome svetu, ona lepo pokupi sta zeli i ode u dom. Kad tamo, desi joj se ON. Recitovao joj Prevera, donosio cvece, obasipao je paznjom kakvu pamtila nije. Rece da joj je to najslobodnija, najneopterecenija ljubav u zivotu. Vencali su se i otisli zajedno iz doma, da odzive svoju lepu ljubav 🙂 .

    Za to ne postoje ni prave ni pogresne godine, postoje samo razlicti prioriteti. Kako njih postavimo – tako nam bude.

  23. *Baklavice, u pravu si. O ljubavi može neiscrpno da se piše! Srećno onim „mladencima“ i neka požive zajedno i „odu“ zajedno. Žalosno je što su se sreli u „jeseni“ života, ali, šta je tu je. Neka su oni srećni što duže! 🙂

  24. *Baklavice, mogle bismo ovako nas dve do prekosutra. Očigledno se malko razilazimo u razmišljanjima. Nema veze, važno je da su oni srećni. I tebi želim svu sreću ovog sveta! Poljubac! 🙂

  25. *O, kako je lepo čuti takve reči razumevanja, Afrodita! Hvala ti puno, znači mi to, još kako! No, eto, vreme prolazi, a stena još stoji, odoleva svim nedaćama! Još uvek ima mnogo lepih stvari koje je štite! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s