MOŽDA! (deo 1.)

Spazio je u gradu, dok je jurcao prema banci.

Bila je lepa kao i uvek. Vitkog  tela, zlatne, dugačke kose, uvek besprekorno sjajne i lepršave, obučena, baš onako kako se njemu dopadalo.

Išla je uzdignute glave. Čovek bi pomislio, uobražena. No, on je znao, da ona to nije bila.

Sretali su se skoro svaki dan, skoro na istom mestu. Ona je svraćala u trafiku, on preko puta u banku. Ovoga puta, rešio je da udje za njom.

Ni sam nije znao razlog, ali, pomislio je, bar će osetiti njen miris, a možda, možda…

Ona je uplaćivala dopunu za mobilni. On se pravio da traži neke novine, a sav se pretvorio u uvo. Pomislio je, da će imati sreće i dobiti njen broj, kao na dlanu, možda…

Dok je ona govorila broj, on je hemijskom pisao isti na svoj dlan. Čekao je da čuje zvučni signal njenog telefona, ali, to se nije desilo. Ona je krenula na ulicu, prošla pored njega, zagolicala ga svojim mirisom i otišla.

On je gledao u broj telefona koji je zapisao. Nije znao šta da radi. Izašao je iz trafike, ukucao broj u svoj telefon i čekao.

Posle obavljenog posla, seo je u kafić da razradi taktiku.

Pozvao je broj. Zvonio je dosta dugo, ali se niko nije javljao. Krenuo je ulicom, razmišljajući šta dalje. Posle pet minuta, zazvonio je njegov telefon i čuo je prijatan ženski glas: halo, ovde Lena, neko me je zvao sa ovog broja.

On, skroz pošašavio od zbunjenosti, samo je promrmljao:

–  Ne, ne, to je neka greška!

Posle te rečenice, prekinuo je vezu i zveknuo sebe telefonom u glavu. Psovao je svoju smotanost!

To popodne, sakrio je svoj broj a njoj poslao smajlija! Ona mu je isti uzvratila uz pitanje: ko si ti, zašto se ne predstaviš?

Hm, jednog dana, skupiće hrabrost i predstaviti se, ako još uvek bude sama šetala ulicom. Možda…

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

38 thoughts on “MOŽDA! (deo 1.)”

  1. JaoO, Dudoooooo 😆 Načisto si me zbunila! JaOj 🙂 🙂 E, sad ima ovde redom da prijavljuješ svi podaci 😉 JaoOo! Lele!

    Nemo’ sad ( i možda ) da me oTEraš neđe 🙄
    Ljubi te tvoja Ćakulava

  2. Kako sve ovo zvuči romantično, pravi „ljubić“, a baš me interesuje šta je dalje bilo. Ako saznaš, draga moja generacijo, napiši nastavak priče, jer vidim dobro ti ide i ova tema.

  3. Prvo moram ja Stevi da javim za kisu u roku od dva dana stize do njega a onda mora on tebi, za kolko stigne do tebe 😆
    Zanimljiva prica 😉
    ide ti od ruke ova tematika, samo napred… 😀

  4. *Sarice, vidiš kako smo meteorološki dobro organizovani! 😉 Ja se slažem, da se izveštavamo! Steva mora biti na oprezu, da mi javi na vreme, da sklanjam veš sa terase! 🙂
    Probala sam malo da se oprobam u „ljubavnom“ žanru, mada tu baš i nema mnogo ljubavi, ali je u najavi! Hvala ti Sarice! 😉

  5. Grozna sam, ja bih glasala za neku zbunjenu babu s „one strane“ zice. Ili sina tinejdzera. Iliiiii …… 🙂 🙂 🙂 Nesto sto lici na „Svako resenje ima svoj problem“, jer zivot je cesto tako ironican, sam po sebi. Ali, nema veze, kako bismos e inace toliko smejali i to cesto – do suza 🙂 🙂 🙂

  6. *Branko, ima puno „kočničara“, medjutim, kako sazrevamo, tako nam i kočnice popuštaju. Zamor materija, rekla bih!
    No, mladima je sve dopušteno, odnosno, mi, matori, bismo trebali da ih naučimo mnogo čemu, ali, svako ipak mora da prodje svoje iskustvo!
    🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s