RADNI PRAZNIK

Da mi je neko rekao da ću praznik rada dočekati postavljajući tapete, rekla bih mu da ima temperaturu. No, idemo iz početka.

Kako su „stručnjaci“ za vreme najavljivali kišu za prvi maj, nismo se ni nadali nekom provodu. Laki roštilj, srećom ispod nastrešnice, kod moje sestre, vraćanje kući i kuliranje uz tv i računar. To je bio plan, nas dve.

I, u petak popodne, dodje moja mladja kući. Donela pet rolni tapeta da lepimo starija i ja, jer, bože moj, ona je sa momkom, isplanirala proslavu u nedelju. Uplašila se da će nama dvema biti dosadno, pa, ko veli, da nešto i odradimo.

Za predsoblje u koje treba da postavimo novi cipelarnik i klupicu za obuvanje cipela.

Jako smo se „obradovale“. No, šta je tu je. Nikada, ni jedna od nas dve, nije stavljala tapete. No, ja se sećam moje mame.  Ona je to uspešno sprovodila, potpuno sama, jer, ako joj je kojim slučajem tata i pomagao, znam da su zakrvili, pod obavezno, da se on nadrndao i odlazio u dvorište na čist vazduh. I njoj bi tada laknulo, jer, imala je ona plan, kako se to radi. Moja mladja nas je ubedjivala (fantastičan je teoretičar) da je njena drugarica SAMA postavljala tapete u celom stanu, a nas dve smo joj poverovale. Naravno, kasnije, kada smo pričale sa tom drugaricom, ispostavilo se da je ona samo asistirala rodjacima, koji su bili pravi maheri za taj posao.

Prvo, ne čitajući dobro uputstvo za pripremu lepka, sunula sam prašak u vodu i stvorile su se grudvetine koje, ni mikserom nisam mogla da razbijem. Da vam ne opisujem moj bes, jer sam, naravno, morala sve to da prospem. Urlala sam na sebe i lepak i tapete i sve po redu. No, roštilj je bio odličan, tako da me je prošao bes. Novi lepak je zamutila „teoretičarka“, ali i njega smo morale da procedjujemo jer je bilo grudvica.

I, počele smo nas dve. Odakle. Izabrale smo jednu štraftu, ravnu, bez utikača, prekidača i ostalih zezancija. Da, prethodno smo zagipsale sve rupe, oprale zid (sve po PS). Meri, uklapaj šare, maži zid lepkom, maži tapete, lepi, nameštaj, poravnavaj. Naravno, prvi utisak je bio grozan. Pojavili se mali stomačići od vazduha, ali, sećajući se maminih tapeta, znala sam da će oni nestati, kada se tapete osuće. Penji se, silazi sa merdevina, kleči, človi! Bogami, mogu vam reći, prilično sam dehidrirala, radeći sve ovo.

Od četiri popodne do jedan san iza ponoći, ali nismo sve završile. Ponestalo nam i lepka i tapeta, jer, ima prilično otpada, zbog uklapanja.

Jedva smo dočekale da vidimo praznu posudu od lepka, jer, to je značilo KRAJ.

Klecala su nam kolenca, ruke nam se tresle, no, već prve „štrafte“ postavljenih tapeta, pokazale su se kao odlično postavljene.

Jutros, nismo znale kako se zovemo. Ni jedan mišić, ni jedan zglob, nije bio bez bolova.

Moja starija je izjavila, kako se nikada ne bi mogla baviti ovim poslom! 🙂

Nije ni svesna da će se još baviti, jer, čeka nas još jedan deo predsoblja, koji nismo uradile.

Eto, čovek ni ne zna šta sve ZNA, dok ne počne!

I, praznik rada smo dočekale radno, kako je i bio red!

A kako ste vi?

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

33 мишљења на “RADNI PRAZNIK”

  1. Svaka čast, bar si nešto radila, ja se dosađivala ova dva dana. Ništa posebno. A što se tapeta tiče, ja sam toliko uvežbala taj zanat jer smo moj muž i ja nekada sami stavljali tapete, već poodavno ih više nemamo po zidovima. Samo, ja sam se nadala da ću do kraja posta videti i sliku kako tapete izgledaju na vašem zidu, ali ništa. Upala mišića će proći za dan-dva a ti ćeš uživati u novom ambijentu predsoblja…

  2. *Zoko, vidim ja da ćemo nas dve postati stručnjaci za tapete. Kada nam se osladi, krenućemo redom po stanu. Ni mi nismo imali tapete ni u jednom našem stanu (od rodjenja moje dece na ovamo).
    No, pošto nam je ponestalo prostora za cipele, čekamo da nam stigne novi cipelarnik, koji iziskuje i promenu boje zidova. Postaviću fotku, kada budemo sredile predsoblje.
    Uf, upala ne prolazi, pijem malo nimulid i biće to ok. 😉

  3. Dudo,
    u potpunosti razumem tvoju upalu. Nisam lepila tapete al sam seljakala nameštaj iz jedne prostorije u drugu. Uz upalu zaradila sam i gripu, al posao gotov, a i ja ću biti bolje već koliko sutra. 🙂
    Nego, lepe ti tapete ovde. 🙂

  4. *Ćakulanje, djurdjevak je moj omiljeni cvetak. Naradile smo se, uf, ali, ispalo je super. Naravno, stručnjaci za tapete bi sigurno pronašli po koju grešku, ali, nama je divno.
    Kada bude sve gotovo, videćeš ih! 🙂

  5. *Shunjalice, vidim, ti i ja smo ispoštovale praznik rada. Žao mi je što si se i razbolela, ali, sutra će biti sunčano i tebi, sigurna sam, mnogo bolje.
    Hvala za tapete. Sobne će biti postavljene, kada bude gotovo predsoblje. 🙂
    (Inače, u isto vreme smo bile jedna kod druge na Blogu)

  6. Pre podne u Boru je padala kiša pa nisam mogla nigde da idem 🙂 Lažem… mrzim dane u kojima se svi mi nešto kao vidimo i onda komentarišemo „kako ste slatki… vidi koliko su ti dečica porasla … jao i tvoji su šećeri…“ i slična prenemaganja sa ljudima koje niti interesujem ja a oni mene još manje. Cenim brate iskrenost! Bolje mi reci… Neno što si se ugojila… ili … prave li i tvoja deca haos kao moja… nego ovo prethodno.
    Otišla do jezera na pola sata, pokupila sina sa društvom i pojela pljeskavicu. Kakav ja praznik rada da proslavljam kada već godinu dana nemam posao – kao ni mnogi. Bolje da kažemo kako idemo da se zezamo a ne da odmorimo jer ne vidim od čega ( svaka čast onima koji rade bez prestanka samo takvi ni za 1. maj nisu dobili slobodan dan).
    I tako… dovoljno te udavih a što se tiče tapeta vidim da su ponovo u modi i da ih svi lepe po stanovima.

  7. *Neno, dobro je da si prvi maj provela onako, kako ti je prijalo! Ja sam se naučila pameti da se više ne prenemažem. Kod takvih više ne idem, kao ni kod onih koji puše! Dosta mi je bilo trpnje! Hoću malo sebi da udovoljim i tačka! 😉
    Lepljenje tapeta je manje prljav posao, to je činjenica, mada, nije uopšte lak! Jedva se oporavih malo od raznoraznih upala, što mišića, što zglobova, a na kolena još uvek ne mogu! 😕

  8. Pa cestitam Dudo,jos da si postavljala mokru tapetu, to je tek ludilo…prezivele ste ,bar cete imati novo predsoblje…A mi smo prevarili kisu i praznovali u subotu… suncan dan pokraj Dunava,rostilj,mreza za ljuljanje,tisina, ma uzivancija…Inace smo cele nedelje krecili i sredjivali kucicu na reci, pa mi je jos sveza upala misica od lotre… 🙂

  9. *Naravno Ivane, samo da sve kompletiramo i završimo, jer, moramo malo da se odmorimo. Jako je bilo naporno, naročito meni, mada me muči još ovo malo praznog zida koji treba da se završi, a ostatak oboji! Jako će biti IN! 😉

  10. Dudo, jedva čekam da vidim slike!!
    I ja sam baš razmišljala da nešto promenim u predsoblju, pale su mi na um i tapete… sad kad čujem kako je to teško… dvoumim se u vezi ideje 🙂

  11. *Breskvice, svaki početak je težak, no, ispalo je fino, mada, malo smo preterale. Trebalo je samo na jedan zid da stavimo tapet, jer je malo „jak“, a ostale zidove da obojimo. Sada, šta je, tu je! Biće i obojenog zida!
    Ovaj djurdjevak je pravi, za Djurdjev dan, slavu moje dece! 🙂

  12. Tebe ćemo Dudo da stavimo na 10 dinara, (kad bude devalvacija) umesto Alije Sirotanovića. Ti si rešila da se nikad ne odmaraš, izgleda…

  13. Vredno ste radile i sad vam je lepo u hodniku 🙂 verujem da vam nije bilo lako, jer ja se namucim i knjigu dok uvijam lepljivom folijom, a kamoli zid 😆
    Provela sam jutro na divnom dorucku, sa divnom osobom 😉

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s