POSAO U KUHINJI

Donela sam juče konačno, ODLUKU!

Srediću kuhinju od poda do plafona, uključujući izmicaje, šporeta, ribanje elemenata od gore, sa strane i iznutra, sredjivanje frižidera i sve ostalo što JAKO  ne volim da radim!

Ovu odluku sam donosila par meseci! Mislim da će me sve žene razumeti.

No, ne lezi vraže. Juče mi puče koža pored nokta, na desnoj ruci. Ko to nikada nije imao, ne zna koliko boli ta mala pukotina, koja ide do mesa. Namazala sam ja nju pantenolom, misleći da će me proći do danas.

Ali, jutros, prilikom umivanja, osetim bol i na levom kažiprstu. Pukla koža! Ma, nije to sve!

Napravim sebi „prvu jutarnju“, krenem ka sobi, i taman da je spustim na sto, isprosipam je po stonjaku. Naravno, popi*dim, jer takve brljotine me totalno izlude, a ima ih svakodnevno, po nekoliko. Popijem kafu, istuširam se, krenem da se mackam nekim kremama i naravno, ispadne mi krema, koja je vrlo „kremasta“, na prostirku u kupatilu! Uf, ovo je već bilo previše.

I, ukapiram ja, to su sve OPOMENE ili znaci, koji mi skreću pažnju od TOTALNOG SPREMANJA KUHINJE. Jer, poznajući sebe, verovatno bih u njoj napravila mnogo veća sranja, od ovih, kojima mi je počeo dan.

Reših da usisam i obrišem prašinu.

No, kuhinja je i dalje na istom mestu, posao mi neće pobeći jer  I CAN DO IT (mogu ja to, sigurna sam)!!! 🙂

A kako je sa vama? Imate li i vi neke od signala da ne treba nešto da uradite?

Puno pozdrava i želim vam lep dan!

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

52 thoughts on “POSAO U KUHINJI”

  1. Tako je, uvek treba slušati i osluškivati znakove pored puta, koji nam ponekad spasu glavu, a da toga nismo ni svesni… Sve što možeš danas – NE MORAŠ, ali možeš da ostaviš i za sutra. 🙂
    Just take it easy…

  2. Ha, ha, ha… divna si Dudo… 😀 , samo da kažem meni se takvi „znaci“ redovno javljaju, evo i ja nameštam bojler u kuhinji već nedelju dana, a da ne govorim o popravci veš mašine… (razlog mi je kao neka se deca malo „čeliče“, perući na ruke), a ustvari… 😉 🙂
    Sjano si ovo napisala.

  3. Dudo – meni je kuhinja tako ugradjena da ne možžž ni makac, pa se ne sekiram ni oko pomeranja 😆 ….ali frižider i šporet bih se baš nešto trebala namestiti da uradim…samo…videću, možda prvo „slučajno“ i ja ispustim neku kremu…pa da dobijem opomenu 😆 (samo sam kratko svrnula do tebe…)

  4. *Alex, hvala ti, divna il’ ne, posao me čeka, a signale dobijam, možda ih i namerno „prizivam“ samo da bih odložila neminovno! Mene čeka i promena creva od šporeta do budan boce. I tu će biti zezanja, jer je šraf zapekao, pa ću zasmrditi celu kuhinju od spreja „odvijač“. Uf, posla uvek ima preko glave! Verujem ti kako ti teško padaju popravke, ali, bar umeš! Ja za takve stvari moram zvati majstora! Srećno! 😉

  5. *Meni su slobodni šporet i frižider, a za viseće elemente, ona ulepljena prašina od pare na elementima, bljak! To mi je užas, ma, sve mi je užas u kuhinji, samo zato što se sve ulepi od kuvanja!
    Znaš šta ti je činiti u vezi sa kremom! 😉

  6. Dudice, udri brigu na veselje i lepo kreni u šetnju sa prijateljima ili u neku drugu akciju na krilima lepog vremena…
    U znakove nikad nisam sumnjala, ima ih toliko.. Nekada su više, nekada manje očigledni. Ma znam da znaš o čemu pričam 🙂

  7. i meni se dešava, kad se nameračim da nešto radim, tako par znakova da me opomenu da trebam malo pričekati
    ali istovremeno kad se jakoo umorim, pa kad naglas kažem: „e danas neću ništa raditi, samo ću se izležavati “ obično bude neko jurcanje, gosti, putovanje…
    a kuhinja neće pobjeći ni tebi, a Boga mi ni meni
    i ne pominji mi je 😀

  8. *Jao, svaki put kada je sredim, obećam sebi da neću dugo čekati, ali, vraga.
    Treba da ispretumbac celu kuhinju da bih odradila sve što treba, a sve sam trapavima, što sam matorija. Uf, šta da radimo, neće same da se oribaju. Poljubac! 🙂

  9. Htela sam danas posto pada kisa da peglam, kaze prijateljica “ ni u ludilu, danas se ne pegla, neki svetac je “ 🙂 tesko zabu u vodu naterati 🙂 odmah sam odlozila peglanje 😆
    a kisa ce padati narednih dana tako da me ves uredno ceka 😉
    Pre sam bila luda po pitanju ciscenja, ali ludilo me popusta, sa godinama valjda 😆

  10. Eh, moja Dudo, čitam tvoj post, i sve se mislim, kako sam nekada, dok sam bila mlada, za sve te generalke imala mnogo više volje, a i elana, a sada, ni ja ne mogu sebe da nateram na neko veće sređivanje, a čeka i mene „grdan“ posao. Proleće, sunce, a prašina se vidi na svakom koraku. Ma, svesna sam ja, da su u pitanju godine, neka smo mi žive i zdrave, a posla će uvek biti.

  11. Uvek kada bih rekla sebi kako ću sutra, za dva dana… uraditi nešto nikada nije urodilo plodom. Sada jednostavno čekam trenutak i to onaj, znaš kad ležiš i gledaš tv a onda ustaneš i kreneš da čeprkaš po kući i sređuješ bez ikakvog prethodnog plana. Sem klasike sve ostalo ide kad mi padne na pamet!

  12. Ja kao Nena nista ne radim planirano jer tad obicno nesto zeznem. Sedim i odjednom mi dune da nesto uradim, skocim i opa!
    Kad god sam nesto planirala nije valjalo.
    Nece kuhinja da pobegne kao ni ostali poslovi, Eskuliraj! 😉

  13. Ako si juce htela da sredjujes , valjda je juce bio Sveti Vasilije Ostroski crveno slovo, i nikakvi poslovi se ne rade…ja se crvenih slova i crnih kad je u pitanju rad striktno drzim 🙂

  14. Kada bi se sve rešavalo tako što bi mi zasukali rukave ali se ne dešava, ma nismo roboti, ljudi smo i kad nema iskrene želje i volje i neke pozitivne vibracije, jedino možemo pričekati bolje dane, ha ha ha…a šta fali, za sve postoji pravi trenutak, pa i za tvoju kuhinju draga Dudo.

  15. *Bilo bi totalno bez veze Char, da ne skačeš u tvojim godinam! 😉 U mojim, prvo dobro razmislim da li će mi skok sjebati kuk ili članak, mada, jurcam po kući, ali, nije to više TO!
    Biće i kuhinja sredjena, samo da „zarastu“ sve rane!!! 🙂

  16. Kao i ti, isplaniram ili bar pokušavam, šta ću to uraditi po stanu. Međutim, kao što neko već reče, to nikada ne bude tako. Najviše mrzim te dane kada vidim šta bi se sve trebalo uraditi, a nemam volje ni da se pomerim. Uh, to baš ne volim. Znaš ono, gledaš u to, a ne mrdaš. Prašinu, paučinu, bilo šta. Sad, neko možda s pravom može reći da vredna žena tako nešto ne bi ni dozvolila, al’ ja ionako više volim da me prozovu lenjom. Pre nego vrednom. A to što pitaš za znakove, naravno da mi se događa. Ne kaže naš narod džaba da u takvim slučajevima, kada od ujutru sve pođe naopako, treba ostaviti sve poslove za neki drugi put.

    p.s.
    Je l’ su rane zarasle??
    🙂

  17. Ćao Dudo,vidim bila si i ostala najvrednija.Dešavalo se i meni da krenem nešto,a vidim da mi ne ide.Ako je tako prekidam sa radom,i odlažem to za drugi put.Iskusno nema šta.Kuhinja je tu gde je, i baš kao što kažeš, ne može ti uteći.Sredićeš ti nju KAO JAGODINAC PIVO 🙂
    Pozdrav od Nenada

  18. Dudice, ti si ovde najvrednija, pa ti zbog lepljenja onih tapeta dajemo koliko hoćeš slobodnih dana do naredne „radne akcije“. 🙂
    Ja najviše mrzim kad nešto moram da odugovlačim, a čeka me da uradim. Pa me nervira 🙂

  19. Svaka ti čast Dudo kad uspeš takav posao da odložiš! Uvek se osećam kao izrod kad kažem da me nešto mrzi i ostavim da me malo čeka :), zarad nečeg lepšeg. A što se opomena tiče…verujem u njih …i što je još gore verujem u njihovu trilogiju 😀 Znaš ono, uvek mi se dese tri loše stvari u nizu, a vidim da je i kod tebe bilo tako… 😉

  20. *Breskvice, hvala ti što tako misliš, ali, nema slobodnih dana, dok traje „obnova“. Znaš kako to izgleda kada ti se nešto ne radi, a znaš da ćeš morati da uradiš, samo je pitanje dana! 🙂

  21. *Tangolina, morala sam da ga odložim i još uvek mi se ne da da ga uradim. Doći će mi, verovatno, samo od sebe. Trenutno peglam brdo veša!
    Poslušala sam znake za kuhinju, ali ih nisam dobila za peglu! 😉

  22. bolje nista onda nemoj da raspremas, kako je krenulo … hehehe, salim se
    ma sta se sekiras, dve devojcice imas, siguran sam da ce ti pomoci, samo im kroz pricu nabaci kako si umorna, a eto nema ko da ti malo sredi kuhinju 😉

    moras se koristiti stosovima i trikovima

  23. *Hiljadarko, to je već provaljena varijanta. Prave se lude. Šalim se naravno, to je, nekako, mimin posao, prljaviji, dok one obavljaju lakše, naravno. Hvala ti na savetu. Još me nije stigla želja za ribanjem, ali, nadoći će, nadam se! 🙂

  24. Šta bi od tog posla? Potpuno te razumem, ja sam se u’vatila u rastrebljivanje ormara, danima mi je lom u spavaćoj sobi, ‘oću da poludim. Počnem, pa me mrzi, pa kao kasnije ću i tako, eno ga još čeka. :mrgreen:

  25. *Dobro mi došao Konstantine! Tek u očima ove skupocene kosturske glave, vidi se, pretpostavljam, tvoj lik!
    To su ti sve „ženska posla“. Ima stvari koje i nama teško padaju. Sredjujem jedno po jedno, jer sve odjedanput, ne mogu, nemam živaca! 🙂

  26. *E, draga moja, sredjujem i ja moju, svaki dan, ali, postoje poslovi koji se ne obavljaju svaki dan. Nije moguće. Brisanje kuhinjskih elemenata od gore i iznutra, izmicanje šporeta, frižidera, e… na to sam mislila. Kuhinja je ogledalo svake domaćice i odatle izlazi hrana, pravo u stomak. Mora biti cakum – pakum! 😀

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s