Krkljanac

Sve dok nisam videla ovu fotku, mislila sam da je u našem javnom autobuskom prevozu, krkljanac.

No, pošto mi ne živimo ovako, kao ovi saromašci, koji, očigledno negde begaju, da ne kažem beže, ili možda nose robu na obližnju pijacu, ne mogu da se pomirim sa situacijom da me stalno neko drnda u busu.

Radim od osam! Do odredišta mi treba petnaest minuta vožnje. Mogu da krenem i busom u 7,35 a mogu i onim, 10 minuta kasnije. Isprobala sam oba.

Ovaj raniji je pun srednjoškolaca, bahatih, a ipak nenaspavanih. Grlati su, galame,  hvale se  šta su prethodno veče radili, kako su se ZNAČI zajebavali i koga su to isto, ko je sve bio i to sve uz gromoglasan smeh a i zevanje.  Ok, neka se deca smeju, ali, guranje sa sve ruksacima na ledjima i trka da se zauzmu sva sedišta, bez obzira na stariji svet koji jedva balansira držeći se i rukama i nogama (a mogli bi i zubima, ko ih ima) da se ne zavare o vrata, prozor ili pod, je, po meni zaista krajnje, nevaspitano.

Ovaj kasniji autobus je pun studenata. Ok, oni su nešto finiji, ali opet, ruksaci, guranje, sedanje! Uglavnom mi je nabijen ruksak u ledja ili pričkinuta ruka na šipki, jer, oni nemaju predstavu da ti ruksaci zauzimaju još jedno mesto u busu.

Da se razumemo! Ja u autobusu ne sedim, jer mi je muka. To sam vam već rekla par puta. Medjutim, nije mi jasno kako omladinu uopšte nije sramota da se toliko guraju da sednu a samo što su poustajali iz kreveta. Oseti im se po zadahu i po izgužvanim facama. I ladno gledaju bakama i dekama u oči i prave se da ih ne vide.

O vozačima bolje da ne pričam. Na prste jedne ruke bih mogla da izbrojim one koji su zaista zaslužili da voze ljude. Ovi ostali, ni kupus u džakovima. To se koči, daje gaščina, trubi, jurca, neverovatno.

Druga stvar koja me izludjuje je nekultura prilikom ulaska u autobus. Ok, tolerantno se čeka ulazak osobe ispred, medjutim, kako ko udje u bus, tako ostane da stoji izmedju prednjih i srednjih vrata. Nikome ne pada na pamet da se pomeri, premda mesta ima u zadnjem delu busa. E, ja zaista nemam snage da se proguravam kroz masu nevaspitanih mamlaza, nego sačekam da se otvore zadnja ili srednja vrata, pa, po izlasku grupe putnika, ulazim u bus i gledam za šta ću da se uhvatim. Često lebdim i balansiram, jer nemam slobodno mesto na šipki za ruku. Baš je neprijatno. Dobila sam jedan video klip u kojem se vidi strahovita gužva ispred metroa i ljudi koji se sumanuto guraju da udju u isti. Pri tome, ljudi koji su zaposleni na železnici, u uniformama, svom snagom ih uguravaju unutra, da bi mogla vrata da se zatvore i voz nastavi dalje. Čini mi se da bi i nama tako nešto trebalo, samo što bi tu nagrabusili i oni koji poštuju red.

Kako odgovorni u GSP ne vide kakve su gužve u tim terminima i ne pošalju one duple buseve da svima bude prijatnije?

No, oni koji o tome (ne) misle, voze se svojim „volvoima“, merdžama, i ostalim „… džama“, pa ih nije briga kako je sitnoj ribi, pljuckavici.

Advertisements

Аутор: dudaelixir

Čitaj blog, pa ćeš saznati sve o meni!

26 мишљења на “Krkljanac”

  1. Bila bi zaista dobra ideja da u spicama salju pojacanje!
    A sto se tice omladine u busu,to je manje vise svuda isto.
    Nisam ni da se streca od autoriteta,ali obazrivost veze ljude,stvara dobru klimu ali i stvara razumijevanje da covijek nije ostrvo i otudena jedinka.
    Dudo,nema ti druge nego da nabavis ruksak. Posto on zauzima prostor za jos jednog covijeka,imaces barem malo vise prostora oko sebe .
    Ajd’,cuvaj mi se tamo! 🙂

  2. Će ti kupimo biciklO, pa da se vozaš po tvom lepom NovomE SadETU 🙂 i da se ne gužvaš sa tu marvu. Izvinjavam se svima onima koji to zista nisu, ali gro njih je čak i gori 😉 Marvu čoban još i dotera u red, ali ‘našim’ putnicima’ može samo Ani 4 Pištolja da doaka!

  3. *Hvala ti Afroditta, a što se ruksaka tiče, ne bih mogla psihički da podnesem razmišljanje da li će me pokrasti ili ne. Moja tašna stoji kao kondukterima nekada, uvek ispred mene i ruka na njoj, mislim, ona, kojom se ne držim.
    Ma, čuvam se, samo što me svako jutro čeka ista „pesma“! 🙂

  4. *Ćakulanje, ne smem ja na biciklO. Bojim ga se ko groma! Nekako to meni nesigurno, frka u saobraćaju, bicikliste niko ne šljivi, ni pešaci ni automobili. Ovu „marvu“, niko neće dovesti u red. Kultura se donosi iz kuće! 🙂

  5. za vreme studentskih dana, bila je fora za tramvaj
    Sta je najbrze na svetu? – Penzioneri kad treba da udju u tramvaj.
    Mada, i kada sam se vozio gradskim prevozom, retko kad sam voleo sedeo, uglavnom pored nekog prozorceta (po mogucnosti otvorenog) da udisem svezeg „zraka“ kako bi rekle nase komsije.

    A evo jedan vic istu na tu temu (mada je zastareo)
    Ulazi deda u bus i kaze klincu na prvom sedistu iza vozaca? „Sine, deder ustani da smestim kosti“.
    Okrece se vozac autobusa, i kaze mu: „Nemoj da tebi Kosta smesti“.

  6. Ja se odvikla voznje autobusom,Sjecam se kad sam isla u srednju skolu, stalno je bila guzva u autobusu.Mi,djaci , bi uvijek ustupili mjesto , starcima, trudnicama, zenama sa malom djecom, bolesnima…. valjda smo tako uceni.

  7. Čari života u malom gradu-taksi 50 din bez obzira koliko stanica se voziš! Takozvani, linijski. 😛
    Zato ja pošašavim kad god odem u Beograd, mislila sam da je u Novom Sadu malo drugačije. Doduše, nisam nikad koristila autobus. Naoružaj se strpljenjem, šta da ti kažem. 😕

  8. *Ib, penzioneri više nisu tako živahni, a kultura ulaska u autobus je sada mnogo veća. Nema guranja, mada se ulazi na svih troje vrata. Ja ne moram pored vozača jer imam pokaznu, ali bih mogla da ne moram da se proguravam izmedju onih nevaspitanih koji se ukopali i ne mrdaju sa prednjeg dela busa.

    A za Kostu, baš me nasmeja u ove jutarnje sate. Pišem pre odlaska na posao i jutarnjeg gužvanjca! 🙂

  9. *Ljubbice, i mi smo tako vaspitani, ali, čini mi se da danas samo ulica vaspitava decu, jer, roditelji ih slabo vidjaju a u školi imaju i pametnijeg posla, a sankcije baš nikakve.
    U obdaništima nema nikakvih kazni sem da sede pored vaspitačice par minuta a za to vreme se zezaju sa ostalim klincima.
    Eto, zato je situacija takva! 🙂

  10. Mene je Stevin komentar odusevio 😀
    Sada da ti ja napisem iskustvo iz mog gradskog Busa: austrijanci ne poznaju to „stariji““ trudnica,“, strasno, sokirana sam bila tim iskustvom, moje klince ucim da uvek ustanu i ustupe mesto, to je najmanje sto mogu da ucine za nekog u Busu, ako je potrebno… vidim da je to svuda ista prica… A secam se i mojih voznja gradskim po Beogradu…..
    Ne razumem zasto u tim utarnjim spicevima ne puste vise autobusa… Strasno!

  11. Mene je Stevin komentar odusevio 😀
    Sada da ti ja napisem iskustvo iz mog gradskog Busa: austrijanci ne poznaju to „stariji““ trudnica,“, strasno, sokirana sam bila tim iskustvom, moje klince ucim da uvek ustanu i ustupe mesto, to je najmanje sto mogu da ucine za nekog u Busu, ako je potrebno… vidim da je to svuda ista prica… A secam se i mojih voznja gradskim po Beogradu…..
    Ne razumem zasto u tim jutarnjim spicevima ne puste vise autobusa… Strasno!

  12. Uh, Dudo… svaki dan je tako… i ovde u Beogradu… dodaj još i kontrolore u žutim jaknama… komunalnu policiju… običnu policiju… muka me hvata.
    Na žalost, vozio sam se u Beču gde je najbolje organizovan saobraćaj na svetu… ali na sreću, vozio sam se i u Libiji gde nema gradskog autobusa već linijski kombiji i taksiji, puni robe i prljavih nomada… nešto slično slici koju si nam pokazala… pa kažem; čuti dobro je i ovako 🙂

  13. Da lepo tvoja deca i ti udružite snage i kupite neki mali auto. Šta te briga koji je i kakav, bitno je da “ ide „. Garantujem da kada bi preračunala koliko novca godišnje potrošiš da samo dva pravca dnevno busom isplatilo bi ti se da kupiš auto. Neka je i fića ali ćeš se rešiti nečega što ti smeta.

  14. *Sanja, ovde nema linijskog, bar ja ne znam za njega. Karta u jednom pravcu je 40 dindži, a ja kao penzoš sa OGROMNOM penzijom, imam pokaznu koju mi plaćaju oni a iznosi 642 dinara. Mogu da se vozikam koliko mi je volja na svim linijama u gradu. To je jeftino a drndanje mi ne gine. Danas za malo nisam dobila picu za vrat. Ušla koza u bus i drži u ruci pica-parče i jede, meni iza ledja. A u busu jedni drugom na glavama. Kraj nedelje, studenti sa torbama, idu ka ž.stanici. Ne mogu da verujem kako joj se ne gadi da jede u busu tako otvorenu picu! Uf, da me je kojim slučajem „pogodila“, ne garantujem da bih se obuzdala! Rasčerupala bih je, načisto! 🙂

  15. *Steva ima vrlo originalne predloge, mada ne znam šta bih sa skijama, sada, kada nema snega? Moram da vidim s njim ima li neku novu ideju, sem bicoša!
    Znači i kod vas je situacija ista. Mislim da je najlošija ta 11 a i 11 b, kojom ja idem i vraćam se. Trebalo bi postaviti onaj dupli bus, jer je gužva velika. No, kada izadju studenti, ostaje prazan bus. 🙂

  16. *Alex, sreća je da mi je dobra ova autobuska linija, jer mi staje skoro ispred kuće a i tamo, gde izlazim, takodje.
    Frka jeste, šizim pomalo, ali, kada vam se izjadam, onda mi lakše! 🙂
    Mogu misliti koja je „uživancija“ bila sa nomadima! Uf! 🙂

  17. *Draga Dollyka, to sam i radila i sada, zimi, kada je bilo lepo, ali u povratku. Izadjem pre keja u Maksima Gorkog, pa onda kejom do onog železničkog mosta i tu skrenem u moju ulicu, kod kvantaške pijace! Biće i toga, sigurno! 🙂

  18. Evo Dudo Nenada ponovo kod tebe, gledam da što više ovog preostalog vremena provedem u čitanju vaših postova. Iskreno rečeno ne pamtim zadnji put kada sam se vozio u gradskom prevozu. Gledao sam računicu, i vožnja na plin jednaka je mesečnoj pretplati markice, možda malo skuplja, ali zbog toga nemam tu čast da iskusim sve te čari koje pruža vožnja autobusom. Smatram da sam time oslobodio jedno mesto (za stajanje ili sedenje kako god… 🙂 ) u prevozu ovom našem društvu, a ja ću ipak stići na vreme gde god da budem pošao….. Veliki pozdrav!

  19. *Branko, izvini, ne znam kako mi je promaklo da ti ne odgovorim na comentar. U pravu si, totalno. Ima jako mnogo stvari koje mi se ne dopadaju, ali, sama ne mogu da menjam druge. Za sebe mogu da garantujem da sam na mestu! 🙂

  20. *Nenade, uvek si dobrodošao! Ni ja se nisam vozala GSP od gimnazije, ali sam poslom bila vezana za ovu vrstu prevoza. Penzioneri teško da mogu i da voze kola, čak i da ih imaju. Naravno, ovo važi za većinu penzoša. I da imam kola, ne bih imala za registraciju i za gorivo. No, GSP je za mene prošlost. Sada koristim jedino svoje noge! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s